Vaterpolisti danas protiv Španaca u četvrtfinalu

Od izveštača „Žurnala”

Peking, 19. avgusta – Srbija danas u 11,20 č po našem vremenu igra u Pekingu meč od kojeg može da zavisi čitava sudbina vaterpolo ekspedicije na Olimpijskim igrama. Španija je rival koji može da se pobedi, ali ne igrama kakve su prikazane u kvalifikacionoj grupi. Naprotiv, na osnovu viđenog naš položaj uopšte nije naivan i duel se dočekuje sa velikimm oprezom.

Španija nas je zadužila u meču za bronzanu medalju na prošlom svetskom prvenstvu u Melburnu. Prlainović nas je nekoliko sekundi pre kraja doveo do peteraca, ali su tada protivnički igrači imali više sreće. Osvojili su bronzu, a naša reprezentacija je posle duže vremena ostale bez medalje.

Španski selektor Agilar, prekomandovan na tu funkciju s mesta juniorskog saveznog kapitena još posle Igara u Atini, umnogome je promenio filozofiju igre. Umesto uspavanke Španci pod njegovim rukovodstvom igraju brzo, lepršavo, sa dosta kontri: jednostavno igraju vaterpolo koji je lep za gledanje. Na Svetskom prvenstvu u Montrealu 2005. je najavio drugačiju Španiju i osvojio peto mesto. Godinu kasnije stigli su uspesi: bronza na Svetskom kupu i Evropskom prvenstvu, srebro u Svetskoj ligi, zatim bronza 2007. na Svetskom prvenstvu.

Ove sezone Agilar se opredelio za čudnu taktiku. Uoči Evropskog prvenstva kod kuće u Malagi imao je samo tri kontrolna susreta s Australijom. Ostao je bez medalje, ali je najavio da će ekipa u Pekingu igrati bolje. Tako je i bilo, a u susretu s evropskim šampionom Crnom Gorom Španija je jednostavno briljirala – vodila je čak sa 7:1. Selektor Crnogoraca Porobić nije znao šta ga je snašlo.

Srbija odlično poznaje Španiju. Često su organizivane zajedničke pripreme baš na osnovu saradnje Agilara i Udovičića iz dana kada su vodili juniorske sastave. Nedavno u Barseloni Španija je u prijateljskom meču pobedila s 13:11.

Ako neko misli da našu ekipu čeka lak posao vara se. Španija je u silnom naletu.

– Reč je o odličnoj ekipi, čiji rezultati uopšte nisu slučajni. U odnosu na Evropsko prvenstvo u Malagi to je potpuno drugačiji sastav u smislu igre, – kaže Udovičićev saradnik Nebojša Novoselac.

Koje su karakteristike igra rivala, pitanje je na koje naš stručni štab traži kvalitetna rešenja.

– Imaju, pre svega, odličnog golmana Inakija Agilara koji im unosi sigurnost. Odbrana je vrlo pokretljiva i iz nje proističe kontranapad na koji moramo, posebno zbog brzine igrača, da obratimo veliku pažnju. Neophodna je apsolutna kontrola igre, jurnjava nam ne odgovara.Opasnost preti sa svih strana. Molina je kompletan igrač, proglašen je za najboljeg u Melburnu. Braća Rikardo i Felipe Perone diktiraju tempo igre, a levak Garsija je, takođe, opasan šuter.

Na poziciji centara su iskusni Perez i Valjes.

– U odnosu na Malagu su mnogo spremniji i jedan od zadataka u odbrani je sprečavanje proigravanja. Tu su Španci vrlo lukavi. Preostali deo ekipe služi da pomenuti igrači dođu do izražaja. Izuzetnom pokretljivošću stvaraju prostor i onda je odbrana protivnika na velikim mukama.

Naši vaterpolisti su juče imali dva treninga. Prvi je bio taktičkog karaktera, selektor Udovičić je bio sam na bazenu s igračima. Večernji je bio sa Špancima tako da je više bio relaksirajućeg karaktera.

