Недеља, 05.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИСТОЧНА СТАНА

Сва­ко би по­не­ки део Украјине

(Фо­то EPA-EFE/Oleg Pa­trasyuk)

„Фуд­бал ни­је по­ли­ти­ка. Не­мој­мо у ње­му да тра­жи­мо не­што че­га не­ма. Ре­пре­зен­та­ци­ја Ма­ђар­ске пред­ста­вља сва­ког Ма­ђа­ра, без об­зи­ра на то где он жи­ви”, на­пи­сао је по­во­дом ак­ту­ел­ног Свет­ског ку­па на дру­штве­ним мре­жа­ма ма­ђар­ски пре­ми­јер Вик­тор Ор­бан. По­ме­ну­ти се не­дав­но по­ја­вио на фуд­бал­ској утак­ми­ци ти­ма др­жа­ве ко­ју во­ди про­тив ре­пре­зен­та­ци­је Грч­ке огр­нут ша­лом на ко­јем су би­ле ис­цр­та­не гра­ни­це тзв. ве­ли­ке Ма­ђар­ске, ка­да су овој др­жа­ви при­па­да­ли и де­ло­ви те­ри­то­ри­ја Ру­му­ни­је, Хр­ват­ске, Сло­вач­ке, Ср­би­је, Аустри­је и – Укра­ји­не.

Под­се­ти­мо, реч је о гра­ни­ца­ма пре тзв. Три­ја­нон­ског спо­ра­зу­ма 1920. ко­јим је ова др­жа­ва, ко­ја је прет­ход­но би­ла у окви­ру Аустро­у­гар­ске, из­гу­би­ла чак 72 од­сто сво­је те­ри­то­ри­је, док је три ми­ли­о­на ет­нич­ких Ма­ђа­ра оста­ло ван ма­тич­не зе­мље. Ина­че, кон­ту­ре Ма­ђар­ске у по­ме­ну­тим гра­ни­ца­ма не­рет­ко се ви­ђа­ју при­ли­ком ра­зних зва­нич­них све­ча­но­сти или као мо­тив у из­ра­ди су­ве­ни­ра.

До­дај­мо и да су још на по­чет­ку ру­ске спе­ци­јал­не опе­ра­ци­је у Укра­ји­ни ма­ђар­ски све­ште­ни­ци из­ра­жа­ва­ли на­ду да ће Бу­дим­пе­шта по­но­во пре­у­зе­ти кон­тро­лу над За­кар­пат­ском об­ла­шћу. Ка­ко је та­да пре­нео „Њу­јорк тајмс”, ста­нов­ни­штво ко­је жи­ви у по­ме­ну­том ре­ги­о­ну на по­ку­шај ру­ске вој­ске да се при­бли­жи Ки­је­ву и да га евен­ту­ал­но за­у­зме уоп­ште ни­је гле­да­ло – не­бла­го­на­кло­но.

„У по­гра­нич­ним ме­сти­ма са Ма­ђар­ском стреп­ња је ви­си­ла у ва­зду­ху. Не­ки су све­ште­ни­ци пр­вих да­на ра­та чак по­зи­ва­ли вер­ни­ке да са­чу­ва­ју на­ду да ће по па­ду Ки­је­ва ре­ги­он за­у­зе­ти Ма­ђар­ска. Исти­ни за во­љу пра­вих по­твр­да ових на­га­ђа­ња не­ма”, пре­но­си аме­рич­ки лист и до­да­је: „Ма­ђар­ски ТВ ка­на­ли не при­да­ју мно­го па­жње тврд­ња­ма Ки­је­ва ка­ко Ру­си­ја же­ли да пре­у­зме де­ло­ве укра­јин­ске те­ри­то­ри­је и уме­сто то­га по­др­жа­ва­ју на­ме­ре Мо­скве да за­шти­ти ма­њи­не ко­је го­во­ре ру­ским је­зи­ком, а што исте ма­ло раз­ли­ку­је од ет­нич­ких Ма­ђа­ра”.

