Петак, 27.01.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Мађарска доследно против Украјине у НАТО-у

„Фајненшал тајмс” је писао да је у Букурешту дошло до изненадне промене формата и да је Кулеба морао на вечери да разговара с осталим министрима, али та пракса је на снази још од 2017.
Дмитро Кулеба (Фото: EPA-EFE/Robert Ghement)

Пут НАТО-а на исток поплочан је „најбољим намерама” за Украјину, али само до границе која, барем за сада, неће значити директно мешање њених чланица у рат с Руском Федерацијом. Дводневни састанак министара спољних послова чланица НАТО-а у Букурешту углавном је био посвећен подршци Украјини и носио је вишеструку симболику. Одржан је у Румунији, најисточнијој чланици савеза, како би се Кремљу показало да је НАТО присутан на источном крилу. Потом, министарски састанак је одржан у просторији у којој је 2008. године закључена декларација која се први пут бавила придруживањем Украјине и Грузије алијанси.

 

Али све то није донело никакав суштински помак ка чланству Украјине. Чак је „Фајненшал тајмс” известио о „наглој промени формата учешћа украјинског министра спољних послова на самиту”. Објављено је да се Мађарска противила учешћу Кулебе на званичној седници, па је министар био приморан да се на вечери састане с колегама из чланица НАТО-а. Из Кијева је ова вест брзо демантована појашњењем да промена формата није изненадна, него уобичајена од 2017. године, од када Мађарска блокира учешће Украјине на свим седницама НАТО-а.

Представник Министарства спољних послова Украјине Олег Николенко написао је на „Фејсбуку” да су неки медији објавили вести о наводној изненадној промени формата учешћа Кулебе на самиту у Букурешту, али да то није истина. Он је подсетио да Мађарска од 2017. године блокира све састанке Комисије НАТО–Украјина изнад нивоа амбасадора. То значи да министри спољних послова још не могу званично да се састану под окриљем комисије, а да би превазишао те формалне услове генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг морао је да организује одвојени састанак министара спољних послова НАТО-а и Украјине. Николенко је нагласио да је то био пуноправни министарски састанак, али не у формату Комисије НАТО–Украјина и да су се у истом формату и раније састајали министри одбране НАТО-а и Украјине.

Кад Мађарска повуче свој вето, Украјина очекује да ће се министарски састанци одржавати и у оквиру комисије. Међутим, представник украјинског министарства није навео зашто званична Будимпешта блокира састанке с украјинским званичницима. Наиме, Мађарска блокира учешће Украјине на састанцима НАТО-а због закона о образовању, којим је 2017. године одузето право националним мањинама да се школују на матерњем језику.

До промене ситуације, по свему судећи, неће доћи ускоро. Мађарски министар спољних послова Петер Сијарто рекао је на састанку министара спољних послова земаља алијансе у Букурешту да – док власти у Кијеву не врате права етничких Мађара у Закарпатју – Мађарска неће дозволити сазивање Комисије Украјина–НАТО. Сијарто је подсетио да, након ескалације ситуације у Украјини у фебруару ове године, Мађарска није покренула ово питање и не намерава да то учини док не дође до мира.

Иако је генерални секретар Алијансе Јенс Столтенберг првог дана самита изјавио да ће се Украјина једног дана придружити западном војном савезу – многи су скептични, јер је управо то био главни разлог због којег је Русија војно ушла у Украјину. То се, готово је сигурно, неће догодити за време ратног сукоба, јер би значило директну конфронтацију 30-чланог савеза с Русијом, што би могло да изазове несагледиво веће последице од слања финансијске и оружане помоћи.

Почетком новембра Мађарска је јасно ставила до знања да не жели да финансира ни дугорочне зајмове ЕУ усмерене ка подршци буџету Украјине. На састанку министара спољних послова земаља Централноевропске иницијативе у Бугарској, Сијарто је подсетио да је Будимпешта већ пружила знатну финансијску помоћ Украјини и да је спремна да то чини и у будућности, али да не жели да подржи дугорочни план за заједничко задуживање, јер се током пандемије показао као неефикасан. Сијарто је додао да је мађарска влада потрошила „десетине и стотине милиона евра” за подршку здравству, образовању, култури и црквама у Украјини.

Иако промена формата учешћа представника Украјине с НАТО-ом није изненадна, очигледно је да је Кулеба био револтиран мађарским ставом, па је у уторак оптужио мађарског премијера Виктора Орбана да „користи Украјину како би играо своју игру с ЕУ за властите интересе”. Орбан је више пута показао неслагање с политиком санкција ЕУ Русији, наглашавајући да те мере више штете ЕУ него Русији. Кулеба је свој говор завршио речима да ће упркос политици мађарског премијера Украјинци и Мађари ипак остати пријатељи и да је потребно добити овај рат јер је то „у интересу и Украјине и Мађарске”.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

nebo
Bravo za Madjare koji brane svoje interese!bravo za Orbana!
Sonja
Bravo.
frane batić
Izbaciti mađarsku iz NATO pakta.
Анка
Ако су паметни отићи ће и сами.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.