Козја брада

Суручица, козја брада (Aruncus dioicus Fernald из фам: Rosaceae) јесте вишегодишња биљка, висине 80–200 сантиметара. Ризом је дрвенаст, јак и веома разгранат, од којег полази многобројно корење. Стабљике су једноставне, голе. Листови су дуги до метар, двоструко перасто дељени, на дугим лисним дршкама. Листићи су широко јајасти или дугуљасти, седећи или на кратким дршчицама, при основи клинасти и скоро срцасти, оштро двоструко тестерасто назубљени, голи или по нервима и ободу длакаво зашиљени. Цветови су једнополни, ретко двополни, а биљке дводоме. Цветови су пречника до пет милиметара, груписани у широке метличасте цвасти, дужине до 50 сантиметара. Мушки цветови се састоје од по пет чашичних и круничних жућкастобелих листића и 20–30 прашника. Код женских цветова, налазе се, такође, чашични и крунични листићи беле боје и тучак од три карпеле (оплодних листића).

Време цветања: од маја до августа. Ова биљка се јавља у мањим групама или појединачно у влажним шумама и засењеним местима, некад по ивицама шума, најчешће у појасу букових, а понекад и у храстовим шумама.

Распрострањена је у средњој, јужној и западној Европи, јужним деловима Русије, неким деловима Азије и у Северној Америци. Код нас је такође распрострањена, посебно по буковим шумама. Форма пилоса распрострањена је у Шумадији (Гледићке планине), форма фалцата на Проклетијама, док је типична форма присутна на више наших планина.

Ова биљка има низ декоративних карактеристика, због којих може да буде веома атрактивна за увођење у културу. То је крупна, робусна биљка. Поседује интересантне и крупне листове и танке нежне и дугачке цвасти. Украсна је и у вегетативној и у генеративној фази. Може лако да се гаји, а потребно јој је плодно земљиште са довољном количином влаге. Одговара јој северна страна и уопште сеновито станиште.

Напомена: На основу литературних података, суручица има лековита својства. Користи се за снижавање повишене температуре, као средство за побољшавање варења хране, као и код реуматских обољења.

* * *

(/slika2)Ибришим каранфил (Dianthus superbus L. из фам: Caryophyllaceae) јесте вишегодишња зељаста биљка, висине 30–70 цм, понекад и више. Цветови су груписани у разређене цвасти, веома миришљави. Време цветања: јун–август.Ова биљка расте по влажним и сувим ливадама, по пропланцима и падинама, посебно у брдско-планинском појасу. Распрострањена је у Европи, Азији, до Кореје и Јапана. Код нас је релативно честа у неким деловима источне Србије (Стрешер, Власина). Има веома лепе и необичне цветове. Посебну драж дају крунични листићи који су дубоко (више од средине) кончасто издељени. Као баштенска биљка може да буде веома лепа, посебно уколико се комбинује са другим врстама дивљих, самониклих каранфила, као и са другим цветницама.

-----------------------------------------------------------
Књигу проф. др Петра Д. Марина „Украсне самоникле биљке” објавила је издавачка кућа ННК нтернационал из Београда и може се наручити на телефоне: 2688-975, 2687-051 и 3613-681.