Субота, 18.09.2021.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.21	117.92	117.57
	99.54	100.14	99.84
	107.4	108.04	107.72

Таг: сфрј

Регион

16.04.2021 у 14:14

Пахор: Против сам промена граница, подржавам проширење ЕУ на Западни Балкан

ЉУБЉАНА – Председник Словеније Борут Пахор одбацио је данас идеју о промени граница држава бивше СФРЈ и поручио да подржава проширење ЕУ на Западни Балкан и проширење ЕУ. Пахор је на конференцији за новинаре рекао да нема сазнања о нон-пејперу и да о њему није разговарао са премијером Јанезом Јаншом. „Браним тезу да би било најбоље да ЕУ одлучи да укључи све земље Западног Балкана у ЕУ”, рекао је Пахор. Пахор је рекао да проширење ЕУ постаје питање времена, а не само политичке воље. „Спори темпо проширења топи поверење у европску перспективу у овим земљама, а последице би могле бити јачање национализма и повећање утицаја трећих земаља” , поручио је Пахор, пренео је словеначки портал 24ур. Истакао је да ће проширење спречити појаву опасних идеја о промени граница, чему се,

Друштво

28.02.2021 у 09:03

Ветерани и даље чекају борачке легитимације

Педесетогодишњи Београђанин, који је као резервиста Војске Југославије учествовао у рату 1999. године, отишао је до општине Звездара са намером да оствари право на борачку легитимацију, у складу са Законом о правима бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових породица који је ступио на снагу 1. јануара ове године. – Можете узети формулар и предати захтев али борачке легитимације не издајемо јер чекамо инструкције надлежног министарства – одговорила му је службеница. Дуго најављивани поменути закон је, више од две деценије по окончању ратних дејстава, велики помак у регулисању положаја ветерана. Ова тематика је коначно обједињена у једном акту, наравно подразумева се брига о породицама погинулих војника и инвалидима, али оно што је ново то је што су први пут у

Хроника

13.01.2021 у 09:00

Лажни сведоци у истрази за напад на Банске дворе

Дан после земљотреса у Петрињи и два дана пред Нову годину, сви хрватски медији пренели су као ударну вест да је њихово државно тужилаштво поднело оптужницу против генерала ЈНА Љубомира Бајића и још петорице окривљених за ваздушни напад на Банске дворе, 7. октобра 1991. године. Неуобичајено опширним саопштењем хрватско „одвјетништво” као да се правда пред јавношћу што је истрага трајала годинама, а оптужница подигнута три деценије после догађаја. Београдски адвокат Душан Братић, који заступа генерала Бајића и све окривљене у случају „Бански двори”, указује да су докази оптужбе на стакленим ногама, а да су главни сведоци лажни и поткупљени. Један од сведока је Мустафа Чандић, официр ЈНА са чином мајора, који је радио за Контраобавештајну службу Војне безбедности, а касније је био

Хроника

11.01.2021 у 09:22

Последње суђење официру ЈНА у Словенији

ЧАЧАК – Капетан прве класе Драгомир Грујовић (60) из Чачка последњи је официр Југословенске народне армије којем ексјугословенска република још суди под оптужбом за ратни злочин, али ни три деценије касније не одмакоше од почетка. Он је крајем јуна 1991, као старији водник у складишту ЈНА где је чувано 7,5 милиона литара горива, у Мокроногу код Новог Места у Словенији, запретио да ће пола дежеле дићи у ваздух ако буде био нападнут од стране Територијалне одбране Словеније, и у ватреном двобоју ранио претпостављеног капетана Бранимира Фурлана, Словенца. Грујовић је сачувао и складиште и војску (45 војника из разних југословенских република), Фурлан је остао жив и касније постао начелник Генералштаба Војске Словеније, а Грујовић живи своје пензионерске дане у родном Чачку. И не

Регион

30.12.2020 у 11:45

Сећање на потонуће „Берге Истре”, југословенског „Титаника”

ПУЛА - Један брод у бившој Југославији, „Берге Истра”, тада највеце пловило који је СФРЈ направила за богатог норвешког бродовласника, познат и као „југославенски Титаник”, потонуо је пре 45 година на данашњи дан, у једној од најгорих поморских несрећа тог времена. Те ноћи 30 чланова посаде изгубило је живот, за њега је исплаћена рекордна одштета осигурања, а иза њега су остале бројне шпекулације и теорије завере. Са боцом шампањца, највећи и технолошки најсложенији брод који је СФРЈ у то време направила, који је могао да превози и нафту и руду гвожда, у море је 1972. године испратила кума, прва дама некадашње СФРЈ, Јованка Броз. Четири године касније танкер је потонуо и то је била једна од најгорих поморских несрећа у то време, а бројне спекулације и теорије завере у вези са

