Уторак, 31.01.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа
АКТУЕЛНО: ОРГАНСКА ПРОИЗВОДЊА У СРБИЈИ

Поврће остаје за домаћег купца

Од онога што на природан и контролисан начин произведе више од 6.000 наших произвођача највећи део су сировине: свеже и замрзнуто воће, воћне каше и житарице и то се извози
(Фотографије: Сербија органика)

Tомислав Сретеновић је на дедовини у селу Маркова Црква, у Шумадији, обновио воденицу на реци Топлици, стару готово два века. Органском производњом житарица бави се шест година. Под воденичарским каменом меље брашно од три сорте кукуруза: црвеног, жутог, белог осмака, овса, ражи, јечма... Принципе органске производње, каже, прихватио је јер су у сагласју с природом.

Баш како су некад земљу обрађивали његови преци.

– На селу се говори: „Није лако – ако”. Тако, бавити се органском производњом није лако, поготово ако сте први у некој заједници. Сваки органски произвођач у село улази стидљиво, полако. Онда околина почне да прихвата. Види економске стране, али и ширу слику која органска производња доноси. Од тога да се враћате природи, својим коренима. Да производите здраву храну, да ваш рад није штетан по природу. Да је чувате за будуће генерације –  прича Томислав.

Здрава фабрика под отвореним небом

На неколико километара од Сретеновића воденице повратник из света Зоран Јоксимовић има мањи воћњак. Ове године ушао је у процес сертификације за знак органског производа.

Када је пре осам година садио младице шљива и јабука, имао је на уму воћарство искључиво на природан начин.

– Знања из претходне каријере у иностранству где сам радио као менаџер производа сада примењујем у малој, здравој фабрици под отвореним небом – објашњава Јоксимовић и додаје да за сада само продаје свеже воће и прави надев.

Сестре из Рашке, Дана Богојевић и Марија Гркајац кренуле су очевим стопама и завршиле у Београду Факултет ветеринарске медицине. Обе су се вратиле у родно место и на породичном имању баве се сточарством. Узгајају овце и активне су у Земљорадничкој задрузи „Никољача”. У 2020. години задруга је покренула процес конверзије и овог јуна добили су групни органски сертификат.

– Наш крај је планински. Около су обронци Голије и Копаоника. Преовлађују мала газдинства и гаје се сјеничка овца и говеда сименталске расе. Тренутно задруга има око 1.500 грла оваца и 300 грла говеда. Продајемо органско месо, од крава млеко и поједина домаћинстава праве млечне производе – причају сестре.

Старија Дана признаје да је тешко у производњи, али и у продаји:

– Органске производе више траже купци из градова. У малим местима породице имају своју храну или им је скупо да купе органско месо, воће поврће.

За мала газдинства сертификација је велики издатак и обиман процес, па су се Дана и Марија зато и одлучиле за удруживање у задругу.

– Сертификат за прошлу годину коштао је више од 300.000 динара. Како се повећава број чланова тако и цена расте. С друге стране, субвенције државе по хектару и грлу за органске произвођаче су стимулативне – наводи Марија Гркајац.

Наши купци још немају развијену свест о предностима контролисане производње, па је зато понекад теже продати него произвести органске намирнице. Отуда повезивање у задруге може да буде корисно.

Наши саговорници су из различитих делова Србије, одлучили су се за различите пољопривредне гране, али им је став исти: неће одустати од органске производње.

Све их је недавно окупила организација „Сербија органика” на имању Сретеновића као учеснике пројекта „Мислим на нас, купујем органско” чији је циљ афирмација вредности органске хране.

– За последњих десетак година органска производња се у Србији удесетостручила, али и даље су површине скромне у односу на Европу и суседне земље. Преовлађује групна сертификација – каже Ивана Симић, генерални секретар Националног удружења за развој органске производње „Сербија органика”.

И још их потрошачи питају да ли је то „стварно” здрава храна.

Ивана Симић истиче да је развој органске производње дугорочан и вишеструко значајан процес.

