Културни живот се вратио у Младеновац

Концерти, позоришне представе, књижевни програми, изложбе – само су део богатих дешавања која организује Центар за културу и туризам у Младеновцу за своју пробирљиву публику. Ових дана његов креативни тим истрајава на предстојећем фестивалу који је посвећен најмлађима, а носи назив „Kids”. У оквиру ове манифестације, која ће увесељавати млађе и старије основце од 2. до 6. децембра, како за „Политику” казује Бранко Милорадовић, директор ове куће културе у Младеновцу, биће приказани филмови за децу, представе, изложбе...

– У том периоду све је подређено најмлађима. Уз овај фестивал, до краја године, наравно иду и редовни програми. То су најновији филмови, представе, концерти класичне музике, изложбе, књижевне промоције... Са нестрпљењем чекамо премијеру новог „Аватара”, представу „Лепотица и звер”, монодраму Петра Божовића и кабаре Милорада Микија Дамјановића. А Београдски гудачки квартет ће нам својим концертом улепшати време празника.

Бранко Милорадовић

Током протеклог периода, Центар за културу и туризам у Младеновцу значајно је обновио техничке прилике, почев од набавке нових рефлектора, дигитализације биоскопа, реглера за светло… Освежили су уметничке садржаје и са два нова фестивала – „Дионис фест” и „Валтер фест”.

– Ово су били неопходни кораци како бисмо установу технолошки увели у 21. век, и што је најважније, ово су били потези који су вратили публику у центар за културу и туризам. Сада можемо да се похвалимо да наша кућа сваке године обара рекорд у посети, а тај број износи више од 40.000 гледалаца годишње. Два нова фестивала „Дионис” и „Валтер”, у великој мери су допринели томе – каже наш саговорник.

Младеновчани су имали прилику да виде и оригинална дела Саве Шумановића у Галерији „Фоаје”, и друге радове еминентних сликара. Отуда не чуди анегдота коју смо недавно чули. После радног века који је провела у родном Београду, једна „свежа” пензионерка без двоумљења продала је свој стан у центру града и за ново место живљења одабрала управо Младеновац. Сада, каже, код ње долазе њене пријатељице из Београда да са њом проводе време, шетају, посећују уметничке догађаје, јер им је све на једном месту и на „дохват руке”.

– Публика у Младеновцу је имала прилике да погледа у нашем галеријском простору најзначајније српске класике попут: Шумановића, Паје Јовановића, Надежде Петровић, Милене Павловић Барили, Коњовића, Уроша Предића, Лубарде, Миће Поповића... Сада у сарадњи са амбасадама у нашој земљи, преговарамо око изложби страних аутора како бисмо нашим суграђанима представили сликаре из неких других, далеких крајева – каже Милорадовић и додаје:

– Веома смо поносни и на наш позоришни фестивал „Театар у једном дејству” који је основан још 1987. године. Чувамо га, негујемо и унапређујемо. Жељко Хубач је његов нови селектор, са којим смо се у старту договорили да уметнички критеријум мора да буде на највишем нивоу, и да публици у Младеновцу омогућимо да погледа оно што је продукцијски најзначајније у тој позоришној сезони. Мислим да смо нашли добар баланс између савременог драмског текста и непролазних класика. Од ове године, уврстили смо и представе из региона, па смо на фестивалу имали госте из Хрватске. Идеја је да у наредном периоду буде више гостовања са подручја екс-Југославије.

Публика је, како примећује Бранко Милорадовић, веома задовољна зато што у свом граду и у својој установи може да погледа све оно што је најактуелније на културној сцени Србије. Зато су ови програми посећени, а публика је већ научила да центар брине да никад не буду ускраћени у односу на престоницу.

На почетку пандемије, када су били затворени, донели су одлуку да не очајавају, не паниче, већ да наставе да раде још више. У том периоду су реновирали велики део простора. Када се публика вратила у овај центар, била је пријатно изненађена јер је ушла у сасвим нови простор.

– Када су ковид мере укинуте, наставили смо врло силовито са активностима, јер су бројни програми, настали пре пандемије, били блокирани. Настао је период појачаног рада где смо се потрудили да све то публици прикажемо. Одговор је био више него позитиван. Стари, добри живот, брзо се вратио у центар. Установу у којој радим, суграђани често називају светиоником у граду. То је само потврда да смо до сада били на добром путу. А чему служи светионик? Да разбије таму и да покаже пут. То и јесте мисија нашег центра. То је мисија културе – каже Милорадовић.