Зашто се Пољаци толико боје Русије

Војна помоћ Америке и Велике Британије Украјини не би била могућа без подршке Пољске преко чије територије стиже гро оружја и муниције за трупе под контролом Кијева. Пољска је раширених руку дочекала украјинске избеглице док су у правцу фронта отишле хиљаде добровољаца, чему се Варшава није противила.  Само у једном руском ракетном нападу, на фабрику у Констатиновки,  погинуло је 80 пољских добровољаца.

Сви знају да Пољаци, најблаже речено, не воле Русију. Неки би рекли да је акумулиран страх од Москве  прерастао у мржњу. Пољска је у спровођењу америчке политике према Русији постала најпоузданији партнер, који ће ускоро постати најјача војна сила у Европи.

Такав однос према Русији корене вуче из историје која се протеже вековима. Ипак, догађаји у 20. веку су дубоко уткани у доживљај Пољака да је Русија исконски непријатељ. Шта је Москва толико погрешно урадила?

Други светски рат и страхоте које је тај сукоб донео, почели су нападом Немачке на Пољску. Док су пољски коњаници копљима јуришали на немачке тенкове, Стаљин је, без објаве рата, 17. септембра ушао у Пољску и тиме ставио тачку на пољски отпор Немачкој. Заузета територија је припојена СССР-у док је пољска интелигенција одведена у логоре.

Пољаци би напад са леђа можда и могли да забораве али не и оно што је уследило. На наговор Лаврентија Берије, шефа унутрашње безбедности СССР-а, Политбиро који је водио Стаљин,  наређује егзекуцију више хиљада заробљеника. На више локација, укључујући и затворе у Харкову и Калињину, погубљено је око 22.000 Пољака. Тачније, 8.000 официра, 6.000 полицајаца и 8.000 оних које су комунисти доживели као интелигенцију – државних званичника, власника фабрика и других непријатељских елемената.

Пошто је Хитлер напао СССР, Немци су у Катинској шуми пронашли масовне гробнице са погубљеним Пољацима. Та вест је обишла свет али је СССР одбијао сваку одговорност уз оптужбе да Немци подмећу трагове њихових злочина. Да ствар буде интересантнија, Британци су прислушкивали кодиране извештаје које су Немци из Катинске шуме слали у Берлин. Британци су на основу тих извештаја успели да разбију шифру „енигме” и тако добију битку за Атлантик. Неки историчари сматрају да је то почетак пораза Немачке.

Можда би однос Пољака према Русији данас био другачији да је ту био крај догађајима чије последице није успео да избрише чак ни каснији „суживот” иза „гвоздене завесе” и савезништво у Варшавском пакту.

Када је 1943. године, после Курске битке, ратна срећа дефинитивно издала Хитлера, Пољаци су се суочили са неминовним доласком Црвене армије. Из угла Пољака то је она иста сила која их је напала са леђа, анектирала пола земље и погубила интелигенцију. Пољаци су у страху од комуниста одлучили да подигну устанак, ослободе градове од Немаца и успоставе власт.

Хитлер је наредио да се Пољска брани по сваку цену, што је и било очекивано, али Пољаци и западни савезници нису очекивали потез Стаљина који је уследио.

Црвена Армија је стигла до Висле и стала. Без икаквог логичног разлога. Тада је могла да заузме Варшаву без већих проблема али Стаљин је имао другачију рачуницу. Он је једноставно оставио устанике да се сами боре против Немаца који су добили појачање и систематски уништили Варшаву. Црвена армија је све то мирно посматрала, без намере да помогне Пољацима.

Стаљин је увидео да ће, ако препусти устанике на милост и немилост Немцима, тако елиминисати опозицију и противнике успостављању комунистичке власти у Пољској. На крају је тако и било, Пољска је остала под утицајем СССР-а, иза „гвоздене завесе” и у саставу Варшавског пакта. Последње руске трупе су отишле у септембру 1993. године.

Сложићете се, за наведене догађаје крив је Стаљин. Параноични диктатор који је побио стотине хиљаде невиних људи. Ипак, Пољаци за све што долази из Москве, сматрају да су криви Руси. Шта ви мислите?