Несносне гужве у јавном превозу ‒ у аутобус само ко мора

„Гужви у возилима јавног превоза има углавном у току шпицева.”

Овој тврдњи, коју надлежни за јавни превоз у граду годинама понављају, вероватно више ни сами не верују. Јер, чим се закорачи у неко јавно возило, било да је реч о шпицевима или не, јасно је као дан да више нема правила када је период гужви у јавном превозу. Под условом да се у аутобусе уопште може закорачити, пошто је већ дуже и то својеврстан подвиг, да возило наиђе, али да већина оних који су га чекали остане на стајалишту. Као што је било, на пример, у петак. Киша, аутобуси који не наилазе више од 20 минута, колоне возила – рецепт су за неподношљиве гужве у јавном превозу.

Управо овако је последњег дана прошле седмице, око 12.50 сати, било на линији 25П – аутобус су на вождовачким стајалиштима чекали више од 20 минута. Када је наишао, од двадесетак путника на станици Хусова у њега је успело да уђе тек троје, четворо. Остали су одустали. Тако и на Душановцу и даље ка Каленић пијаци. Део путника који више нису могли да издрже на станици код Каленића изашли су и решили да окушају срећу, да пређу у аутобус 26 који је наилазио. Али, што би рекла једна песма, „више среће други пут”, јер ни у „двадесетшестици” није била много боља ситуација. Свима који су се у том моменту затекли у превозу било је очито да ништа другачије није ни на другим линијама. И не само у том тренутку, него и касније у току дана. Уосталом, као и претходних дана и недеља када се „уобичајено” аутобуси на многим линијама чекају по 20 и 30 минута због чега бројни путници остају на стајалиштима.

Од јавног превоза, јасно је, зависе многи Београђани, али ко не мора по сваку цену да га користи, тренутно је боље да га заобилази. Нажалост, они који морају на посао, у школе и на факултете, пут редовних обавеза, тешко то себи могу да приуште.