Среда, 15.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
СРБИЈА И ДАЉЕ ОТПЛАЋУЈЕ ДУГОВЕ БИВШЕ СФРЈ

Колико ћемо још отплаћивати Титове кредите

Преостали дуг Србије по обавезама које је преузела из СФРЈ износи 815,86 милиона евра
Колико ћемо још отплаћивати Титове кредите
(ЕПА ЕФЕ - А. Бат)

Србија и данас отплаћује кредите који су узимани у време владавине Јосипа Броза Тита.

Укупан преостали дуг Србије по обавезама које је преузела из СФРЈ, на крају септембра ове године износио је 815,86 милиона евра, подаци су Народне банке Србије.

Обавезе према Светској банци по репрограмираним кредитима су 343,28 милиона евра, према повериоцима Париског клуба 290,35 милиона евра, а 144,15 милиона евра према Кувајту, објавила је централна банка Србије.

Према планираној динамици дуг према Светској банци Србија отплаћује се до 2031. године, Кувајту до 2034, а према повериоцима Париског клуба до 2041. године.

Све те зајмове, узимали су југословенске владе у време владавине Јосипа Броза Тита од светских кредитора током седамдесетих и осамдесетих година.

Пре неколико година руски председник Владимир Путин потписао је закон о ратификацији четири протокола који стварају правни основ за реструктурирање дугова Србије према Русији на основу низа међувладиних споразума.

Одговарајући документ постављен је на порталу званичног издања правних аката. За отплату од 1. марта 2022. године до дана потписивања протокола, дуг Србије по извозним кредитима износио је 102,231 милион долара и 1,944 милиона евра, по финансијском кредиту 38,33 милиона долара, а по обавезама Југославије 2,96 милиона долара.

После политичких промена у Србији 2001, Париски клуб поверилаца кога чине најбогатије земље света, укључујући и Русију, одлучио је да се нашој држави опрости две трећине дуга у вредности од 4, 5 милијарде долара.

Према доступним подацима, почетком осамдесетих у време Титове смрти, СФР Југославија била је дужна између 18 и 20 милијарди долара.

Овај дуг био је резултат политике интензивног задуживања током 1970-их, када је Југославија користила међународне кредите за финансирање економског раста, модернизацију индустрије и инфраструктурне пројекте. Међутим, доста новца је завршило у „бунару“ односно у чувеним промашеним инвестицијама о којима је одлучивала политичка врхушка без реалних економских параметара.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.