– Када производимо и једемо органске производе не само што се здраво хранимо, већ штитимо околину, не загађујемо природу коришћењем пестицида, мислимо на нас саме, нашу децу – подсећа наша саговорница и свима који приговарају да то ништа не значи када су нам загађени ваздух и вода, одговара да је управо зато значај органске хране већи. Јер, бар тиме доприносимо да се природа не загађује још више и бар ту утичемо онолико колико можемо.

Вељко Јовановић, саветник у Привредној комори Србије,  оцењује да је органска производња код нас „у узлазној фази” – расте број фарми, повећава се вредност извоза. Прошле године у укупном пољопривредном извозу органски део износио је 57,4 милиона евра. Ипак, како примећује, нисмо преболели почетне бољке – поверење и економску доступност.

Када потрошач види знак, обележје „органско” на воћу, брашну, месу, то му је гаранција да тај произвођач све ради у складу са законима о органској производњи, подлеже строгом систему контроле и сертификације, да узгој не штети земљишту, води, не загађује околину.

Јовановић додаје и да тржиште све више тражи органске производе што је такође знак позитивних промена.

Највећи део извезених органских производа из Србије су сировине: свеже и замрзнуто воће, воћне каше, житарице. Поврће остаје, што је по многима добра вест, највише за домаће купце у Србији, а разлози за то су што, у односу на воће, има краћи рок транспорта и брже губи свежину. Осим тога, и капацитети узгоја органског поврћа су скромнији у односу на воће. Тек на 175 хектара у нашој земљи гаје се органске повртарске биљне културе.

За извоз органског меса још увек су нам недостижни европски сертификати – због цена и посебних мера.

Велика улагања потребна су да се закорачи у следећу фазу – прелазак у прерађивачке капацитете како би се добили производи с додатном вредношћу. На пример, да се уместо малина извози органски сок или џем.

Дан на органском пољу

Како изгледа један дан на органском пољу илуструје пример сестара из Барајева. Радмила Јовановић са својом породицом и њена сестра Сњежана Радојичић на имању Радмилиног свекра већ неколико година се баве органским повртарством. Почели су од органског воћа са стабала старих 100 година. Кренули су скромно с органским парадајзом, краставцима, паприком, луком.

– Све радимо ручно. Кад су велики послови, зовемо целу фамилију, пријатеље, кумове да помажу. Овог лета била је велика суша. Било је јако сунце и парадајз је узрео за неколико дана. Нисмо могли да продамо па смо се организовали да га кувамо. И увек је помоћ добродошла. Потребан нам је систем за наводњавање и заштитне мреже – описују с чиме се све суочавају на органском газдинству.

У Србији је 23.000 хектара под органском производњом. То је и даље мало и представља тек око пола процента укупног пољопривредног земљишта. Србија има 3,5 милиона хектара коришћеног пољопривредног земљишта, односно пет милиона хектара свих категорија. Светски просек органске производње је 1,5 процената од укупних пољопривредних површина.

Пројекат финансирају Швајцарци

У току су промотивне кампање „Мислим на нас, производи органско” и „Мислим на нас, купујем органско” као део пројекта Organic Trade for Development in Eastern Europe, који финансира Државни секретаријат за економске послове Швајцарске. Пре 10 година 6.340 хектара било је под органском производњом. Преовлађује групна сертификација. Сада ради око 6.000 органских произвођача и имамо нешто више од 660 сертификата. Највише је површина под органским воћем, потом житарицама, индустријским биљем, а најмање под поврћем и лековитим и ароматичним биљем. 

Субвенције 28.000 динара по хектару

За стабилност и раст веома су важне државне субвенције.

– Сада износе 28.000 динара по хектару, док су у конвенционалној производњи 4.000 динара. То је потребно јер органском произвођачу је најтеже на почетку, у периоду конверзије. Мора, такође, да зна шта га чека за три, пет, десет година. Надамо се да ће ново министарство наставити с мерама које су допринеле развоју сектора. Највећи страх органског произвођача је несигурност и прекид континуитета циклуса узгајања – истичу у организацији „Сербија органика”.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Бранислав Станојловић
Органско! Све расло на чистом стајском ђубрету!
Земунац
А и то стајско ђубриво је пуно адитива који се додају концентрату за исхрану животиња и антибиотика који се исто додају харни.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.