Француска замера Русији продор у Африку

Шеф Јелисејске палате оптужио Москву за потпиривање антифранцуског расположења на Црном континенту „Француска носи део Африке у себи. Између Француске и Африке мора да постоји љубавна прича”, оценио је шеф Јелисејске палате Емануел Макрон пре тачно две године у интервјуу за часопис „Млада Африка”.

Али, на Црном континенту о будућим спонама с Паризом изгледа не мисле слично као и француски лидер.

„Антифранцуско расположење опипљиво у Африци, знак је нових времена”, оценила је протеклог викенда Луиз Мушикивабо, генерални секретар Међународне организације Франкофоније и некадашња министарка иностраних послова Руанде.

Према њеном уверењу, опипљиво „незадовољство” Француском у Африци „могло би бити последица чињенице да су неки лидери и даље фокусирани на бивше колонијалне силе”.

Готово истовремено, Емануел Макрон је протеклог викенда изашао с проценом одакле дува „антигалско расположење”. И то само десетак дана након званичне обуставе француске војне мисије у Малију (под различитим именима, од 2013. године) и након почетка руско-алжирске војне операције „Пустињски штит”.

„Нисам ја наиван. Многе инфлуенсере који понекад говоре на вашим друштвеним мрежама плаћа Русија. Знамо и које. Истовремено, бројне су силе које се боре за већи утицај у Африци и настоје да на овом терену скрше Француску, наш језик, да изазову сумњу у све нас зарад остваривања сопствених интереса”, истакао је Макрон у интервјуу за ТВ 5 и оценио да се руска „грабљивост” најочигледније види у региону централне Африке.

„Само погледајте шта се догађа у централној Африци, али и другде, да бисте видели у које се све пројекте упуштају Руси. То су пројекти грабљивица који се изводе уз знање руске војне хунте”, пренео је јуче „Блумберг” изјаву шефа Јелисејске палате, али француски лидер притом није прецизирао које руске пројекте у Африци овом приликом има на уму.

С једне стране, познато је да Русија, војни лиферант оружја широм Африке од времена антиколонијалних ратова, данас Црном континенту испоручује готово половину армијске опреме.

„Руски војни извоз у Африку тренутно обухвата тенкове, ратне бродове и авионе, хеликоптере, малокалибарско оружје попут пиштоља и јуришне пушке”, наводи Мозес Б. Хањил, директор Центра за војне студије јужноафричког универзитета Стеленбош.

С друге стране, припадници паравојне руске групације „Вагнер” све су присутнији у Африци, нарочито у некадашњим француским интересним зонама, од Сенегала до Мадагаскара. Према најновијим подацима јужноафричких војних експерата, „Вагнер” дејствује у Африци, почев од искрцавања у Либији 2015, Судану 2016. и Централноафричкој Републици 2018. године, да би данас био активан – према овим изворима – још и у Чаду, Нигерији, ДР Конгу, Јужном Судану, Мозамбику, Зимбабвеу, Боцвани и на Мадагаскару.

То се све збива у тренутку кад је шеф Јелисејске палате, након војног повлачења из Малија, најавио да ће Париз у следећих шест месеци изаћи с новом стратегијом даљег војног присуства у Африци.

У међувремену, француски министар одбране Себастијан Лекорну најавио је прошлог викенда преиспитивање присуства француске армије у још једној афричкој држави – Буркини Фасо – где се иначе однедавно на јавним објектима вијоре руске заставе.

Макрон је пре тачно две године делимично прецизирао на кога се односи недавна примедба о „више страних сила које се надмећу за нововековни утицај у Африци”.

„Москва и Анкара настоје да играју на карту постколонијалне огорчености”, приметио је тада француски председник.

Према Макрону, три четвртине афричког становништва данас је млађе од 25 година и нема никакво сећање на колонијално доба. „Француска и Африка треба да играју на карту младости и нове заједничке будућности”, сматра Макрон.

Колико ова „карта” данас пролази, остаје да се види.

Турска, у међувремену, драстично јача сарадњу с Африком на бројним пољима. Извоз турске војне индустрије и ваздухопловства у Африку, на пример, скочио је са 82,9 милиона долара у 2020. на 460,6 милиона лане. Турска је, иначе, стратешки партнер Афричке уније од 2008. године.