Петак, 02.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Језиве ноћи на Језави

До данас се не зна тачан број жртава у Смедереву, али се према незваничним проценама историчара наводи да је крајем рата ликвидирано између 600 и 1500 људи, без права на суђење
Појединачна убиства настављена до марта 1945. године: овогодишњи помен (Фото О. Милошевић)

Смедерево – Октобар и новембар пре 78 година били су црни месеци у Смедереву. На обали реке Језаве, одмах по ослобађању града, већ у ноћи с 16. на 17. октобар 1944. почела су хапшења, а потом и убијања грађана – имућнијих домаћина, свештеника, интелектуалаца, младежи и свих антикомуниста које су партизанске власти „преко ноћи” прогласиле издајницима и сарадницима Немаца. Масовна погубљења од Народноослободилачке војске Југославије трајала су до половине новембра. Према бројним сведочењима људи су вођени кроз град у доњем рубљу са таблама на грудима на којима је најчешће писало „Ја сам народни непријатељ” и „ Ја сам ратни богаташ”. На силу отргнути од својих породица затварани су углавном у седишту Озне и у подрумима, а онда су ноћу одвођени на погубљење. Таквих, језивих ноћи крај Језаве било је, кажу, двадесетак, а у свакој је ликвидирано по неколико десетина Смедереваца. Појединачна убиства су настављена све до марта 1945. године. До данас се не зна тачан број жртава у Смедереву, али се према незваничним проценама историчара наводи да је погубљено између 600 и 1.500 људи, без права на суђење.

Нема гробова и не зна се где су жртве покопане. Годинама потом и Језава је доживела исту судбину – постала је мртва река. Али остала је асоцијација на послератне страхоте – стратиште које чува тајну језивих ликвидација. На месту њеног бившег корита, недалеко од Смедеревске тврђаве, 1991. године служен је први помен. И овог новембра служен је парастос у организацији Удружења „Језава” у присуству потомака страдалих, ПOКС-а и грађана. Поновљено је да је кривица убијених недоказана, те да је реч о репресији .

Из Удружења „Језава” годинама инсистирају да се на месту страдања подигне споменик. Уместо достојног обележја на том месту стоји само крст, а многи Смедеревци, нажалост, ни данас не знају шта се овде десило. Шта незнање и кратко памћење могу да учине, доказ је то што се данас се на овом месту одређеним данима одржава „бивља пијаца”. Сада постоји идеја да се овде направи меморијални парк, са плочом на којој би била исписана имена страдалих, а по речима Ивице Савића, председника Удружења „Језава”, не би имали ништа против да то буде меморијални парк свих жртава Другог светског рата са територије Смедерева. Међутим, градска власт има друге планове – идеја је да се на овом потесу изгради марина за пристан пловила са пратећим садржајима попут базена и хотела.

– Урађен је план детаљне регулације марине и ми смо као удружење били на презентацији, инсистирали да се он не усвоји, јер је њиме на овом месту планирана бензинска пумпа. Да би се она правила, мора да дође до укопавања цистерни, а те цистерне ће се укопавати у кости жртава које су овде стрељане. Ми као народ морамо да будемо свесни да је то историјска чињеница, да се то десило и да није измишљено. Ако је тада било лудости, то значи да тако нешто не треба да се понови, а да се не би поновило, мора да се памти – казао је Савић на помену.

Да се о жртвама деценијама ћутало, а имена нису уписана у књиге умрлих јер им је било ускраћено право на опело, написао је у својој књизи књизи „Смедеревски ратни поменик” некадашњи смедеревски протојереј Радомир Милошевић.

У Смедереву је 2002. формирана Комисија за утврђивање истине о жртвама рата, али њен век трајања свео се на две године. Сва прикупљена документација наводно је негде архивирана са ознаком „поверљиво”. Истина до данас није утврђена. Бивши градоначелник Смедерева Предраг Умичевић 2009. године изјавио да ће се заложити да комисија заврши започето, да се утврди и обелодани истина о жртвама рата и поратних дешавања. Уједно је најавио да ће након тога бити подигнуто спомен-обележје на Језави. Комисија се, по речима смедеревског професора Небојше Јовановића, неформално састајала у једном краћем периоду, али без икаквих резултата. Стратиште је и данас пусто, а усамљени крст у парку језив је и недостојан сведок страдања стотине Смедереваца.

Самртна јесен смедеревска

Професор Небојша Јовановић, аутор књиге „Самртна јесен смедеревска” сматра да је број жртава преувеличан, с обзиром на то да је у оно време Смедерево имало десетак хиљада становника.

– Побројао сам у књизи 162 имена, с тим што нису сви стрељани на Језави, а за 242 грађана Смедерева се не зна каква им је судбина, многи су страдали на другим стратиштима широм тадашње Југославије, а воде се као нестали – каже Јовановић за „Политику”.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Lena
Na prilozenoj slici vidimo parastos zrtvama komunistickog terora i drveni krst, nesrazmeran pocinjenom zlocinu. Cudno je da gradjani Smedereva nisu svojim pobijenim roditeljima posvetili vise paznje i secanja. Ako gradska vlast planira izgradnju marine na stratistu, treba predvideti budzet za mermernu plocu sa prigodnim tekstom.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.