Ватерполисти данас против Шпанаца у четвртфиналу

Од извештача „Журнала”

Пекинг, 19. августа – Србија данас у 11,20 ч по нашем времену игра у Пекингу меч од којег може да зависи читава судбина ватерполо експедиције на Олимпијским играма. Шпанија је ривал који може да се победи, али не играма какве су приказане у квалификационој групи. Напротив, на основу виђеног наш положај уопште није наиван и дуел се дочекује са великимм опрезом.

Шпанија нас је задужила у мечу за бронзану медаљу на прошлом светском првенству у Мелбурну. Прлаиновић нас је неколико секунди пре краја довео до петераца, али су тада противнички играчи имали више среће. Освојили су бронзу, а наша репрезентација је после дуже времена остале без медаље.

Шпански селектор Агилар, прекомандован на ту функцију с места јуниорског савезног капитена још после Игара у Атини, умногоме је променио филозофију игре. Уместо успаванке Шпанци под његовим руководством играју брзо, лепршаво, са доста контри: једноставно играју ватерполо који је леп за гледање. На Светском првенству у Монтреалу 2005. је најавио другачију Шпанију и освојио пето место. Годину касније стигли су успеси: бронза на Светском купу и Европском првенству, сребро у Светској лиги, затим бронза 2007. на Светском првенству.

Ове сезоне Агилар се определио за чудну тактику. Уочи Европског првенства код куће у Малаги имао је само три контролна сусрета с Аустралијом. Остао је без медаље, али је најавио да ће екипа у Пекингу играти боље. Тако је и било, а у сусрету с европским шампионом Црном Гором Шпанија је једноставно бриљирала – водила је чак са 7:1. Селектор Црногораца Поробић није знао шта га је снашло.

Србија одлично познаје Шпанију. Често су организиване заједничке припреме баш на основу сарадње Агилара и Удовичића из дана када су водили јуниорске саставе. Недавно у Барселони Шпанија је у пријатељском мечу победила с 13:11.

Ако неко мисли да нашу екипу чека лак посао вара се. Шпанија је у силном налету.

– Реч је о одличној екипи, чији резултати уопште нису случајни. У односу на Европско првенство у Малаги то је потпуно другачији састав у смислу игре, – каже Удовичићев сарадник Небојша Новоселац.

Које су карактеристике игра ривала, питање је на које наш стручни штаб тражи квалитетна решења.

– Имају, пре свега, одличног голмана Инакија Агилара који им уноси сигурност. Одбрана је врло покретљива и из ње проистиче контранапад на који морамо, посебно због брзине играча, да обратимо велику пажњу. Неопходна је апсолутна контрола игре, јурњава нам не одговара.Опасност прети са свих страна. Молина је комплетан играч, проглашен је за најбољег у Мелбурну. Браћа Рикардо и Фелипе Пероне диктирају темпо игре, а левак Гарсија је, такође, опасан шутер.

На позицији центара су искусни Перез и Ваљес.

– У односу на Малагу су много спремнији и један од задатака у одбрани је спречавање проигравања. Ту су Шпанци врло лукави. Преостали део екипе служи да поменути играчи дођу до изражаја. Изузетном покретљивошћу стварају простор и онда је одбрана противника на великим мукама.

Наши ватерполисти су јуче имали два тренинга. Први је био тактичког карактера, селектор Удовичић је био сам на базену с играчима. Вечерњи је био са Шпанцима тако да је више био релаксирајућег карактера.

– Имали смо састанке, утврдили задатке. Још да их извршимо, – каже Небојша Новоселац.

Међу играчима је главна тема како поправити игру. У појединим мечевима, пре свега против Америке, била је врло добра. Посебно у одбрани, када је данас директни полуфиналиста остављен на само два поготка.

– Нама није организација напада проблем колико његова сама завршница. Ваљда ће и то да проради. О Шпанији не треба да трошимо речи. Квалитетна и незгодна екипа. Не сме да се дозволи да наметне свој ритам, – каже Дејан Савић који одлично познаје противнички састав.

Шпанија је против Мађарске водила с 3:1, али је после тога без поготка у последње две четвртине остала на пет датих голова. Црна Гора је, међутим, дозволила минус који није могла да надокнади. После 7:1, где је у Шћепановићев гол улазило све, лако су Шпанци сачували предност – 12:6. Против Грка лако 5:0 и онда отаљавање посла до коначних 10:6.У том сусрету је Фелипе Пероне био седам пута успешан из осам покушаја.

(/slika2)– Наравно да морамо да спречимо њихову брзу игру. Уколико не крену с таквим ритмом онда јачају шансе противника. Нисмо без изгледа, али морамо да одиграмо далеко боље него до сада. Можемо томе да се надамо. Победом бисмо остварили велики циљ, пласман међу четири најбоље екипе на турниру – рекао је Александар Ћирић, један од оних који је потпуно задовољио на турниру.

Дуго трају припреме – од 14. маја. Свашта се догађало у том периоди. Освајане су медаље,остали смо без Икодиновића и Никића. У Пекингу већ пет утакмица се јури форма, покушава да се нервоза због грешака сведе на минимум. Досадашња оцена није добра, али сутра би све могло да се промени.

