Дуг за струју пола милијарде евра

Грађани и привреда Републике дугују Електропривреди Србије више од 41 милијарду динара, што је око пола милијарде евра по јучерашњем курсу Народне банке Србије. Уколико би сви дужници измирили своје обавезе према ЕПС-у, с тим парама би се овог часа могао изградити термоблок снаге од 300 мегавата. Дуговања су, међутим, већа јер у коначни обрачун није урачунат дуг великог броја фирми које су у процесу приватизације. То значи да се приликом куповине тих предузећа преузима и дуг за струју.

Од укупног дуга према ЕПС-у на домаћинства отпада 25 милијарди динара, од чега становници у југоисточној Србији дугују 8,5, док домаћинства у Београду треба да плате пет милијарди динара.
Према подацима Електродистрибуције Београд, око 7.000 домаћинства дугује више од 100.000 динара, 164.000 грађана од 1.000 до 3.000 динара, а око 280.000 потрошача до 1.000 динара. Нека од њих су од јуче без електричне енергије јер су их радници ЕДБ искључили са електромреже. Највеће проблеме у наплати у категорији домаћинстава последњих година има нишка дистрибуција, због заосталих дугова који су настали пре више од десет година, када су купце политичари позивали да не плаћају робу коју им је испоручивао ЕПС. Већина људи ни до сада није измирила своја дуговања и велико је питање да ли ће и када то учинити.

За разлику од грађана, највећи привредни дужници према ЕПС-у су фабрике из престонице које националној електроенергетској компанији дугују више од пет милијарди динара, док привреда из југоисточне Србије има дуг од 3,3, а компаније из Војводине 3,2 милијарде динара.

Највећи дужник у Београду је Јавно комунално предузеће „Инфостан” које дугује 439 милиона динара, што је убедљиво највећи дуг према ЕДБ. Осим овог градског предузећа, обавезе нису измирили ни „Београдски водовод и канализација” које треба да плати око 40 милиона динара, док „Водовод” у приградској општини Гроцка дугује око 38 милиона динара.

За разлику од јуна, када су највећи домаћи фудбалски клубови Црвена звезда и Партизан по неколико сати остали без електричне енергије, на августовском списку 60 највећих дужника ЕДБ их нема.

– Највеће неплатише су фабрике које су одавано у стечају или годинама чекају на приватизацију. Међу највећим дужницима су „Иво Лола Рибар”, која треба да плати 92, шећерана „Димитрије Туцовић” 62 и „Рекорд” 39 милиона динара. Велике неплатише су и власници кафића и ресторана који су „заборавили” да плате 98 милиона динара. Дуг је много већи јер у овај износ нису урачуната дуговања закупаца пословних објеката – каже Бранислав Вујанац, главни инжењер Дирекције за снабдевање ЕДБ, додајући да би дугови могли да буду умањени ако би дужници осим месечних обавеза плаћали и део старог дуга преко рачуна.

После извесног затишја крађе струје у Србији поново су „у моди”. Таква оцена се намеће из извештаја контролора ЕПС-а. Ове године на делу је ухваћено око 25.000 крадљиваца од укупно 950.000 потрошача. Према претпоставкама надлежних из ЕДБ, у престоници се украде и до десет одсто од утрошене струје, што је дупло више од републичког просека. Већина бесправних градитеља у насељима Медаковић, Карабурма, Жарково и Калуђерица краде струју. Инвеститори уплате Електродистрибуцији прикључак за три куће, а повежу више од 20.

Електричну енергију краду и домаћинства која имају пријављено бројило, али и она која немају сагласност за електроприкључак. Два основна места за поткрадање су на самом доводном каблу или на бројилу.

– Крадљивце најчешће пријављује родбина и комшије који захтевају контролу и код себе, да неко не посумња на њих, а ретко ко се представља. Већина пријава тачно описује где и како се краде струја и наши људи су одлично упознати са тим. Пошто је наш народ довитљив, начина има доста – истичу надлежни у ЕДБ.

Мирољуб Мићић, руководилац Сектора вирманских потрошача ЕДБ, објашњава да се неуредне платише не искључују одмах, већ да им се прво достављају опомене. Уколико не измире своје обавезе, надлежне службе добијају налог да искључе струју дужнику.

– Под претњом да ће остати без електричне енергије, неки дужници плате своја дуговања, док други не плаћају па најчешће остају без струје. У највећем броју случајева, после искључења дужници се јављају како би регулисали дуг, направили договор о његовом репрограму и платили укључење – каже Мићић.