Југославија живи на интернету

Је­сте ли већ чу­ли да ће, пре­ма пр­о­це­на­ма струч­ња­ка, Ју­го­сла­ви­ја две­хи­ља­ди­те го­ди­не има­ти 25.633.000 ста­нов­ни­ка, а у ста­њу је да до­брим ко­ри­шће­њем плод­ног зе­мљи­шта пре­хра­ни 200 ми­ли­о­на љу­ди, пи­сао је „По­ли­ти­кин за­бав­ник” 1984 го­ди­не.

Иако је „По­ли­ти­кин за­бав­ник” по­знат по то­ме што ни­ка­да ни­је об­ја­вио ни­јед­ну не­тач­ну вест, исто­ри­ја је на жа­лост де­ман­то­ва­ла ову ин­фор­ма­ци­ју. Ју­го­сла­ви­ја је ушла у кр­ва­ви бра­то­у­би­лач­ки рат са 22 ми­ли­о­на ста­нов­ни­ка, а две­хи­ља­ди­те го­ди­не је на пр­о­сто­ру зе­мље, ко­ја се не­ка­да пр­о­сти­ра­ла од Вар­да­ра па до Три­гла­ва, жи­ве­ло го­то­во два ми­ли­о­на ста­нов­ни­ка ма­ње. Пред­став­ни­ци Ре­пу­блич­ког за­во­да за ста­ти­сти­ку ће нам сре­ди­ном ме­се­ца са­оп­шти­ти ре­зул­та­те по­пи­са ста­нов­ни­штва у Ср­би­ји, али је из­ве­сно да се бр­ој гра­ђа­на на­ше зе­мље сма­њио за де­сет од­сто у од­но­су на прет­ход­ни по­пис, а го­то­во иден­тич­ну де­мо­граф­ску суд­би­ну де­ле го­то­во све зе­мље бив­ше Ју­ге. Дру­гим ре­чи­ма, све др­жа­ве су до­би­ле са­мо­стал­ност, али су из­гу­би­ле љу­де.

Ме­ђу­тим, иако бр­ој осо­ба ко­је се из­ја­шња­ва­ју као Ју­го­сло­ве­ни на по­пи­су ста­нов­ни­штва у свим бив­шим др­жа­ва­ма бив­ше СФРЈ па­да, бр­ој чла­но­ва гру­па на со­ци­јал­ним мре­жа­ма ко­је но­се ју­го­но­стал­гич­не на­зи­ве „Ју­го­сла­ви­ја – на­ша је­ди­на др­жа­ва”, „СФРЈ зе­мља брат­ства и је­дин­ства”, „При­ја­тељ­ство бив­ших ју­го­сло­вен­ских ре­пу­бли­ка” и „До­бра ста­ра вре­ме­на” ра­сте, а ви­ше од сто хи­ља­да осо­ба са но­стал­ги­јом се при­се­ћа од­ра­ста­ња у Ју­го­сла­ви­ји. Ма­да по­след­њи по­пис ста­нов­ни­штва из 2011. го­ди­не све­до­чи да у Ср­би­ји жи­ви све­га 23.303 Ју­го­сло­ве­на – 57.418 ма­ње не­го 2002. го­ди­не и чак 296.865 ма­ње не­го 1991. го­ди­не, ве­ли­ки бр­ој осо­ба и да­нас на „Феј­сбу­ку” по­ста­вља фо­то-успо­ме­не на де­тињ­ство, ко­је су обе­ле­жи­ле вир­шле у зе­мич­ка­ма, а оне су се ку­по­ва­ле у чу­ве­ним цр­ве­ним ки­о­сци­ма, јо­гурт у тр­о­у­гла­стом те­тра­па­ку, сла­до­лед у пла­стич­ним лоп­ти­ца­ма, чо­ко­ла­ди­це „жи­во­тињ­ско цар­ство” и „кин­дер ла­да”, ко­је је са пре­сто­ла по­пу­лар­но­сти по­вре­ме­но сме­њи­вао „ци­пи­ри­пи”.

Да ли је ју­го­но­стал­ги­ја са­мо дру­го име за мен­тал­ни бег од су­мор­не ре­ал­но­сти у вре­ме ка­да се ле­то­ва­ло на хр­ват­ском при­мор­ју, зи­мо­ва­ло на сло­ве­нач­ким Ал­пи­ма и уста­ја­ло на хим­ну „Хеј Сло­ве­ни” и у ко­јој су де­ца уме­сто Пе­пе Пра­се­та и Сун­ђер Бо­ба гле­да­ла Бран­ка Коц­ки­цу и еми­си­је „Му­зич­ки то­бо­ган”, „Ко­ла­ри­ћу Па­ни­ћу” и „Оп­ста­нак”, ужи­ва­ли у аван­ту­ра­ма Пче­ли­це Ма­је и игра­ли се у пар­ку, а не на „Ин­ста­гра­му” и „Тик­То­ку”?

Др Да­ли­бор Пе­тро­вић, пр­о­фе­сор на Оде­ље­њу за со­ци­о­ло­ги­ју Фи­ло­зоф­ског фа­кул­те­та у Бе­о­гра­ду под­се­ћа да бр­ој љу­ди ко­ји су се из­ја­шња­ва­ли као Ју­го­сло­ве­ни ни­ка­да ни­је био ве­ли­ки и у СФРЈ – нај­ве­ћи пр­о­це­нат гра­ђа­на бив­ше др­жа­ве, ко­ји су се на по­пи­су ста­нов­ни­штва из­ја­сни­ли као Ју­го­сло­ве­ни, био је 15 од­сто.

