Понедељак, 28.11.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Зашто се Пољаци толико боје Русије

Устаници у Варшави 1944. (Wikipedia)

Војна помоћ Америке и Велике Британије Украјини не би била могућа без подршке Пољске преко чије територије стиже гро оружја и муниције за трупе под контролом Кијева. Пољска је раширених руку дочекала украјинске избеглице док су у правцу фронта отишле хиљаде добровољаца, чему се Варшава није противила.  Само у једном руском ракетном нападу, на фабрику у Констатиновки,  погинуло је 80 пољских добровољаца.

Сви знају да Пољаци, најблаже речено, не воле Русију. Неки би рекли да је акумулиран страх од Москве  прерастао у мржњу. Пољска је у спровођењу америчке политике према Русији постала најпоузданији партнер, који ће ускоро постати најјача војна сила у Европи.

Такав однос према Русији корене вуче из историје која се протеже вековима. Ипак, догађаји у 20. веку су дубоко уткани у доживљај Пољака да је Русија исконски непријатељ. Шта је Москва толико погрешно урадила?

Други светски рат и страхоте које је тај сукоб донео, почели су нападом Немачке на Пољску. Док су пољски коњаници копљима јуришали на немачке тенкове, Стаљин је, без објаве рата, 17. септембра ушао у Пољску и тиме ставио тачку на пољски отпор Немачкој. Заузета територија је припојена СССР-у док је пољска интелигенција одведена у логоре.

Пољаци би напад са леђа можда и могли да забораве али не и оно што је уследило. На наговор Лаврентија Берије, шефа унутрашње безбедности СССР-а, Политбиро који је водио Стаљин,  наређује егзекуцију више хиљада заробљеника. На више локација, укључујући и затворе у Харкову и Калињину, погубљено је око 22.000 Пољака. Тачније, 8.000 официра, 6.000 полицајаца и 8.000 оних које су комунисти доживели као интелигенцију – државних званичника, власника фабрика и других непријатељских елемената.

Пошто је Хитлер напао СССР, Немци су у Катинској шуми пронашли масовне гробнице са погубљеним Пољацима. Та вест је обишла свет али је СССР одбијао сваку одговорност уз оптужбе да Немци подмећу трагове њихових злочина. Да ствар буде интересантнија, Британци су прислушкивали кодиране извештаје које су Немци из Катинске шуме слали у Берлин. Британци су на основу тих извештаја успели да разбију шифру „енигме” и тако добију битку за Атлантик. Неки историчари сматрају да је то почетак пораза Немачке.

Можда би однос Пољака према Русији данас био другачији да је ту био крај догађајима чије последице није успео да избрише чак ни каснији „суживот” иза „гвоздене завесе” и савезништво у Варшавском пакту.

Када је 1943. године, после Курске битке, ратна срећа дефинитивно издала Хитлера, Пољаци су се суочили са неминовним доласком Црвене армије. Из угла Пољака то је она иста сила која их је напала са леђа, анектирала пола земље и погубила интелигенцију. Пољаци су у страху од комуниста одлучили да подигну устанак, ослободе градове од Немаца и успоставе власт.

Хитлер је наредио да се Пољска брани по сваку цену, што је и било очекивано, али Пољаци и западни савезници нису очекивали потез Стаљина који је уследио.

Црвена Армија је стигла до Висле и стала. Без икаквог логичног разлога. Тада је могла да заузме Варшаву без већих проблема али Стаљин је имао другачију рачуницу. Он је једноставно оставио устанике да се сами боре против Немаца који су добили појачање и систематски уништили Варшаву. Црвена армија је све то мирно посматрала, без намере да помогне Пољацима.

Стаљин је увидео да ће, ако препусти устанике на милост и немилост Немцима, тако елиминисати опозицију и противнике успостављању комунистичке власти у Пољској. На крају је тако и било, Пољска је остала под утицајем СССР-а, иза „гвоздене завесе” и у саставу Варшавског пакта. Последње руске трупе су отишле у септембру 1993. године.

Сложићете се, за наведене догађаје крив је Стаљин. Параноични диктатор који је побио стотине хиљаде невиних људи. Ипак, Пољаци за све што долази из Москве, сматрају да су криви Руси. Шта ви мислите?   

 

 

 

 

Коментари37
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Научник
Пољска је прекршила Керзонову линију.
Lazar
Vrlo dobar clanak. Autor je detaljno naveo nekoliko dogadjaja iz 20og veka zbog kojih Poljaci ne vole Ruse. I dodao, na kraju clanka, da te dogadjaje treba pripisati Staljinu a ne ruskom narodu. Nazalost, danas se zlocini SSSRa cesto ali neopravdano pripisuju Rusiji.
Владимир Кнежевић
Мислим да су догађаји у Пољској од стране СССР само један део приче, видљив као што је видљив само врх леденог брега. Ипак, Титаник није потопио онај део тог брега изнад, већ онај испод воде. А то су вишевековни односи Пољске и Русије и насилно католичење, нарочито у Малој Русији / Украјини.Све у свему, верске разлике. Имамо Римокатолицизам који је навикао да осваја, краде, мрзи и спаљује и Православље које учи праштању и љубави. Дакле, у корену свега је верска разлика.
Eki
Mržnja je zlo.
Александар С.
Ниједан председник СССР који је одслужио пун мандат је био Рус. Све сами Украјинци. Првог свог председника су Руси добили са Јељцином.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.