Против непораженог за полуфинале

Од извештача „Журнала”

Пекинг, 19. августа – Сутра у 16 ч по нашем времену одбојкаши Србије у четвртфиналу Олимпијских игара у Пекингу излазе на мегдан засад непораженој селекцији САД. Биће ово тек други сусрет наше репрезентације с америчком на олимпијским играма. Једини пут досад укрстили смо копља у групи у Сиднеју 2000. Тада је Југославија тријумфовала с 3:0 (25:15, 25:20, 25:23) и после тог меча је све кренуло добро за нашу репрезентацију, која је претходно претрпела два пораза. Зато, нека се сада понови Сиднеј.

Ова генерација, прва која под српском заставом тражи место под сунцем на олимпијским играма, треба да покаже да ли је способна да уђе у борбу за освајање медаље што је био случај 1996. у Атланти (бронза) и четири године касније у Сиднеју (злато).

Из те златне генерације у Пекингу су само тројица. Кад кажемо само мислимо на бројку, али то су тројица великих асова: Никола Грбић, Андрија Герић и Иван Миљковић. Остатак „храбре српске дружине“, коју са клупе маестрално предводи Игор Колаковић, одиграће своје прво олимпијско четвртфинале, на својим првим играма.

Противник је, бар по резултатима у групи, фаворит, јер је о реч о јединој непораженој екипи у Пекингу. Американци су осокољени и тријумфом на финалном турниру Светске лиге у Рију, па ће нашим одбојкашима бити ђаволски тешко, али не и немогуће, да прво обесхрабре, а на крају и дотуку љутог ривала и сада већ дужника (због пораза у финалу Светске лиге).

Легендарни Никола Грбић, који заједно с Андријом Герићем игра за своју трећу олимпијску медаљу, није се залетао у изјавама пред четвртфинални окршај против САД:

– Не претимо и никада нисмо претили ниједној репрезентацији. Знамо своје квалитете, имамо сјајну атмосферу у тиму, а последње две победе у групи вратиле су нам пољуљано самопоуздање. Два меча на финалном турниру Светске лиге су нам добар параметар. Знамо како смо одиграли и кад смо победили у групи и кад смо изгубили у мечу за златну медаљу у Рију. У једно сам сигуран. Сви играчи су спремни да пруже максимум, а ту мислим и на ровитог Бојана Јанића и повређеног Николу Ковачевића, јер смо сви заједно дошли до овог четвртфинала.

Нашем капитену ће ово бити четврто узастопно олимпијско четвртфинале. На блиц се присетио и претходна три:

– У Атланти смо, у једном величанственом мечу добили Бразил, а у Сиднеју, после ништа мање борбе Холандију. Та два сусрета ћу памтити док сам жив! А Атине и пораза од Русије не волим да се присећам. Знате шта се све десило пре четвртфинала, знате да смо играли без Ивана Миљковића и опет смо имали прилику да добијемо Русе. У сваком случају, четвртфинале је најтежа утакмица на олимпијским играма, иако смо ми у мечу против Немачке већ имали – нож под грлом.

Наши одбојкаши су данас одрадили једноипочасовни тренинг. Селектор Колаковић је био задовољан:

– Добро смо радили, као и до сад. Радује повратак Бојана Јанића, али видећемо колико ће бити спреман за меч против Американаца. Његова повреда, а и Ковачевићева, доста су нам пореметили ритам рада, а само смо на огромну енергију, храброст и квалитет свих играча изборили пласман у четвртфинале, кад смо заиста били у тешкој ситуацији. Важно је да сви верују у победу и сигуран сам да ће уложити последњи атом снаге да успеју у томе.

Занимљива је изјава Томаса Хофа, капитена Сједињених Америчких Држава, уочи четвртфиналног сусрета против Србије:

– Одлично се познајемо и у Рију смо недавно за кратко време одиграли два меча. Ти сусрети нам много значе у припреми утакмице, а свакако да нам је онај финални звезда водиља у сутрашњем сусрету. Срби играју слично одбојку као и ми. Стрпљиви су, мало греше и ту лежи кључ успеха. Ако их натерамо на што већи број грешака, ако их нападнемо сервисом, имаћемо шансу да наметнемо нашу игру.

Игор Јагличић

-----------------------------------------------------------

У полуфинале води 21. олимпијска победа

Одбојкаши Србије (претходно Југославије и СЦГ) играју 34. утакмицу на олимпијским играма. Двадесет прва победа би их одвела у полуфинале пекиншке олимпијаде.

Највише мечева наша селекција је играла против Русије (укључујући СССР), чак шест, а биланс је, после недавног пораза, 3:3. Од свих 16 репрезентација с којима смо се састајали на највећем светском такмичењу нисмо победили само две: Пољску (три меча) и Румунију (један).