Недеља, 29.01.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Судија одбио Тачијев захтев да због старости Кларк, Вокер и Кушнер сведоче пре суђења

Бернар Кушнер (Фото: EPA/MANUEL DE ALMEIDA), Весли Кларк (Фото: EPA/STEFAN ZAKLIN) и Вилијам Вокер (Фото:EPA-EFE/Greg Nash / POOL)

Суд за злочине бораца ОВК у Хагу одбио је као неоснован захтев одбране Хашима Тачија да девет сведока, међу којима су Весли Кларк, Бернар Кушнер и Вилијам Вокер, сведоче пре почетка суђења зато што су стари.

У одлуци објављеној на интернет страници суда судија за претходни поступак Никола Гију назначио је да старост деветорице сведока који имају између 77 и 87 година, не може, сама по себи, бити разлог да суд њихове исказе саслуша преко реда.

Тим пре, нагласио је судија, што и су и сами Тачијеви браниоци у захтеву признали да ти сведоци, иако су у поодмаклој старости, нису „крхки ни болесни”.

Судија Гију оставио је Тачијевој одбрани могућност да тај захтев упути расправном већу којем ће он до краја године проследити предмет спреман за суђење.

Састав расправног већа ускоро ће одредити Екатерина Трендафилова, председница суда чији је званичан назив Специјализована већа Косова.

То веће одредиће потом датум почетка суђења Тачију и тројици саоптужених за злочине над Албанцима, Србима и Ромима на Косову и у Албанији 1998-99.

Заједно с бившим командантом ОВК, Тачијем, оптужени су и чланови Главног штаба Кадри Весељи, Реџеп Сељими и Јакуп Краснићи, преноси Бета.

Тачи (53), Весељи (54), Сељими (50) и Краснићи (70) оптужени су за злодела почињена у 42 нелегална притвора ОВК на Косову и у Албанији над најмање 407 притвореника од којих је најмање 98 убијено, од марта 1998. до септембра 1999.

Амерички генерал Кларк (77) је у то време био командант НАТО у Европи и заповедао је операцијом бомбардовања Србије.

Пензионисани амерички официр Вокер (87) је тада био шеф верификационе мисије ОЕБС на Косову (КВМ).

Француски дипломата Кушнер (82) био је шеф Унмика после рата на Косову.

Тачијева одбрана тражила је да судије већ у фебруару следеће године поред њих саслушају и бившег шефа Мисије ОЕБС на Косову Дана Евертса, Кларковог политичког саветника Мајкла Дуркија, првог заменика шефа Унмика Џока Ковија  и званичника ОЕБС Стива Бенета.

Идентитет деветог сведока Тачијеве одбране из тог захтева остао је недоступан јавности.

Тачијев бранилац Грег Кихо тврдио је да њихова сведочења „можда неће бити доступна” када дође време за извођење доказа одбране.

По процени адвоката Кихоа, ако суђење почне на пролеће 2023. године, Тачијева одбрана би могла извести прве сведоке тек 2025, с обзиром на велики обим доказног поступка тужилаштва које је најавило да ће имати 319 сведока.

Кларк, Кушнер, Вокер и други сведочили би о Тачијевој улози у „структури ОВК и Главног штаба; демилитаризацији и разоружавању ОВК после рата” и о узроцима насиља 1999. и томе да ли је оно било организовано или не.

„Сви сведоци су са Тачијем имали контакте на професионалном, а у неким случајевима и на приватном нивоу... Они ће сведочити о питањима која су кључна за процес против Тачија”, прецизирала је одбрана.

Хашим Тачи пред судом (Фото ЕПА-ЕФЕ/Jerry Lampen)

С друге стране, тужиоци су, тражећи да захтев одбране буде одбијен, оспорили да су искази тих сведока „кључни”. Професионални, а у неким случајевима и лични односни тих сведока са Тачијем, по тужилаштву, не значе нужно и да су њихови искази од темељне важности.

Оптужница Тачија, Весељија, Сељимија и Краснићија у 10 тачака терети за: прогон на политичкој и етничкој основи, затварање, незаконито хапшење и притварање, друге нехумане поступке, окрутно поступање, мучење (две тачке) и убиства (две тачке).

Та кривична дела квалификована су у шест тачака као злочини против човечности, а у четири тачке као ратни злочини.

За те злочине, по оптужници, Тачи и саоптужени сносе и индивидуалну и командну одговорност. Сви су у периоду обухваћеном оптужницом били чланови Главног штаба ОВК: Тачи као политички комесар, касније и заповедник, Весељи као шеф обавештајне службе, Сељими као главни оперативац, а Краснићи као заменик команданта и портпарол.

У привременој влади Косова, проглашеној у марту 1999, Тачи је био премијер, Весељи министар за обавештајне послове, Сељими министар унутрашњих послова, а Краснићи портарол.

По оптужници, Тачи, Весељи, Сељими и Краснићи били су учесници у удруженом злочиначком подухвату, заједно с бројним другим официрима и припадницима ОВК, те члановима привремене владе. од којих су у оптужници именовани: Азем Суља, Љах Брахимај, Фатмир Љимај, Сујелман Сељими, Рустем Мустафа, Шукри Буја, Љатиф Гаши и Сабит Геци.

Сви оптужени који су на Косову ухапшени 4. и 5. новембра 2020. године, у првом појављивању пред судом, од 9. до 11. новембра, изјавили су да нису криви за злочине из оптужнице.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Sude svom covjeku?
Logicno, pustili ga ''niz vodu'', kao svakog do sada ko odradi prljave poslove. A ovu trojicu ne zovu jer bi se zbog starosti i senilnosti mogli ''izlanuti''.
ana lalic
Bravo za sud!!!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.