Водитељске сокнице

Нова клетва ових дана кружи међ’ српским народом! Не дао ти Бог да имаш супермодерни ТВ пријемник. Јер ћете онда можда и боље видети – велику незграпну главу спортског коментатора, налик Телетабису, који се захваљујући модерној РТС-овој технологији, телепортовао директно из Катара у београдски студио... Ако сте којим случајем поносни на ваш нови ТВ апарат, поготово у ове дане опуштања, када је фудбал поново најважнија споредна ствар на свету, можда уочите и како се наш врсни ТВ аутор Јован Мемедовић, ваљда преуморан од свих својих ТВ ангажмана, досађује, иронично смејуљи, гледајући у свог видљиво-невидљивог колегу, покушавајући да буде „сасвим природан”. Али и, такође, увек лепу и вешту, овога пута не баш снађену, Косјерину, која уз очаравајући осмех покушава да надомести неуиграни катарски тим из Београда.

Не приличи сваком да буде модеран! Није баш увек лако пратити савремену технологију по сваку цену. Некако, то не пристаје РТС-у! Колико год се потрудили да иду укорак са новим временом, на фреквенцијама јавног сервиса то некако делује старомодно, неусклађено, смешно.... Вратите нам ТВ пријемнике на фабричко подешавање. Не морамо баш све да видимо. Нека шушти, нек’ се веза са новим светом прекида... Бар ће мање да пара очи и уши... Овако постадосмо Црвенкапа коју вук, ако му дате веће очи, хоће боље да види и поједе!

Да не будемо само строги критичари, треба похвалити оне иза камера који нам уверљиво преносе атмосферу са улица. Тај старомодни приступ извештавању је заправо оно што никада не излази из моде. Макар гледали аватар водитеља уместо оних, од крви и меса, са коментаторским адреналином.

Лепо је што, као сав нормалан свет, живимо у ритму фудбала. И што смо се напокон опустили и скренули поглед са југа нам земље где се игра нека друга утакмица. Али, није лепо што је јавни сервис комплетан Први програм посветио фудбалу. И без пардона избацио све друге садржаје. А шта ћемо са онима који не живе за овај спорт? Зар нисмо могли да резервишемо ударни термин само за утакмице наше репрезентације и оне најбоље? Да не малтретирамо баш све грађане Србије. Неки мечеви могли су да буду емитовани и на Другом програму, као што раде остали јавни сервиси, па ко воли, нек’ изволи. Овако, сви други су на „стенд бају”. Чак и „Радио Милева” која нам је у животе уносила преко потребну дозу хумора.

Ако ћете нам правити новогодишњи програм попут „Музичког дербија”, онда боље маните се ћорава посла. Нисмо тренутно расположени да гледамо кловнове, циркуску параду, хаотично трчање по кошутњачком студију, хистерију, галаму... Поново, молимо за парче мира, хармоније и склада... Док падају ракете и хладна зима нам утерује страх у кости, фудбалске сокнице на ногама наших водитеља делују нам непримерено!