– Imali smo sastanke, utvrdili zadatke. Još da ih izvršimo, – kaže Nebojša Novoselac.

Među igračima je glavna tema kako popraviti igru. U pojedinim mečevima, pre svega protiv Amerike, bila je vrlo dobra. Posebno u odbrani, kada je danas direktni polufinalista ostavljen na samo dva pogotka.

– Nama nije organizacija napada problem koliko njegova sama završnica. Valjda će i to da proradi. O Španiji ne treba da trošimo reči. Kvalitetna i nezgodna ekipa. Ne sme da se dozvoli da nametne svoj ritam, – kaže Dejan Savić koji odlično poznaje protivnički sastav.

Španija je protiv Mađarske vodila s 3:1, ali je posle toga bez pogotka u poslednje dve četvrtine ostala na pet datih golova. Crna Gora je, međutim, dozvolila minus koji nije mogla da nadoknadi. Posle 7:1, gde je u Šćepanovićev gol ulazilo sve, lako su Španci sačuvali prednost – 12:6. Protiv Grka lako 5:0 i onda otaljavanje posla do konačnih 10:6.U tom susretu je Felipe Perone bio sedam puta uspešan iz osam pokušaja.

(/slika2)– Naravno da moramo da sprečimo njihovu brzu igru. Ukoliko ne krenu s takvim ritmom onda jačaju šanse protivnika. Nismo bez izgleda, ali moramo da odigramo daleko bolje nego do sada. Možemo tome da se nadamo. Pobedom bismo ostvarili veliki cilj, plasman među četiri najbolje ekipe na turniru – rekao je Aleksandar Ćirić, jedan od onih koji je potpuno zadovoljio na turniru.

Dugo traju pripreme – od 14. maja. Svašta se događalo u tom periodi. Osvajane su medalje,ostali smo bez Ikodinovića i Nikića. U Pekingu već pet utakmica se juri forma, pokušava da se nervoza zbog grešaka svede na minimum. Dosadašnja ocena nije dobra, ali sutra bi sve moglo da se promeni.

– Rekli smo posle poraza od Hrvatske da su nam potrebne pobede za ulazak u polufinale. Srećom neuspeh od Italije ne mora da ostavi trag. Spremni smo za susret u kojem nema popravnog, polufinale je naš zadatak i spremni smo da uradimo sve da bismo pobedili, – tvrdi mladi Andrija Prlainović.

Selektor Dejan Udovičić uz dodeljivanje pregršti komplimenata Špancima kaže:

– Daćemo i poslednji atom snage dati da bismo ostvarili željeni rezultat. Neka u to niko ne sumnja.

Španci su svakako spremni za veliki meč. Iz dana u dan forma im je sve bolja. Selektor Agilar kaže:

– Završili smo takmičenje u grupama i počinje nova priča. Sada smo među šest najboljih. Naravno da cenimo Srbiju, respektujemo protivnika. Ali videćemo šta će da se dogodi.

Zatim je dodao:

– Šanse su potpuno izjednačene, jer su ekipe približnog kvaliteta. Nisam očekivao da će Srbija da izgubi od Italije. Ipak, ništa to specijalno nije značilo i mislim da su protiv Italije igrali relaksirajuće.

Felipe Perone je bio sedmostruki strelac protiv Grka:

– To je već prošlost. Okrećemo se Srbiji, spremni smo za duel. Naš protivnik je jedan od najjačih timova na svetu. Ukoliko ponovimo igru kao protiv Crne Gore imamo pravo da se nadamo uspešnom rezultatu. Znali smo još pre meča s Grčkom da su nam Srbi rivali, pa smo tu utakmicu iskoristili kao dobar trening za četvrtfinale.