Не­што пре Ор­ба­на бив­ши шеф ди­пло­мат­ске слу­жбе Ру­му­ни­је и по­ли­ти­ко­лог Ан­дреј Мар­га та­ко­ђе је из­ја­вио да се Укра­ји­на про­сти­ре у гра­ни­ца­ма ко­је ни­су при­род­не и да би де­ло­ве сво­је те­ри­то­ри­је тре­ба­ло да вра­ти Ру­си­ји, Ма­ђар­ској, Пољ­ској и Ру­му­ни­ји. „Твр­дим, под пу­ном од­го­вор­но­шћу: Укра­ји­на се про­сти­ре уну­тар не­ис­то­риј­ских гра­ни­ца и ду­жна је да За­кар­па­тје пре­пу­сти Ма­ђар­ској, Га­ли­ци­ју Пољ­ској, Бу­ко­ви­ну Ру­му­ни­ји... Да­кле, зе­мља­ма ко­ји­ма те те­ри­то­ри­је исто­риј­ски при­па­да­ју”.

Ја­ви­ли су се и По­ља­ци уоп­ште не скри­ва­ју­ћи ам­би­ци­је да и они јед­но пар­че Укра­ји­не ста­ве под сво­ју кон­тро­лу. Ма­да из­у­зет­но рев­но­сни ка­да је у пи­та­њу вер­бал­на по­др­шка су­се­ду, у Вар­ша­ви су све­сни да би за њих би­ло ка­кво упли­та­ње у де­ша­ва­ња на те­ре­ну мо­гло ла­ко да се вра­ти као бу­ме­ранг. За­то се осла­ња­ју на са­ве­зни­ка са се­вер­но­а­ме­рич­ког кон­ти­нен­та у на­ди да ће им упра­во он омо­гу­ћи­ти ис­пу­ње­ње же­ља о „ис­пра­вља­њу” гра­ни­ца. Не­дав­ни ин­ци­дент са укра­јин­ским про­тив­ва­зду­хо­плов­ним ра­ке­та­ма ко­је су па­ле на пољ­ску те­ри­то­ри­ју и иза­зва­ле по­ги­би­ју дво­је љу­ди, упи­са­не су у Вар­ша­ви као по­ен ко­ји ће кад-тад до­ћи на на­пла­ту.

Из­гле­да да је од­лу­ка Ру­си­је да под сво­ју за­шти­ту пре­у­зме Дон­ба­ску и Лу­ган­ску ре­пу­бли­ку и Хер­сон­ску и За­по­ро­шку област и код дру­гих зе­ма­ља са про­сто­ра цен­трал­не Евро­пе отво­ри­ла те­ри­то­ри­јал­не апе­ти­те. На­рав­но не без раз­ло­га, јер овај део Ста­рог кон­ти­нен­та од­у­век је био склон цр­та­њу но­вих ме­ђа, се­о­ба­ма на­ро­да и рат­ним пу­сто­ше­њи­ма. Уоста­лом, упра­во ов­де би­ло је јед­но од глав­них по­при­шта до­са­да­шња два свет­ска ра­та.

Дру­гим ре­чи­ма, све осу­де ру­ске вој­не ак­ци­је у Укра­ји­ни Евро­пља­ни­ма слу­же са­мо као по­кри­ће за соп­стве­не пре­тен­зи­је. Не­ма сум­ње да у Ма­ђар­ској, Пољ­ској, Ру­му­ни­ји... вр­ло па­жљи­во че­ка­ју ка­кав ће би­ти ис­ход у су­сед­ној им др­жа­ви да би по окон­ча­њу рат­них деј­ста­ва, а мо­жда и уочи кра­ја дра­ме, иза­шли са сво­јим „ле­ги­тим­ним” зах­те­ви­ма.

