Прилагодити се публици, а задржати квалитет

Колики је утицај медија у информисању, образовању о технологијама, како су се традиционални медији прилагодили новој ери, новој публици, како настављају да трагају за истином, али и борбом са поплавом вести и лажних информација  –  нека су од питања на која су одговоре дали учесници стручног скупа „О медијима и технологији”.

Закључак је да упркос мору информација у ери убрзане дигитализације и технолошких промена, квалитетни садржаји проналазе пут до публике, наводи се у саопштењу са скупа који је одржан у Галерији Графичког колектива у Београду.

Присутне су на почетку поздравили Мирослав Сапунџић испред Галерије Графичког колектива и Невена Ружић, координаторка програма Фондације за отворено друштво Србија, који су били организатори скупа.

Модератор панела била је Тамара Вученовић, уредница Радио Београда 2, чија емисија „Дигиталне иконе” обележава 20 година постојања.

Према речима Невене Ружић, обележавање овог јубилеја био је и повод за скуп, али и омаж ауторима, уредницима, власницима медија који су се посветили приближавању технологија медијима.

Масовни медији су  скренули у  индустрију забаве

На панелу „Технологија у медијима” говорили су Весна Чаркнајев, директорка ПС Прес, Петар Гредељ, власник портала Бенчмарк, Дамир Јелисавчић из Просветног Прегледа и проф. др Дивна Вуксановић, са Факултета драмских уметности.

Данас је по речима Петра Гредеља пресудна спремност медија да се прилагођавају времену у ком живимо, променама, а новинара да уче и непрестано се едукују. Верује да  медији имају важну улогу у информисању и едукацији када је реч о технологијама.

Подсетио је да се пре 23 године, када је започео своју професионалну каријеру, готово нико није бавио писањем о технологијама, а да се и данас труди да се прилагођава новим временима и да модификује приступ публици.

- Није исто бити у медијима пре 20 до 30 година и данас – рекао је Гредељ. – Треба се прилагодити публици, али задржати квалитет који на крају буде награђен и цењен. Веће питање је, не да ли имамо стручних медија довољно, већ да ли имамо довољно заинтересоване публике.

„Будућност медија је врло неизвесна, да сви постају и медији и конзументи, те да је све већи број инфлуенсера и у овој области, каже Гредељ.

Весна Чаркнајев, директорка магазина ПС Прес, каже да медиј иза ког стоји 28 година почива на постулатима „достојанствено и културно”, као и да све време промовишу употребу технологије и обраћају се људима којима технологија помаже у послу којим се баве. Сматра да публика квалитетних садржаја, па ни њиховог није бројна, али да је важно сачувати интегритет.

- Једино што смо мењали кроз време су канали до публике и начини комуникације – рекла је Чаркнајев и поручила да су технолошки медији у озбиљном проблему са финансирањем. – Порука Гоогле-а је да су информације бесплатне и зато морамо да се сналазимо у погледу финансирања, али кључно је остати пристојан. Верујем да ће традиционални медији да опстану.

Клинци који не прихватају тај мејнстрим лаке забаве, већ воле другачије садржаје, те ‘паметне главице’ су језгро оних којима ћемо се и убудуће обраћати и надам се да ће сутра и са истом пажњом гледати наше подкасте.

Дамир Јелисавчић каже да су штампани медији у нестајању, а да се и електронски трансформишу. Сматра да ће за неколико деценија остати мрежа инфлуенсера и само је питање ко ће бити доминантнији. Да живимо у амбијенту који није склон критици већ критизерству, поручила је професорка Дивна Вуксановић.

- Свеопшта криза свих традиционалних вредности захватила је и новинарску – рекла је она. - Публика стари, а нове генерације миленијалаца прихватају нове медије, али не кртички, јер је њима то ново стање природно. Масовни медији су  скренули у  индустрију забаве, а новинарство трага за истином, а ако се истина меша са забавом, што је типично за данашњицу, завршава у сензационализму, а истина измиче. Треба наћи друге путеве да се истина пробије.

Свако може да буде медиј

Други панел „Медији у технологији” разоткривао је трансформацију медија у дигиталној ери. Сложили су се да су технологије и интернет платформе учиниле да свако може да буде медиј, као и да се уместо најављеног краја, радио трансформисао у веома популарну форму - подкаст. Подвукли су важност питања о одговорности за написано, програмирано, продато. Учесници овог панела били су проф. Др Татјана Ћитић са РТС-а, Алекандар Ашковић, експерт са Јутјуб, Јасмина Копривица из Еуроњуза Србија, као и проф. Др Далибор Петровић, социолог.

- Последњих 15 година дешава се трансфромација из принта у дигитално, а данас статистика каже да четири милиона становника Србије користи мрежу Фацебоок – рекла је Копривица. - Популарне су и друге друштвене мреже. Читаоци су на паметним телефонима, медији и њихови садржаји су доступни свима, а изазов је задржати читаоца дуже од три до пет секунди. Шанса креатора садржаја је да будемо што креативнији, јер ће се у будућности ствари мењати још убрзаније.

Она је нагласила велику важност одговорности за изговорену реч, о којој данас нажалост велики број електронских медија не води рачуна.

- Једино медији који се воде премисом да су информације свете, а коментари слободни, може да се избори са поплавом лажних вести – рекла је она.

- Има и оних који још воде рачуна о свакој написаној речи. Поверење у медије је битно. У Србији постоје такви медији, не можемо рећи да је све у таблоидном, иако јесу преузели примат у јавном животу.

Према речима Александра Ашковића, позитивне вести не могу да досегну тако далеко као сензационалистичке. Сматра да уредници који воде медије, не могу да намећу садржај који неко не жели, већ да пронађу начин да заинтересују публику и задрже им пажњу.

Велики проблем су украдене вести са других сајтова, прерађени садржаји, па и лажне вести, због наметнуте потребе за великом продукцијом вести и борбе за што више кликова.

Татјана Ћитић каже да су футуролози предвидели да ћемо бити преплављени информацијама, метаморфозу медија и да се поједини неће укрцати у тај воз, да се неће снаћи и преживети.

- Сматрам да ће традиционални електронски медији да опстану. Већ је почео четврти талас дигитализације у новинарству, примена вештачке интелигенције и за то се треба спремити – рекла је Ћитић. - У поплави информација шанса електронских медија управо је у томе да су они ти који ће проверити и дати тачну информацију, насупрот гомили неистинитих.

Социолог Далибор Петровић поручио је да су медији изгубили на ексклузивности, јер су вести доступне свима у сваком тренутку, а време у ком живимо карактерише дубоко неповерење, где нико никоме не верује. Сматра да у времену масовних фејк вести, људе заправо и не занима истина као таква, јер је наше време релативизација свега, па и истине.