Расте број оболелих од рака

Барселона – Сваки трећи Европљанин оболеће од неког облика малигног тумора, а сваки четврти ће умрети од ове болести, црна је прогноза која је изречена на Европском конгресу онколога у Барселони, на коме се окупило 15.000 лекара. Обједињена медицинска статистика сведочи да сваке године више од једанаест милиона људи у свету добије дијагнозу која ће им променити живот, а процене говоре да ће до 2020. године овај број износити 15 милиона. Рак потписује 1,7 милиона читуља у Европи и шест милиона смртних пресуда широм света и представља други по реду узрок смртности у развијеним земљама.

Добра вест, коју су саопштили онколози из Велике Британије, гласи да је време преживљавања оболелих од рака сваким даном све дуже. Скоро половина онколошких пацијената данас живи дуже од десет година од момента постављања дијагнозе. Поређења ради, 1970. године само је четвртина особа живела дуже од десет година након дијагностиковања малигног тумора. Једна трећина свих малигних тумора данас је потпуно излечива – ако се на време дијагностикује, а статистика говори да највишу стопу преживљавања имају пацијенти који живе у Норвешкој, Шведској и Финској, пре свега зато што те земље имају развијене програме националних скрининга, односно праћења тзв. ризичних група становништва.

Лоша вест је да су све чешће оне врсте карцинома који су директна последица нездравих стилова живота, о чему говори податак да је карцином плућа постао највећи "убица" међу малигним туморима – сваки дан он усмрти више од 3.000 људи у свету.

Др Наташа Леи, медицински онколог у болници "Принцес Маргарет" у Торонту и професор на Медицинском факултету Универзитета у Торонту, истиче да је само у току претходне године рак плућа однео 334.800 људи у Европи. Она је на "Рошовом" симпозијуму посвећеном новинама у лечењу карцинома и примени иновативних циљаних терапија у лечењу малигних болести подсетила да се ова болест не добија, већ се "узима" и то дугогодишњим конзумирањем дувана. Прецизности ради, 85 до 90 одсто рака плућа изазива пушење.

"Сваки десети пушач сасвим сигурно ће добити карцином плућа – уколико га претходно не ’убије’ шлог или инфаркт. Оно што нас онкологе посебно забрињава јесте чињеница да је у порасту број пасивних пушача који добијају карцином плућа, а резултати најновијих истраживања говоре да је за 20 одсто повећан број оболелих супружника пушача, а сваки четврти пасивни пушач има шансе да оболи од карцинома плућа", истиче др Леи у разговору за "Политику".

Атрибут подмуклости малигни тумор плућа у великој мери дугује и податку да не постоји нешто што би се могло назвати самопрегледом када је у питању овај тип карцинома. Међутим, сваки кашаљ који без престанка траје неколико месеци и праћен је болом у пределу грудног коша или искашљавањем крви представља "упут" за одлазак лекару. Уколико особа пречесто остаје без даха, има честе "репризе" бронхитиса, необјашњив бол у грудима или губи апетит и тежину без разлога, свакако треба да издвоји време за посету онкологу. Ако се дијагностикује на време, чак 70 одсто пацијената живи дуже од пет година након постављања дијагнозе, док откривање карцинома у узнапредовалој фази носи шансу од пет одсто за преживљавање.

Кејт Спенсер, представник Европског удружења оболелих од колоректалног карцинома "Евроколон", упозорио је да "вирус" гојазности, који хара европским континентом, кроји статистику да једна од десет особа умире од карцинома дебелог црева.

"Сваке године више од 400.000 Европљана оболи од рака дебелог црева, а умре половина од тог броја. Преједање, дебљина и седећи стил живота спадају у битне ризико-факторе за настанак овог карцинома. Међутим, кад је у питању колоректални тумор, људи умиру пре свега због срамоте и незнања. Карцином јесте табу-тема, а ако је малигни тумор на оном делу тела који се не спомиње у пристојним разговорима, мала је вероватноћа да ће се особе пожалити да имају здравствене тегобе. Осим тога, људи не знају здравствену историју своје породице, а овај карцином има висок наследни потенцијал – ако вам је макар један рођак оболео или умро од карцинома дебелог црева велика је шанса да и ви добијете идентичну дијагнозу. Статистика говори да се од 50 до 90 одсто смртних случајева може избећи ако особе на време оду лекару", закључује Кејт Спенсер.