Dejan Stevović

-----------------------------------------------------------

Od ukidanja sankcija stalno protiv Španaca

Na svim olimpijskim igrama posle ukidanja sankcija naša reprezentacija je igrala protiv španskih vaterpolista. U Atlanti 1996. Jugoslavija je u grupi pobedila Španiju s 9:7. Međutim, potom su Estijarte i drugovi postali olimpijski šampioni, a naša selekcija bila tek osma. U Sidneju, četiri godine kasnije, susret je odlučivao o bronzanoj medalji. Naša ekipa je bila ubedljivo bolja – 8:3. Konačno, u Atini je SCG igrala sa Španijom u četvrtfinalu. Posle velike borbe pobedila je Manojlovićeva ekipa sa 7:5 i kasnije osvojila srebrnu medalju.

-----------------------------------------------------------

Rudićevi lončići

Od izveštača „Žurnala”

Peking, 19. avgusta – Razočarani su Hrvati načinom na koji su vaterpolisti Srbije izgubili meč od Italije. Kažu da je to u normalnim uslovima nemoguće, da nema nikakvog opravdanja osim računica. A računica govori da su Srbi porazom izabrali Španiju za rivala, a ne Crnu Goru ili Australiju.

Možda je to i tačno mada niko nije mogao da zna kakvi će biti ishodi utakmica Nemačka – SAD i Australija – Crna Gora. Jedini koji o tome stvarno ne bi trebalo ni da zucne je upravo Ratko Rudić. Dižući sada galamu kao da svesno odvraća pažnju sopstvene javnosti za kiks protiv SAD. Da su dobili Amerikance Hrvate bi bilo baš briga šta će da rade Srbi i Italijani. Jedan hrvatski TV-komentator je u pres-centru javno pitao koliko je plaćen Slovenac Margeta da poništi gol Šertvitisa kojim bi Hrvati bili prvi u grupi. Nije rekao ko ga je to platio. Verovatno, opet mi, jer s Margetom imamo „izvanredne“ odnose iz niza utakmica u kojima je srpsku ekipu sekao. Ne priča Rudić ni o famoznoj večeri sa sudijama u Hrvatskoj olimpijskoj kući. Ne mora ništa da znači, momci su nešto prezalogajili, popričali o igri, porodici, privatnim problemima. Popili po gemišt i razlaz. Ma nemoj...

Rudić je svojevremeno 1998. optužio Vlaha Orlića i Nikolu Stamenića da šuruju sa sudijama, a kada je ostao bez dokaza podvio je rep i ućutao. Zajedno sa svojim trabantom Pericom Bukićem javno je govorio da Partizan ne može da igra u regionalnoj ligi iz političkih odnosno bezbednosnih razloga. Nije mu smetalo da optuži Porobića i Kemenjija da su namestili utakmicu Svetske lige 2005 u Beogradu...

– To je dobro za nas, znači da nas se boje, – pričao je da bi posle serije neuspeha sa istim timom bio primoran da po naredbi vrati vrhunske starije igrače.

Javna je tajna da je znao da provocira ponašanjem naše vaterpoliste, pa je od nekih od njih dobio žestoko preko medija.

Ovo je klasičan primer prodavanja magle. Na jednom fudbalskom prvenstvu dve reprezentacije su odigrale na rezultat koji je obema bio potreban. I nikom ništa. Da li bi Rudić u sličnoj situaciji drugačije razmišljao?

I na kraju zašto bi Srbi izabrali Španiju koja je deklasirala Crnu Goru i s kojom naša selekcija nema pozitivan bilans u poslednje vreme? Tačno je da bi u slučaju pobede naši vaterpoliosti išli na SAD, a ne na Mađarsku. Ali Srbija od Mađara nije izgubila dugo, ni sama ni kao SCG. S Amerikancima smo se mučili.

Sve je dakle otvoreno.Sport je takav da svako računa na svoj način. RR je izračunao da je najbolje da svu krivicu baci na omiljenu hrvatsku metu – Srbe. I još ako mu upali, pa uzme zlato ili bar medalju, a ima vrhunski sastav, sve će biti još bolje. U suprotnom, zna se ko je kriv. I da sve bude interesantije iz tabora Crne Gore koja ima isti raspored kao i Hrvatska ne čuje se ni jedna jedina reč.

D. Stevović