Како сачувати шафрањику

Суботица – Шафрањика је малени цвет, пастелно ружичасте боје, који цвета у касну зиму и рано пролеће, у нашој земљи једино на простору „Суботичке пешчаре”, територији која је заштићена као предео изузетних одлика.

У свету шафрњика цвета још само у јужној Мађарској, на простору који се граничи са „Суботичком пешчаром”, а мала издвојена популација овог ретког и заштићеног цвета постоји још у Румунији и Француској.

Управо начин бриге и заштите шафрањике и њеног станишта окупило је у Визиторском центру на обали Лудашког језера представнике јавног предузећа „Палић Лудаш” и Националног парка „Кишкуншаг” у Мађарској.

„Након 15 година активне заштите у пределу изузетних одлика на скупу су презентована сазнања о овој ендемској врсти”, каже биолог Сандра Чокић Рех из предузећа „Палић Лудаш”.

На простору пешчаре некада је било и милион јединки ове врсте, али су оне, због административног пропуста, почетком овог века преоране.

„Након што је 2003. године проглашена заштита над пределом изузетних одлика са Покрајинским заводом за заштиту природе започели само пројекат враћања шафрањике. Са активним мерама заштите ревитализација је покренута 2008. године и ми смо тада имали око две-три хиљаде цветова. Последње апсолутно бројање радили само 2018. године и резултати су јако добри, након 20 година популација се попела на око сто хиљада јединки на укупно 142 локалитета”, каже Чокић Рех.

Мере активне заштите спроводе се са локалним становништвом, бројним невладиним организацијама, али и јавношћу. Повремено се, посебно у време цветања шафрањике у фебруару и марту, организују и пешачке туре кроз овај предео посебних одлика како би се грађани упознали и имали прилике да се диве овој јединственој врсти. Мере активне заштите подразумевају механичко и ручно кошење станишта шафрањике, чишћење терена и уклањање подраста како би цвет могао да се испољи.

„Мада простор делује дивље и неуређено, у управљању стаништима потребан је ангажман човека. Шафрањика је специфична и захтева одговарајуће услове. Очување сваке врсте је битно, јер њиховим нарушавањем ми угрожавамо и друге врсте, угрожавамо и животиње које се онда селе у градове јер смо разрушили њихова природна станишта. Морамо да чувамо станишта природе јер тако одржавамо склад на планети”, каже Чокић Рех.

Ђерђ Крнач из Националног парка „Кишкуншаг” држао је предавање о генетским истраживањима шафрањике током којих се показало да су цвет са југа Мађарске и овај у пешчари повезани и генетски готово идентични.

„Због тога је важна и наша заједничка брига јер имамо сличне проблеме и решења за њих преносимо једни другима, што све помаже у заштити и очувању њиховог станишта”, каже Крнач.

На простору јужне Мађарске такође се налази популација од око сто хиљада јединки на око 13 локација. Др Андраш Келемен са Катедре за екологију Универзитета у Сегедину овамо долази са студентима и докторандима управо због тога што је примећено да у Војводини не опада број јединки шафрањике. Са друге стране на локацијама на истоку Мађарске у последњих 10 година број је значајно опао, а за то још немају прецизно објашњење.

Покрајински секретаријат за урбанизам и заштиту животне средине је на овогодишњем конкурсу за финансирање пројеката на заштићеним подручјима за предузећа „Палић Лудаш” одобрио износ од 2,4 милиона динара за пројекте на два заштићена подручја, једном резервату природе и једном пределу изузетних одлика, навео је Гојко Палалић, помоћник покрајинског секретара за урбанизам и заштиту животне средине.