У Ки­је­ву ће сва­ка­ко мо­ра­ти да ра­чу­на­ју и на зах­те­ве Сје­ди­ње­них Аме­рич­ких Др­жа­ва. Не тре­ба ни сум­ња­ти да сва­ка аме­рич­ка ра­ке­та, тенк или бор­бе­но во­зи­ло до­ту­ре­ни у Укра­ји­ну – има­ју сво­ју це­ну. А ка­ко ви­ди­мо ра­чун је све ве­ћи, и што је нај­ва­жни­је, Укра­ји­на са сво­јом еко­но­ми­јом, до пред рат нај­сла­би­јом у Евро­пи и по­го­то­во у са­да­шњем раз­ру­ше­ном ста­њу, те па­ре не­ће мо­ћи да ис­пла­ти. Мо­ра­ће да се по­не­че­га од­рек­не. Мо­жда баш не­ких те­ри­то­ри­ја.

Ка­ко ка­зу­ју ен­ци­кло­пе­ди­је, др­жа­ва Укра­ји­на­ца на­ста­ла је одва­ја­њем Укра­јин­ске Со­вјет­ске Со­ци­ја­ли­стич­ке Ре­пу­бли­ке од до­та­да­шње уни­је са дру­гим со­вјет­ским ре­пу­бли­ка­ма, а по рас­па­ду Со­вјет­ског Са­ве­за 1991. Ов­де је би­ло и се­ди­ште ис­точ­но­сло­вен­ске кул­ту­ре у сред­њем ве­ку, пре но што је по­де­ље­на из­ме­ђу Ру­ског цар­ства, Пољ­ског кра­љев­ства, Ве­ли­ке кне­же­ви­не Ли­тва­ни­је, Аустриј­ског цар­ства и Осман­ског цар­ства. Кра­так пе­ри­од не­за­ви­сно­сти (1917–1921) на­кон ве­ли­ке Ок­то­бар­ске ре­во­лу­ци­је окон­чан је укљу­чи­ва­њем Укра­ји­не у Со­вјет­ски Са­вез (1922), са­да­шње гра­ни­це ус­по­ста­вље­не су 1954. а но­ву не­за­ви­сност, ка­ко ре­ко­смо, сти­че по рас­па­ду СССР-а.

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

češnjak
U Srbiji neki izgleda više brinu za Ukrajinsku zemlju na Orbanovom šalu nego za Vojvodinu. Dali bi Orbanu i Vojvodinu samo da Putin pobijedi u Ukrajini.
Luis
Prvi put čujem kako je država Madžarska postojala već pre 1920 godina i kako je kao takva bila čak u sastavu Austrougarske. Koliko ja zanam u sastavu Austrougarske bila je jedino Ugarska koja je držala teritorije koje su bile madžarske baš koliku su i Furlanija, Češka ili Galicija bile austrijske.
zaliv.net
Ukrajina pre 1954 nije nikada postojala u ovim granicama....to je proizvod komunistickih gluposti zbog kojih ze ratuje sada. Isto je bilo i u SFRJ pa se ratovalo a i dalje nije nista zavrseno vec se ceka pogodan momenat za nove ratove.....
Blagoje
Kad se zavrsi specijalna operacija mogli bi nama Srbima da poklone Odesu, da i mi imamo izlazak na more. Ako svi vec nesto dobijaju i nama braca Rusi da nesto daju.
Зоран Маторац
Што се Одесе тиче мислим да је та лука Русима заправо главни циљ. Осигураће много тога, посебно Крим, а Украјину (ако од ње буде нешто остало) ће одсећи од мора и обезбедити себи одличну позицију за трговину. На крају свих крајева све се своди на трговину.
Maskeron
Srbija treba i mora da se bori za reviziju svoje zapadne i jugozapadne granice, u smislu ispravljanja istorijskih nepravdi koje su nas zadesile u prethodnih 100 godina. Stoga je od znacaja ruska pobeda u Ukrajini.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.