Mađarska dosledno protiv Ukrajine u NATO-u

Put NATO-a na istok popločan je „najboljim namerama” za Ukrajinu, ali samo do granice koja, barem za sada, neće značiti direktno mešanje njenih članica u rat s Ruskom Federacijom. Dvodnevni sastanak ministara spoljnih poslova članica NATO-a u Bukureštu uglavnom je bio posvećen podršci Ukrajini i nosio je višestruku simboliku. Održan je u Rumuniji, najistočnijoj članici saveza, kako bi se Kremlju pokazalo da je NATO prisutan na istočnom krilu. Potom, ministarski sastanak je održan u prostoriji u kojoj je 2008. godine zaključena deklaracija koja se prvi put bavila pridruživanjem Ukrajine i Gruzije alijansi.

Ali sve to nije donelo nikakav suštinski pomak ka članstvu Ukrajine. Čak je „Fajnenšal tajms” izvestio o „nagloj promeni formata učešća ukrajinskog ministra spoljnih poslova na samitu”. Objavljeno je da se Mađarska protivila učešću Kulebe na zvaničnoj sednici, pa je ministar bio primoran da se na večeri sastane s kolegama iz članica NATO-a. Iz Kijeva je ova vest brzo demantovana pojašnjenjem da promena formata nije iznenadna, nego uobičajena od 2017. godine, od kada Mađarska blokira učešće Ukrajine na svim sednicama NATO-a.

Predstavnik Ministarstva spoljnih poslova Ukrajine Oleg Nikolenko napisao je na „Fejsbuku” da su neki mediji objavili vesti o navodnoj iznenadnoj promeni formata učešća Kulebe na samitu u Bukureštu, ali da to nije istina. On je podsetio da Mađarska od 2017. godine blokira sve sastanke Komisije NATO–Ukrajina iznad nivoa ambasadora. To znači da ministri spoljnih poslova još ne mogu zvanično da se sastanu pod okriljem komisije, a da bi prevazišao te formalne uslove generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg morao je da organizuje odvojeni sastanak ministara spoljnih poslova NATO-a i Ukrajine. Nikolenko je naglasio da je to bio punopravni ministarski sastanak, ali ne u formatu Komisije NATO–Ukrajina i da su se u istom formatu i ranije sastajali ministri odbrane NATO-a i Ukrajine.

Kad Mađarska povuče svoj veto, Ukrajina očekuje da će se ministarski sastanci održavati i u okviru komisije. Međutim, predstavnik ukrajinskog ministarstva nije naveo zašto zvanična Budimpešta blokira sastanke s ukrajinskim zvaničnicima. Naime, Mađarska blokira učešće Ukrajine na sastancima NATO-a zbog zakona o obrazovanju, kojim je 2017. godine oduzeto pravo nacionalnim manjinama da se školuju na maternjem jeziku.

Do promene situacije, po svemu sudeći, neće doći uskoro. Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto rekao je na sastanku ministara spoljnih poslova zemalja alijanse u Bukureštu da – dok vlasti u Kijevu ne vrate prava etničkih Mađara u Zakarpatju – Mađarska neće dozvoliti sazivanje Komisije Ukrajina–NATO. Sijarto je podsetio da, nakon eskalacije situacije u Ukrajini u februaru ove godine, Mađarska nije pokrenula ovo pitanje i ne namerava da to učini dok ne dođe do mira.

Iako je generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg prvog dana samita izjavio da će se Ukrajina jednog dana pridružiti zapadnom vojnom savezu – mnogi su skeptični, jer je upravo to bio glavni razlog zbog kojeg je Rusija vojno ušla u Ukrajinu. To se, gotovo je sigurno, neće dogoditi za vreme ratnog sukoba, jer bi značilo direktnu konfrontaciju 30-članog saveza s Rusijom, što bi moglo da izazove nesagledivo veće posledice od slanja finansijske i oružane pomoći.

Početkom novembra Mađarska je jasno stavila do znanja da ne želi da finansira ni dugoročne zajmove EU usmerene ka podršci budžetu Ukrajine. Na sastanku ministara spoljnih poslova zemalja Centralnoevropske inicijative u Bugarskoj, Sijarto je podsetio da je Budimpešta već pružila znatnu finansijsku pomoć Ukrajini i da je spremna da to čini i u budućnosti, ali da ne želi da podrži dugoročni plan za zajedničko zaduživanje, jer se tokom pandemije pokazao kao neefikasan. Sijarto je dodao da je mađarska vlada potrošila „desetine i stotine miliona evra” za podršku zdravstvu, obrazovanju, kulturi i crkvama u Ukrajini.

Iako promena formata učešća predstavnika Ukrajine s NATO-om nije iznenadna, očigledno je da je Kuleba bio revoltiran mađarskim stavom, pa je u utorak optužio mađarskog premijera Viktora Orbana da „koristi Ukrajinu kako bi igrao svoju igru s EU za vlastite interese”. Orban je više puta pokazao neslaganje s politikom sankcija EU Rusiji, naglašavajući da te mere više štete EU nego Rusiji. Kuleba je svoj govor završio rečima da će uprkos politici mađarskog premijera Ukrajinci i Mađari ipak ostati prijatelji i da je potrebno dobiti ovaj rat jer je to „u interesu i Ukrajine i Mađarske”.