Utorak, 31.01.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Jezive noći na Jezavi

Do danas se ne zna tačan broj žrtava u Smederevu, ali se prema nezvaničnim procenama istoričara navodi da je krajem rata likvidirano između 600 i 1500 ljudi, bez prava na suđenje
Појединачна убиства настављена до марта 1945. године: овогодишњи помен (Фото О. Милошевић)

Smederevo – Oktobar i novembar pre 78 godina bili su crni meseci u Smederevu. Na obali reke Jezave, odmah po oslobađanju grada, već u noći s 16. na 17. oktobar 1944. počela su hapšenja, a potom i ubijanja građana – imućnijih domaćina, sveštenika, intelektualaca, mladeži i svih antikomunista koje su partizanske vlasti „preko noći” proglasile izdajnicima i saradnicima Nemaca. Masovna pogubljenja od Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije trajala su do polovine novembra. Prema brojnim svedočenjima ljudi su vođeni kroz grad u donjem rublju sa tablama na grudima na kojima je najčešće pisalo „Ja sam narodni neprijatelj” i „ Ja sam ratni bogataš”. Na silu otrgnuti od svojih porodica zatvarani su uglavnom u sedištu Ozne i u podrumima, a onda su noću odvođeni na pogubljenje. Takvih, jezivih noći kraj Jezave bilo je, kažu, dvadesetak, a u svakoj je likvidirano po nekoliko desetina Smederevaca. Pojedinačna ubistva su nastavljena sve do marta 1945. godine. Do danas se ne zna tačan broj žrtava u Smederevu, ali se prema nezvaničnim procenama istoričara navodi da je pogubljeno između 600 i 1.500 ljudi, bez prava na suđenje.

Nema grobova i ne zna se gde su žrtve pokopane. Godinama potom i Jezava je doživela istu sudbinu – postala je mrtva reka. Ali ostala je asocijacija na posleratne strahote – stratište koje čuva tajnu jezivih likvidacija. Na mestu njenog bivšeg korita, nedaleko od Smederevske tvrđave, 1991. godine služen je prvi pomen. I ovog novembra služen je parastos u organizaciji Udruženja „Jezava” u prisustvu potomaka stradalih, POKS-a i građana. Ponovljeno je da je krivica ubijenih nedokazana, te da je reč o represiji .

Iz Udruženja „Jezava” godinama insistiraju da se na mestu stradanja podigne spomenik. Umesto dostojnog obeležja na tom mestu stoji samo krst, a mnogi Smederevci, nažalost, ni danas ne znaju šta se ovde desilo. Šta neznanje i kratko pamćenje mogu da učine, dokaz je to što se danas se na ovom mestu određenim danima održava „bivlja pijaca”. Sada postoji ideja da se ovde napravi memorijalni park, sa pločom na kojoj bi bila ispisana imena stradalih, a po rečima Ivice Savića, predsednika Udruženja „Jezava”, ne bi imali ništa protiv da to bude memorijalni park svih žrtava Drugog svetskog rata sa teritorije Smedereva. Međutim, gradska vlast ima druge planove – ideja je da se na ovom potesu izgradi marina za pristan plovila sa pratećim sadržajima poput bazena i hotela.

– Urađen je plan detaljne regulacije marine i mi smo kao udruženje bili na prezentaciji, insistirali da se on ne usvoji, jer je njime na ovom mestu planirana benzinska pumpa. Da bi se ona pravila, mora da dođe do ukopavanja cisterni, a te cisterne će se ukopavati u kosti žrtava koje su ovde streljane. Mi kao narod moramo da budemo svesni da je to istorijska činjenica, da se to desilo i da nije izmišljeno. Ako je tada bilo ludosti, to znači da tako nešto ne treba da se ponovi, a da se ne bi ponovilo, mora da se pamti – kazao je Savić na pomenu.

Da se o žrtvama decenijama ćutalo, a imena nisu upisana u knjige umrlih jer im je bilo uskraćeno pravo na opelo, napisao je u svojoj knjizi knjizi „Smederevski ratni pomenik” nekadašnji smederevski protojerej Radomir Milošević.

U Smederevu je 2002. formirana Komisija za utvrđivanje istine o žrtvama rata, ali njen vek trajanja sveo se na dve godine. Sva prikupljena dokumentacija navodno je negde arhivirana sa oznakom „poverljivo”. Istina do danas nije utvrđena. Bivši gradonačelnik Smedereva Predrag Umičević 2009. godine izjavio da će se založiti da komisija završi započeto, da se utvrdi i obelodani istina o žrtvama rata i poratnih dešavanja. Ujedno je najavio da će nakon toga biti podignuto spomen-obeležje na Jezavi. Komisija se, po rečima smederevskog profesora Nebojše Jovanovića, neformalno sastajala u jednom kraćem periodu, ali bez ikakvih rezultata. Stratište je i danas pusto, a usamljeni krst u parku jeziv je i nedostojan svedok stradanja stotine Smederevaca.

Samrtna jesen smederevska

Profesor Nebojša Jovanović, autor knjige „Samrtna jesen smederevska” smatra da je broj žrtava preuveličan, s obzirom na to da je u ono vreme Smederevo imalo desetak hiljada stanovnika.

– Pobrojao sam u knjizi 162 imena, s tim što nisu svi streljani na Jezavi, a za 242 građana Smedereva se ne zna kakva im je sudbina, mnogi su stradali na drugim stratištima širom tadašnje Jugoslavije, a vode se kao nestali – kaže Jovanović za „Politiku”.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Lena
Na prilozenoj slici vidimo parastos zrtvama komunistickog terora i drveni krst, nesrazmeran pocinjenom zlocinu. Cudno je da gradjani Smedereva nisu svojim pobijenim roditeljima posvetili vise paznje i secanja. Ako gradska vlast planira izgradnju marine na stratistu, treba predvideti budzet za mermernu plocu sa prigodnim tekstom.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.