Voditeljske soknice

Nova kletva ovih dana kruži međ’ srpskim narodom! Ne dao ti Bog da imaš supermoderni TV prijemnik. Jer ćete onda možda i bolje videti – veliku nezgrapnu glavu sportskog komentatora, nalik Teletabisu, koji se zahvaljujući modernoj RTS-ovoj tehnologiji, teleportovao direktno iz Katara u beogradski studio... Ako ste kojim slučajem ponosni na vaš novi TV aparat, pogotovo u ove dane opuštanja, kada je fudbal ponovo najvažnija sporedna stvar na svetu, možda uočite i kako se naš vrsni TV autor Jovan Memedović, valjda preumoran od svih svojih TV angažmana, dosađuje, ironično smejulji, gledajući u svog vidljivo-nevidljivog kolegu, pokušavajući da bude „sasvim prirodan”. Ali i, takođe, uvek lepu i veštu, ovoga puta ne baš snađenu, Kosjerinu, koja uz očaravajući osmeh pokušava da nadomesti neuigrani katarski tim iz Beograda.

Ne priliči svakom da bude moderan! Nije baš uvek lako pratiti savremenu tehnologiju po svaku cenu. Nekako, to ne pristaje RTS-u! Koliko god se potrudili da idu ukorak sa novim vremenom, na frekvencijama javnog servisa to nekako deluje staromodno, neusklađeno, smešno.... Vratite nam TV prijemnike na fabričko podešavanje. Ne moramo baš sve da vidimo. Neka šušti, nek’ se veza sa novim svetom prekida... Bar će manje da para oči i uši... Ovako postadosmo Crvenkapa koju vuk, ako mu date veće oči, hoće bolje da vidi i pojede!

Da ne budemo samo strogi kritičari, treba pohvaliti one iza kamera koji nam uverljivo prenose atmosferu sa ulica. Taj staromodni pristup izveštavanju je zapravo ono što nikada ne izlazi iz mode. Makar gledali avatar voditelja umesto onih, od krvi i mesa, sa komentatorskim adrenalinom.

Lepo je što, kao sav normalan svet, živimo u ritmu fudbala. I što smo se napokon opustili i skrenuli pogled sa juga nam zemlje gde se igra neka druga utakmica. Ali, nije lepo što je javni servis kompletan Prvi program posvetio fudbalu. I bez pardona izbacio sve druge sadržaje. A šta ćemo sa onima koji ne žive za ovaj sport? Zar nismo mogli da rezervišemo udarni termin samo za utakmice naše reprezentacije i one najbolje? Da ne maltretiramo baš sve građane Srbije. Neki mečevi mogli su da budu emitovani i na Drugom programu, kao što rade ostali javni servisi, pa ko voli, nek’ izvoli. Ovako, svi drugi su na „stend baju”. Čak i „Radio Mileva” koja nam je u živote unosila preko potrebnu dozu humora.

Ako ćete nam praviti novogodišnji program poput „Muzičkog derbija”, onda bolje manite se ćorava posla. Nismo trenutno raspoloženi da gledamo klovnove, cirkusku paradu, haotično trčanje po košutnjačkom studiju, histeriju, galamu... Ponovo, molimo za parče mira, harmonije i sklada... Dok padaju rakete i hladna zima nam uteruje strah u kosti, fudbalske soknice na nogama naših voditelja deluju nam neprimereno!