Југославија живи на интернету
Јесте ли већ чули да ће, према проценама стручњака, Југославија двехиљадите године имати 25.633.000 становника, а у стању је да добрим коришћењем плодног земљишта прехрани 200 милиона људи, писао је „Политикин забавник” 1984 године.
Иако је „Политикин забавник” познат по томе што никада није објавио ниједну нетачну вест, историја је на жалост демантовала ову информацију. Југославија је ушла у крвави братоубилачки рат са 22 милиона становника, а двехиљадите године је на простору земље, која се некада простирала од Вардара па до Триглава, живело готово два милиона становника мање. Представници Републичког завода за статистику ће нам средином месеца саопштити резултате пописа становништва у Србији, али је извесно да се број грађана наше земље смањио за десет одсто у односу на претходни попис, а готово идентичну демографску судбину деле готово све земље бивше Југе. Другим речима, све државе су добиле самосталност, али су изгубиле људе.
Међутим, иако број особа које се изјашњавају као Југословени на попису становништва у свим бившим државама бивше СФРЈ пада, број чланова група на социјалним мрежама које носе југоносталгичне називе „Југославија – наша једина држава”, „СФРЈ земља братства и јединства”, „Пријатељство бивших југословенских република” и „Добра стара времена” расте, а више од сто хиљада особа са носталгијом се присећа одрастања у Југославији. Мада последњи попис становништва из 2011. године сведочи да у Србији живи свега 23.303 Југословена – 57.418 мање него 2002. године и чак 296.865 мање него 1991. године, велики број особа и данас на „Фејсбуку” поставља фото-успомене на детињство, које су обележиле виршле у земичкама, а оне су се куповале у чувеним црвеним киосцима, јогурт у троугластом тетрапаку, сладолед у пластичним лоптицама, чоколадице „животињско царство” и „киндер лада”, које је са престола популарности повремено смењивао „ципирипи”.
Да ли је југоносталгија само друго име за ментални бег од суморне реалности у време када се летовало на хрватском приморју, зимовало на словеначким Алпима и устајало на химну „Хеј Словени” и у којој су деца уместо Пепе Прасета и Сунђер Боба гледала Бранка Коцкицу и емисије „Музички тобоган”, „Коларићу Панићу” и „Опстанак”, уживали у авантурама Пчелице Маје и играли се у парку, а не на „Инстаграму” и „ТикТоку”?
Др Далибор Петровић, професор на Одељењу за социологију Филозофског факултета у Београду подсећа да број људи који су се изјашњавали као Југословени никада није био велики и у СФРЈ – највећи проценат грађана бивше државе, који су се на попису становништва изјаснили као Југословени, био је 15 одсто.
– Када говоримо у духу југоносталгије у садашњем времену, ми, пре свега, причамо о осећању које је присутно код народа бивше земље да државе наследнице не могу да конкуришу бившој СФРЈ по многим битним параметрима. Југославија је била значајан фактор на глобалном нивоу – један од оснивача Покрета несврстаних, четврта армија света и једна од првих земаља која је требало да уђе у Европску унију. Тито је био државник кога су примали сви лидери света и једна од најзначајнијих политичких фигура 20. века, па не чуди што многе људе вежу лепе успомене на живот у земљи која се простирала од Вардара па до Триглава – истиче наш саговорник.
Процес развијања југоносталгичних осећања је, према мишљењу овог социолога, сличан и код младих и код старих. Док старији селективно „памте само срећне дане”, младима недостаје осећај личне сигурности и контроле над својим животом и са носталгијом слушају приче својих родитеља о држави у којој је постојало бесплатно здравство, школство и сигурност у погледу будућности, па имају бајковиту представу о земљи од које је остала само географска карта на зиду неког југоносталгичара.
– Ако имамо на уму материјалне параметре, већина људи данас вероватно живи боље него пре педесет година, али они више немају осећање животне и личне сигурности – нису сигурни у будућност својих радних места и немају осећај безбедности у јавном простору – констатује наш саговорник.
Феномен „југословенства” на социјалним мрежама др Далибор Петровић тумачи у контексту тезе да доминантан део публике на „Фејсбуку” данас чини средовечна и старија популација, која је тек последњих година почела да отвара профиле на социјалним мрежама.
– „Фејсбук” је основан са идејом повезивања људи широм света и онима са којима смо се дружили у прошлости и ту често функционишемо у „прошлом времену” – делимо успомене на време детињства и младости и присећамо се добрих, старих времена. То је контекст у коме је време стало. Групе југоносталгичара нису много велике када се пореде са другим групама на социјалним мрежама, јер југословенство није доминантно ни већинско осећање код народа који живе на простору бивше државе. И број младих који се окрећу југословенској идеји није упоредив са онима који се идентификују са националним идејама у свим државама бивше Југославије – закључује професор Петровић, који подсећа да су најснажније осећање југословенства у бившој држави имала деца рођена у мешовитим браковима, део Срба који су живели у Хрватској и део муслимана у Босни и Херцеговини.
Подели ову вест







Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.