Мађарска доследно против Украјине у НАТО-у

Пут НАТО-а на исток поплочан је „најбољим намерама” за Украјину, али само до границе која, барем за сада, неће значити директно мешање њених чланица у рат с Руском Федерацијом. Дводневни састанак министара спољних послова чланица НАТО-а у Букурешту углавном је био посвећен подршци Украјини и носио је вишеструку симболику. Одржан је у Румунији, најисточнијој чланици савеза, како би се Кремљу показало да је НАТО присутан на источном крилу. Потом, министарски састанак је одржан у просторији у којој је 2008. године закључена декларација која се први пут бавила придруживањем Украјине и Грузије алијанси.

Али све то није донело никакав суштински помак ка чланству Украјине. Чак је „Фајненшал тајмс” известио о „наглој промени формата учешћа украјинског министра спољних послова на самиту”. Објављено је да се Мађарска противила учешћу Кулебе на званичној седници, па је министар био приморан да се на вечери састане с колегама из чланица НАТО-а. Из Кијева је ова вест брзо демантована појашњењем да промена формата није изненадна, него уобичајена од 2017. године, од када Мађарска блокира учешће Украјине на свим седницама НАТО-а.

Представник Министарства спољних послова Украјине Олег Николенко написао је на „Фејсбуку” да су неки медији објавили вести о наводној изненадној промени формата учешћа Кулебе на самиту у Букурешту, али да то није истина. Он је подсетио да Мађарска од 2017. године блокира све састанке Комисије НАТО–Украјина изнад нивоа амбасадора. То значи да министри спољних послова још не могу званично да се састану под окриљем комисије, а да би превазишао те формалне услове генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг морао је да организује одвојени састанак министара спољних послова НАТО-а и Украјине. Николенко је нагласио да је то био пуноправни министарски састанак, али не у формату Комисије НАТО–Украјина и да су се у истом формату и раније састајали министри одбране НАТО-а и Украјине.

Кад Мађарска повуче свој вето, Украјина очекује да ће се министарски састанци одржавати и у оквиру комисије. Међутим, представник украјинског министарства није навео зашто званична Будимпешта блокира састанке с украјинским званичницима. Наиме, Мађарска блокира учешће Украјине на састанцима НАТО-а због закона о образовању, којим је 2017. године одузето право националним мањинама да се школују на матерњем језику.

До промене ситуације, по свему судећи, неће доћи ускоро. Мађарски министар спољних послова Петер Сијарто рекао је на састанку министара спољних послова земаља алијансе у Букурешту да – док власти у Кијеву не врате права етничких Мађара у Закарпатју – Мађарска неће дозволити сазивање Комисије Украјина–НАТО. Сијарто је подсетио да, након ескалације ситуације у Украјини у фебруару ове године, Мађарска није покренула ово питање и не намерава да то учини док не дође до мира.

Иако је генерални секретар Алијансе Јенс Столтенберг првог дана самита изјавио да ће се Украјина једног дана придружити западном војном савезу – многи су скептични, јер је управо то био главни разлог због којег је Русија војно ушла у Украјину. То се, готово је сигурно, неће догодити за време ратног сукоба, јер би значило директну конфронтацију 30-чланог савеза с Русијом, што би могло да изазове несагледиво веће последице од слања финансијске и оружане помоћи.

Почетком новембра Мађарска је јасно ставила до знања да не жели да финансира ни дугорочне зајмове ЕУ усмерене ка подршци буџету Украјине. На састанку министара спољних послова земаља Централноевропске иницијативе у Бугарској, Сијарто је подсетио да је Будимпешта већ пружила знатну финансијску помоћ Украјини и да је спремна да то чини и у будућности, али да не жели да подржи дугорочни план за заједничко задуживање, јер се током пандемије показао као неефикасан. Сијарто је додао да је мађарска влада потрошила „десетине и стотине милиона евра” за подршку здравству, образовању, култури и црквама у Украјини.

Иако промена формата учешћа представника Украјине с НАТО-ом није изненадна, очигледно је да је Кулеба био револтиран мађарским ставом, па је у уторак оптужио мађарског премијера Виктора Орбана да „користи Украјину како би играо своју игру с ЕУ за властите интересе”. Орбан је више пута показао неслагање с политиком санкција ЕУ Русији, наглашавајући да те мере више штете ЕУ него Русији. Кулеба је свој говор завршио речима да ће упркос политици мађарског премијера Украјинци и Мађари ипак остати пријатељи и да је потребно добити овај рат јер је то „у интересу и Украјине и Мађарске”.