Радови на брзој прузи мењају и изглед Суботице

Суботица – Када је 1869. године први воз стигао у Суботицу, дошао је безмало у центар града. Железничка станица смештена је недалеко од главног градског корзоа, тако да и данас железничка пруга пресеца Суботицу на источни и западни део. И док је долазак возом на суботичку железничку станицу за многе био доживљај, јер се одмах отвара поглед на неке од најлепших зграда у стилу сецесије, најављено реновирање пруге која пролази кроз центар градског језгра, Суботичанима ће донети и тешкоће на које ће морати да се навикну бар за наредне две године.

Имре Керн, помоћник градоначелника

Град настоји да добром организацијом смањи саобраћајну гужву, али и грађани морају да схвате да се овакви радови предузимају једном у 150 година

– Град Суботица је од почетка активно укључен у договоре са инвеститором „Инфраструктура железнице Србије” и са финансијером Министарством за грађевинарство, саобраћаја и инфраструктуре. Ти разговори и даље трају. Суботички железнички чвор је изузетно компликован не само због значаја и величине већ и што реконструкција мора да тече уз несметано одвијање теретног и путничког саобраћаја из правца Сегедина према Сомбору и Сенти” – каже за „Политику” Имре Керн, заменик градоначелника Суботице.

Према његовим речима, уз разумевање за величину и важност поштовања динамике овог великог пројекта, град стално инсистира на томе да и током радова морају да се поштују интереси грађана.

– Важно је да Суботичани уз што мање тешкоће саобраћају између источног и западног дела града. Зато смо одмах на почетку рекли да главни прелази преко железнице, попут Мајшанског моста, подвожњака на раскрсници код „Патрије”, као и подвожак код „Пионира” не могу да се раде истовремено и да одједном буду затворени. То би за Суботицу значио блокаду саобраћаја између два дела града – каже Керн.

Због постављања брзе пруге у Суботици, потребно је изградити и нови подвожњак који се налази у центру града, потом се мора заменити дотрајали Мајшански мост, који је алтернативна веза од пута ка Палићу према центру града, а у јужном делу града планиран је нови подвожњак. Како је најављено најмање 10 месеци биће затворена главна градска саобраћајница од хотела „Патрије” до „Лидла”, где ће се тик поред постојећег подвожњака градити још један. Изградња подвожњака у Улици Максима Горког, каже Керн, један је од кључних пројеката на овом делу трасе. Реч је о великим грађевинским пројектима који задиру у само градско ткиво. Снимци из ваздуха већ показују да су отпочели масивни земљани радови иза још ненарушених уличних линија. То је најава будућег кружног тока који ће водити ка јужном изласку из града.

„Министарство је обезбедило додатна средства за три пројекта која је град сматрао важним због повезивања источне и западне стране града. Један је измештање гасовода на траси код фабрике „Пионир” и остало нам је још неколико дана да превежемо гасовод и ослободимо градилиште за изградњу подвожњака. Други је формирање кружног тока на излазу из овог подвожњака и даље повезивање Лошињске улице и Сенћанског пута, чиме ће се створити могућност да се измести теретни саобраћај из града. Трећи пројекат односи се на изградњу кружног тока на силаску са Мајшанског моста, где се и сада свакодневно стварају гужве”, објашњава Керн на који начин ће бити измењено лице града са проласком брзе пруге Београд–Будимпешта. Пројекат изградње подвожњака у Лошињској улици је компликован јер се ради о пет колосека, где је уз брзу пругу сачувана и индустријска пруга ка насељу Александрово, и ка новом терминалу.

Према његовим речима, динамика радова није у ингеренцији града, и поред тога што ће се настојати да се саобраћајнице затварају суксесивно, како напредују радови, Керн каже да грађани ипак морају да рачунају на одређене непријатности у саобраћају.

„Град све чини да добром организацијом за време одвијања радова настане што мања саобраћајна гужва али грађани морају да схвате да се овакве инвестиције раде једном у 150 година и да град много више добија изградњом пружног правца Београд–Суботица”, каже Керн.

Саговорник „Политике” додаје да пуштањем у рад пруге Суботица–Сегедин, за сада само за теретни саобраћај, те реконструкцијом пруге према Сенти, релативно квалитетном пругом ка Сомбору и плановима да се обнови пруга ка Баји, Суботица постаје, након Београда, најзначајнији железнички чвор у земљи. Керн каже да је у плану и изградња интермодалног логистичког центра у индустријској зони запад, што отвара веће могућности за транспорт робе уз мањи еколошки отисак.