– Рекли смо после пораза од Хрватске да су нам потребне победе за улазак у полуфинале. Срећом неуспех од Италије не мора да остави траг. Спремни смо за сусрет у којем нема поправног, полуфинале је наш задатак и спремни смо да урадимо све да бисмо победили, – тврди млади Андрија Прлаиновић.

Селектор Дејан Удовичић уз додељивање прегршти комплимената Шпанцима каже:

– Даћемо и последњи атом снаге дати да бисмо остварили жељени резултат. Нека у то нико не сумња.

Шпанци су свакако спремни за велики меч. Из дана у дан форма им је све боља. Селектор Агилар каже:

– Завршили смо такмичење у групама и почиње нова прича. Сада смо међу шест најбољих. Наравно да ценимо Србију, респектујемо противника. Али видећемо шта ће да се догоди.

Затим је додао:

– Шансе су потпуно изједначене, јер су екипе приближног квалитета. Нисам очекивао да ће Србија да изгуби од Италије. Ипак, ништа то специјално није значило и мислим да су против Италије играли релаксирајуће.

Фелипе Пероне је био седмоструки стрелац против Грка:

– То је већ прошлост. Окрећемо се Србији, спремни смо за дуел. Наш противник је један од најјачих тимова на свету. Уколико поновимо игру као против Црне Горе имамо право да се надамо успешном резултату. Знали смо још пре меча с Грчком да су нам Срби ривали, па смо ту утакмицу искористили као добар тренинг за четвртфинале.

Дејан Стевовић

-----------------------------------------------------------

Од укидања санкција стално против Шпанаца

На свим олимпијским играма после укидања санкција наша репрезентација је играла против шпанских ватерполиста. У Атланти 1996. Југославија је у групи победила Шпанију с 9:7. Међутим, потом су Естијарте и другови постали олимпијски шампиони, а наша селекција била тек осма. У Сиднеју, четири године касније, сусрет је одлучивао о бронзаној медаљи. Наша екипа је била убедљиво боља – 8:3. Коначно, у Атини је СЦГ играла са Шпанијом у четвртфиналу. После велике борбе победила је Манојловићева екипа са 7:5 и касније освојила сребрну медаљу.

-----------------------------------------------------------

Рудићеви лончићи

Од извештача „Журнала”

Пекинг, 19. августа – Разочарани су Хрвати начином на који су ватерполисти Србије изгубили меч од Италије. Кажу да је то у нормалним условима немогуће, да нема никаквог оправдања осим рачуница. А рачуница говори да су Срби поразом изабрали Шпанију за ривала, а не Црну Гору или Аустралију.

Можда је то и тачно мада нико није могао да зна какви ће бити исходи утакмица Немачка – САД и Аустралија – Црна Гора. Једини који о томе стварно не би требало ни да зуцне је управо Ратко Рудић. Дижући сада галаму као да свесно одвраћа пажњу сопствене јавности за кикс против САД. Да су добили Американце Хрвате би било баш брига шта ће да раде Срби и Италијани. Један хрватски ТВ-коментатор је у прес-центру јавно питао колико је плаћен Словенац Маргета да поништи гол Шертвитиса којим би Хрвати били први у групи. Није рекао ко га је то платио. Вероватно, опет ми, јер с Маргетом имамо „изванредне“ односе из низа утакмица у којима је српску екипу секао. Не прича Рудић ни о фамозној вечери са судијама у Хрватској олимпијској кући. Не мора ништа да значи, момци су нешто презалогајили, попричали о игри, породици, приватним проблемима. Попили по гемишт и разлаз. Ма немој...

Рудић је својевремено 1998. оптужио Влаха Орлића и Николу Стаменића да шурују са судијама, а када је остао без доказа подвио је реп и ућутао. Заједно са својим трабантом Перицом Букићем јавно је говорио да Партизан не може да игра у регионалној лиги из политичких односно безбедносних разлога. Није му сметало да оптужи Поробића и Кемењија да су наместили утакмицу Светске лиге 2005 у Београду...

– То је добро за нас, значи да нас се боје, – причао је да би после серије неуспеха са истим тимом био приморан да по наредби врати врхунске старије играче.

Јавна је тајна да је знао да провоцира понашањем наше ватерполисте, па је од неких од њих добио жестоко преко медија.

Ово је класичан пример продавања магле. На једном фудбалском првенству две репрезентације су одиграле на резултат који је обема био потребан. И ником ништа. Да ли би Рудић у сличној ситуацији другачије размишљао?

И на крају зашто би Срби изабрали Шпанију која је декласирала Црну Гору и с којом наша селекција нема позитиван биланс у последње време? Тачно је да би у случају победе наши ватерполиости ишли на САД, а не на Мађарску. Али Србија од Мађара није изгубила дуго, ни сама ни као СЦГ. С Американцима смо се мучили.

Све је дакле отворено.Спорт је такав да свако рачуна на свој начин. РР је израчунао да је најбоље да сву кривицу баци на омиљену хрватску мету – Србе. И још ако му упали, па узме злато или бар медаљу, а има врхунски састав, све ће бити још боље. У супротном, зна се ко је крив. И да све буде интересантије из табора Црне Горе која има исти распоред као и Хрватска не чује се ни једна једина реч.

Д. Стевовић