Друштво

10.11.2020 у 10:37

Крцунови шамари начелнику и прва стрељања

УЖИЦЕ – С пажњом чекана књига о Слободану Пенезићу Крцуну „Гласност ћутања” стигла је пред читаоце. Управо је изашла у издању Историјског архива Ужице, где се у Крцуновом личном фонду чувају документи (које је 2018. установи предао Срђа Пенезић) о овој контроверзној личности. Приређивач књиге је Жељко Марковић, директор ужичког архива. На њеним страницама су Крцунови аутобиографски записи, ратна писма, послератни говори, чланци, реферати из времена када је био високи функционер Титове власти, које је архиву уступио др Венцеслав Глишић. Штошта је Крцун бележио о својим чињењима много тога и прећутао. Има ту детаља о оснивању ОЗН-е којом је руководио, помиње се ликвидација наоружаних одметничких група, ту је и поглавље „На челу српске ОЗН-е” (са четири Крцунова говора), али нема

Друштво

30.09.2020 у 09:54

Сећање на војника Стојадина Мирковића, саборца мајора Тепића

ВАЉЕВО – На породичном гробљу у Горњим Лесковицама код Ваљева обележена је годишњица погибије Стојадина Мирковића, деветнаестогодшњег хероја са Повлена, који је 1991. заједно са мајором Миланом Тепићем положио живот бранећи касарну у Беденику код Бјеловара. Током рата на простору бивше Југославије мајор Тепић је 29. септембра 1991. суочен са опсадом касарне у којој се налазило војно складиште наредио својим војницима да напусте објекат који је планирао да дигне у ваздух. Млади Стојадин Мирковић први пут се оглушио о команду претпостављеног и до последњег тренутка остао уз свог мајора. Тепић је активирао експлозив, страховита детонација је у тренутку однела и њега и складиште, а храбри војник из Горњих Лесковица погинуо је када је непријатељском „зољом” погођен транспортер у

Друштво

29.09.2020 у 08:22

Годишњица страдања мајора Тепића и војника ЈНА у Бјеловару

До данас, када се навршава се 29 година од злочина над официрима и војницима ЈНА у касарни у Бјеловару, нико није осуђен. Бјеловар 29. септембра слави Дан града. Припадници Збора народне гарде су тог датума 1991. године тешким наоружањем напали касарну „Божидар Аџија”. После тешке борбе, пуковник ЈНА Рајко Ковачевић је наредио полагање оружја. Припадник ЗНГ, у својству председника Кризног штаба Бјеловара, Јуре Шимић, постројава војнике и официре, пуковнике Рајка Ковачевића, Драгишу Јовановића и капетана прве класе Миљка Васића изводи из строја, одводи их 50 метара даље и лично их убија са по два хица. Шесторицу војника заробљавају и воде у полицијску станицу, а затим одлазе до складишта „Барутана” у месту Беденик, које је било минирано са 170 тона експлозива. Када су зенге ушле у

Друштво

21.09.2020 у 21:00

Распад Југославије планиран је пре Милошевићевог рођења

„Знате ли да послужујете кафом бившег председника Југославије”, питам двадесетпетогодишњег конобара у једном београдском кафићу. Седим с Борисавом Јовићем, председником Председништва СФРЈ од 1990. до 1991. године. Бора Јовић скида маску, али младић не препознаје деведесетдвогодишњака који се одлично држи. Конобар се родио четири године после Јовићевог председавања ротирајућим председништвом. Збуњено га гледа. „Осећам се као музејски примерак”, каже ми Јовић док разговарамо о његовој новој књизи „Велика превара” (издавач „Службени гласник”). Планирана је велика промоција, али због короне Јовић се, као припадник старе политичке школе, одлучио да у интервјуу за „Политику” каже оно о чему би разговарао с посетиоцима. После сат времена устаје и одлази сам из кафића. Одбија да га

Регион

20.08.2020 у 20:22

Преминуо бивши члан Председништва СФРЈ Бранко Костић

ПОДГОРИЦА - Бранко Костић, бивши члан Председништва Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (СФРЈ) и бивши кандидат за председника Црне Горе преминуо је у 81. години, преносе подгорички медији. Костић је рођен 28. августа 1939. године у Рвашима код Цетиња. Завршио је Економски факултет у Београду, преноси Танјуг. Био је председник Председништва Социјалистичке Републике (СР) Црне Горе од 17. марта 1989. до 23. децембра 1990. и вршилац дужности предсједника Председништва СФРЈ од 6. децембра 1991. до 15. јуна 1992. године, када је функција укинута. Био је и 14. генерални секретар Покрета несврстаних од 6. децембра 1991. до 15. јуна 1992. године. Од 16. маја 1991. године, био је члан Председништва СФРЈ. Костић је у другом кругу председничких избора у Црној Гори

Претходна Следећа

1
2
3
4
5

Почетна / Тагови

17.09.2021 у 23:57

Троструки рокенрол спектакл

17.09.2021 у 23:23

Укупна излазност бирача у Русији првог дана 16,85 одсто

17.09.2021 у 22:37

Француска повукла амбасадоре из САД и Аустралије

17.09.2021 у 22:26

Вучић: Изјава Саше Јанковића да су га странци врбовали - историјска

17.09.2021 у 21:36

Девет миграната у Словенији бежало полицији, слетели с пута, један погинуо, петоро повређених

17.09.2021 у 21:10

Филм са много душе