– Ка­да го­во­ри­мо у ду­ху ју­го­но­стал­ги­је у са­да­шњем вре­ме­ну, ми, пре све­га, при­ча­мо о осе­ћа­њу ко­је је при­сут­но код на­ро­да бив­ше зе­мље да др­жа­ве на­след­ни­це не мо­гу да кон­ку­ри­шу бив­шој СФРЈ по мно­гим бит­ним па­ра­ме­три­ма. Ју­го­сла­ви­ја је би­ла зна­ча­јан фак­тор на гло­бал­ном ни­воу – је­дан од осни­ва­ча По­кре­та не­свр­ста­них, че­твр­та арми­ја све­та и јед­на од пр­вих зе­ма­ља ко­ја је тре­ба­ло да уђе у Европ­ску уни­ју. Ти­то је био др­жав­ник ко­га су при­ма­ли сви ли­де­ри све­та и јед­на од нај­зна­чај­ни­јих по­ли­тич­ких фи­гу­ра 20. ве­ка, па не чу­ди што мно­ге љу­де ве­жу ле­пе успо­ме­не на жи­вот у зе­мљи ко­ја се пр­о­сти­ра­ла од Вар­да­ра па до Три­гла­ва – ис­ти­че наш са­го­вор­ник.

Пр­о­цес раз­ви­ја­ња ју­го­но­стал­гич­них осе­ћа­ња је, пре­ма ми­шље­њу овог со­ци­о­ло­га, сли­чан и код мла­дих и код ста­рих. Док ста­ри­ји се­лек­тив­но „пам­те са­мо срећ­не да­не”, мла­ди­ма не­до­ста­је осе­ћај лич­не си­гур­но­сти и кон­тро­ле над сво­јим жи­во­том и са но­стал­ги­јом слу­ша­ју при­че сво­јих ро­ди­те­ља о др­жа­ви у ко­јој је по­сто­ја­ло бес­плат­но здрав­ство, школ­ство и си­гур­ност у по­гле­ду бу­дућ­но­сти, па има­ју бај­ко­ви­ту пред­ста­ву о зе­мљи од ко­је је оста­ла са­мо ге­о­граф­ска кар­та на зи­ду не­ког ју­го­но­стал­ги­ча­ра.

– Ако има­мо на уму ма­те­ри­јал­не па­ра­ме­тре, ве­ћи­на љу­ди да­нас ве­ро­ват­но жи­ви бо­ље не­го пре пе­де­сет го­ди­на, али они ви­ше не­ма­ју осе­ћа­ње жи­вот­не и лич­не си­гур­но­сти – ни­су си­гур­ни у бу­дућ­ност сво­јих рад­них ме­ста и не­ма­ју осе­ћај без­бед­но­сти у јав­ном пр­о­сто­ру – кон­ста­ту­је наш са­го­вор­ник.

Фе­но­мен „ју­го­сло­вен­ства” на со­ци­јал­ним мре­жа­ма др Да­ли­бор Пе­тро­вић ту­ма­чи у кон­тек­сту те­зе да до­ми­нан­тан део пу­бли­ке на „Феј­сбу­ку” да­нас чи­ни сре­до­веч­на и ста­ри­ја по­пу­ла­ци­ја, ко­ја је тек по­след­њих го­ди­на по­че­ла да отва­ра пр­о­фи­ле на со­ци­јал­ним мре­жа­ма.

– „Феј­сбук” је осно­ван са иде­јом по­ве­зи­ва­ња љу­ди ши­ром све­та и они­ма са ко­ји­ма смо се дру­жи­ли у пр­о­шло­сти и ту че­сто функ­ци­о­ни­ше­мо у „пр­о­шлом вре­ме­ну” – де­ли­мо успо­ме­не на вре­ме де­тињ­ства и мла­до­сти и при­се­ћа­мо се до­брих, ста­рих вре­ме­на. То је кон­текст у ко­ме је вре­ме ста­ло. Гру­пе ју­го­но­стал­ги­ча­ра ни­су мно­го ве­ли­ке ка­да се по­ре­де са дру­гим гру­па­ма на со­ци­јал­ним мре­жа­ма, јер ју­го­сло­вен­ство ни­је до­ми­нант­но ни ве­ћин­ско осе­ћа­ње код на­ро­да ко­ји жи­ве на пр­о­сто­ру бив­ше др­жа­ве. И бр­ој мла­дих ко­ји се окре­ћу ју­го­сло­вен­ској иде­ји ни­је упо­ре­див са они­ма ко­ји се иден­ти­фи­ку­ју са на­ци­о­нал­ним иде­ја­ма у свим др­жа­ва­ма бив­ше Ју­го­сла­ви­је – за­кљу­чу­је пр­о­фе­сор Пе­тро­вић, ко­ји под­се­ћа да су нај­сна­жни­је осе­ћа­ње ју­го­сло­вен­ства у бив­шој др­жа­ви има­ла де­ца ро­ђе­на у ме­шо­ви­тим бра­ко­ви­ма, део Ср­ба ко­ји су жи­ве­ли у Хр­ват­ској и део му­сли­ма­на у Бо­сни и Хер­це­го­ви­ни.