Уторак, 31.01.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Потреба за касиркама и помоћним радницима не јењава

Синдикати сматрају да би минимална цена рада у трговини требало да буде барем онолико колико вреди минимална потрошачка корпа
(Н. Марјановић)

Радим као касир, магационер, продавац, излагач воћа и поврћа, пића. Постављам цене, имам рокове, радим и око хигијене у објекту... Листи нема краја. Трчим на све стране, и то за минималац. То је, најчешће, прича која ових дана може да се чује од запослених у трговинама.

Разлога за такво стање на терену је напретек, а главни је мањак радне снаге због о ниских зарада, тако да трговци у суштини имају повећан обим посла. Иначе, радници углавном избегавају овај посао због малих плата, тешког рада у сменама, викендом и у току празника. Запослени се жале и на прековремено остајање на послу које им најчешће није плаћено.

Због тога потреба за касиркама, помоћним радницима и магационерима не јењава. У Србији има око 300.000 запослених у трговини, али велики број њих прима минималац или мало више од минималне зараде.

Како откривају у Савезу самосталних синдиката трговине Србије, просечна зарада је од 45.000 до 50.000 динара, док рецимо касири зарађују и мање – око 40.000 месечно.

Радослав Топаловић, председника овог синдиката, подсећа да је ситуација непромењена, већ годинама.

– Синдикати зато сматрају да би минимална цена рада у трговини требало да буде барем онолико колико вреди минимална потрошачка корпа. То треба да буде доња граница за зараде у тој области. Наш синдикат је већ имао иницијативу да се овој бранши смањи број радних недеља у месецу, да се чак обустави рад недељом у трговини, али од тога за сада нема ништа.

Одговор нисмо добили од надлежних. Остало нам је само то да закључујемо колективне уговоре код послодавца понаособ, па смо тако урадили са „Делезом”, „Меркатором” и „Метроом”, покушавајући да на нивоу предузећа договоримо боље услове рада, него што то према Закону о раду – наглашава Топаловић.

Проблем недостатка радника постоји у целој ритејл индустрији. Не само у Србији, него и у целом региону. На тржишту су посебно дефицитарне управо позиције продавца различитих профила, месара и магационера, што се свакако огледа и у тежем проналажењу кандидата за те позиције.

У „Идеи” признају да, иако расписују редовне конкурсе који су активни током целе године, у сваком тренутку имају потребу за око 300 нових запослених, и то на територији целе Србије. Да је дошло до генерацијских промена, како по питању профила запослених, тако и понуде радних места, али и када је реч о очекивањима и задржавањима запослених на једном радном месту, признају и у „Универекспорту”.

– Некада цео радни век у истој фирми, данас је постао „концепт прошлости”. Замењен је савременим трендом са све учесталијим променама радног места – наглашава Оливера Ћирковић, директорка маркетинга у „Универекспорту”.

Са недостатком запослених кубуре и власници малих приватних радњи који, бар како тврде, често нуде веће плате него домаће и стране трговинске компаније. Надметање за радника је све видљивије, али о висини зарада велики трговински ланци ипак нерадо говоре. Чињеница је да су плате ниске, због чега радна снага све чешће шета од послодавца до послодавца.

И поред зараде и рада на учинак, који долази уз фиксну плату, неки трговински ланци имају проблем са мањком радне снаге, посебно у складиштима. Једном војвођанском ланцу тако тренутно недостаје чак 15 магационера. Због тога тај послодавац планира да од наредне године повећа зараде за бар 15 одсто, како би привукао више радника.

Ситуација у трговини је лоша, како по послодавце који се све више жале да су порески исцрпљени, тако и за запослене који су разочарани. Ипак, у једном познатом трговинском ланцу плате су знатно више него код остатка конкуренције, али тамошњи радници морају добро да се помуче како би зарадили стотинак евра више.

То значи да веће зараде изискују више посла, па тако, како незванично сазнајемо, просечан касир у таквом систему у минути остварује по 40 куцања, што је малтене двоструко више посла, у односу на прохтеве који стижу из конкурентских кућа на тржишту Србије.

 

Коментари10
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

NN
Kompletni srednji kadar treba da se iseli iz Srbije,poslodavci i menadzment ih gledaju kao socijalne slucajeve i trosak.Sve uskladjujemo sa EU osim prava radnika,to nikada nece biti tema.
Marko Nedic
Dobra stvar u celoj priči je što su ljudi nasli način kako da odu iz Srbije. Ja radim u zapadno-evropskoj zemlji i jako sam srećan zbog te cinjenice. Ovde zaradim vise za nedelju dana nego u Srbiji za mesec dana. Nikada se necu vratiti u Srbiju. Ljudi odlaze na sve strane sveta, zato Srbija nema dovoljno radne snage. Pogledajte rezultate popisa stanovnistva i sve ce Vam biti jasno.
Hajduk Veljko
Dajte I'm 50000.d. pa ce raditi.
Zikica
S obzirom da imaju kartice za kupovinu u prodavnicama u kojima rade sa popustom do 50% plata realno i dobacuje do te sume. Problem je sto si tako vezan za tu prodavnicu a kad placas komunalije i bilo sta drugo ta kartica ne ostvaruje popuste.
Мада
На западу се све мање виђају касирке (и "касирци" ако ћемо по "родно равноправном) јер их замењују купци на аутоматизованим наплатним местима тако да нажалост ни код нас то занимање нема будућност. Сличан тренд је са већином физичких послова. Мајстори су већ постали "луксузна роба". У реду је борити се за права радника али треба радити на образовању што више њих јер је то једини начин да се прихвате технолошки изазови промена.
Zikica
Dobri Pera izabrani predsednik udruzenih sindikata Energoprojekta je bio britak i ostar u borbi za prava radnika sve dok nije dobio stan od 95m², nakon toga je dosta ublazio stavove i nastupe ka poslodavcima te se izvestio u tome i vesto balansirao izmedju radnika i poslodavaca ne bi li sto duze ostano predsednik sindikata, sto je iz mog ugla prava steta buduci da moglo bar jos petoro da dobije stan kopirajuci njegovu metodu.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.