До Пожеге с – преседањем

Судбина концесије за изградњу аутопута Хоргош – Пожега требало би коначно да буде разрешена до 30. августа, мада се већ увелико спекулише да ће конзорцијум „Алпина-Пор” ипак пристати на споразумни раскид уговора. Заузврат би, наводно, требало да буду ангажовани као извођачи радова на деоници Хоргош – Нови Сад, чија би изградња требало да почне у првој половини септембра, без обзира на то ко ће је финансирати.

Концесионар ће, како нам је јуче речено у београдском седишту „Пора”, почетком наредне седмице одговорити на владину понуду. До тада се неће оглашавати у јавности јер ред је, кажу, да најпре обавесте онога са ким су потписали уговор.

У Министарству економије и регионалног развоја били су мало речитији. Разговори, кажу, иду у позитивном смеру и надају се да ће уговор бити споразумно раскинут на обострано задовољство. Према мишљењу надлежних у овом министарству, другог излаза нема с обзиром на то да концесионар није могао да затвори финансијску конструкцију.

Уговор о давању концесије обелодањен је 30. марта 2007. и тада је саопштено да цео посао вреди око 1,5 милијарди евра, да је рок за изградњу пута пет година, а да концесија траје 25 година. Овим уговором је прецизирано да концесионар сагради леву траку аутопута Хоргош – Нови Сад (108 километара), да одржава 68 километара пута од војвођанске престонице до Београда, као и да пројектује и изгради 148 километара аутопута од српске престонице до Пожеге.
По уговору, до 31. марта требало је да држава заврши експропријацију земљишта, а концесионар затвори финансијску конструкцију. Почетком марта, месец дана пре уговореног термина започињања радова, обелодањено је да „Дојче банка“, због нестабилне политичке ситуације у Србији и хипотекарне кризе на тржишту новца, намерава да изађе из тог пројекта.
Ова концесија била је потом предмет оштрог разилажења унутар владе Војислава Коштунице, јер су концесионар и немачка банка тражили додатни рок за затварање финансијске конструкције и усаглашавање уговора са њиховим правилима пословања, што су и добили. У јуну је, потом, уследила листа захтева, које ова влада није била спремна да прихвати.

Уколико Аустријанци не прихвате споразумни раскид уговора, уследила би међународна арбитража, што је за Србију најгора могућа варијанта.Изградња аутопута би, пре свега, била одложена до окончања тог процеса, што је минимум годину или две, а наша држава би изгубила и право да повуче гаранцију од десет милиона евра.

Да ће овакав сценарио највероватније бити избегнут сведочи најава Милутина Мркоњића, министра за инфраструктуру, да ће радови на левој траци аутопута Хоргош – Нови Сад стартовати почетком септембра „било у договору са ’Алпином’ или тако што ће их финансирати Влада Србије”.

Рок за почетак радова, кажу у Министарству економије, јесте реалан, јер је на тих 108 километара завршена експропријација земљишта, пројекти су спремни, а новца у буџету има. Та равничарска деоница, иначе, најједноставнија за градњу кошта око 200 милиона евра или, у просеку, око два милиона евра по километру, а у државној каси лежи неутрошених 250 милиона евра намењених за инфраструктуру.

Наставак овог аутопута, од Београда према Пожеги, који би према неким прорачунима коштао од три до пет и више милиона евра по километру тренутно је потиснут у други план.

Приоритет владе Мирка Цветковића јесте завршетак међународног Коридора 10, који ће коштати око 1,7 милијарди евра. Идеално би било да недостајућих 300 километара аутостраде буде комплетирано за две, евентуално три године, да бисмо претекли Румуне и Бугаре, који грабе ка завршетку конкурентског Kоридора 4.

После лошег искуства са концесијом и по угледу на суседну Хрватску, нова влада је одлучила да се задужи у иностранству и да сопственим новцем финансира завршетак трансевропског коридора. Овогодишњи радови на том путном правцу могу да се финансирају из постојећих неутрошених приватизационих прихода.

Већ наредног месеца, кажу у Министарству економије, почињу разговори са Светском банком, а један од потенцијалних зајмодаваца је и Европска инвестициона банка.

–Србија није превише задужена земља, тек трећину БДП, па смо у ситуацији да сервисирамо све потребне кредите за завршетак свих саобраћајница на Kоридору 10 – рекао је прекјуче премијер Мирко Цветковић приликом обиласка радова на обилазници око Београда.

Дакле, на северном краку коридора у наведеном року треба завршити леву траку аутопута Хоргош – Нови Сад и обилазницу око Београда. Новац за деоницу Остружница– Ибарска магистрала обезбеђен je из НИП-а, републичког и градског буџета. Али, преостаје да се уради и део од Батајнице до Добановаца, за који је потписан уговор о кредиту у износу од 115 милиона евра. Чека се ратификација у парламенту. Остало је да се изгради и „парче” од Ибарске магистрале до Бубањ Потока. Оно кошта око око 200 милиона евра. Највише новца биће утрошено на јужне деонице коридора, на којима су градилишта већ оживела. За изградњу 98 километара од Лесковца до македонске границе потребно је 600 милиона евра. Грци су спремили 100 милиона евра из Хеленик плана, 150 милиона треба да уложи Србија, док ће остатак новца бити намакнут из кредита европских банака. Исто толико новца треба обезбедити и за 83 километра аутопута од Ниша до Димитровграда.

Маријана Авакумовић

-----------------------------------------------------------------

Власт и опозиција „ратују”, путеви и мостови чекају

Посланици Народне скупштине Србије могли би у септембру, уколико власт и опозиција пронађу решење за проблем који је блокирао рад парламента, да „одблокирају” 102,8 милиона евра намењених реконструкцији путева и мостова. Тачно оволико новца садржано је у три међународна „кредитна споразума” које скупштина мора да ратификује да би он могао да буде доступан онима којима је намењен.

На дневном реду седнице Скупштине Србије, која је прекинута 21. јула, између осталих, били су и предлози закона о потврђивању Споразума о зајму („Додатно финансирање пројекта реконструкције саобраћаја”) између Србије и Међународне банке за обнову и развој, о потврђивању Уговора о гаранцији између Србије и Европске инвестиционе банке Рехабилитација путева и мостова Б-2 и о потврђивању Уговора о гаранцији између Србије и Европске инвестиционе банке „Санација моста ’Газела’”. Сви поменути споразуми потписани су у време владе Војислава Коштунице, а парламенту су на ратификацију достављени у децембру прошле, односно јануару ове године, али се о њима никада није расправљало. Они су били увршћени у дневни ред седнице скупштине 5. марта ове године, али је Оливер Дулић, тадашњи председник парламента, седницу прекинуо, практично и пре него што је она почела, да би потом Скупштина Србије била распуштена, па су закони остали да сачекају нови скупштински сазив.

Одмах пошто је формирана, нова влада је, по уобичајеној пракси, повукла из скупштинске процедуре све законе, укључујући и ове о потврђивању „кредитних споразума”, да би их у парламент вратила 10. јула на усвајање по хитном поступку. О њима се, међутим, због спора власти и опозиције о редоследу достављања владине и опозиционе резолуције о Космету, није расправљало, ако се изузму међусобне оптужбе власти и опозиције. Тако су представници владајуће коалиције оптуживали опозицију да „јављањем по пословнику, онемогућавају усвајање споразума којима се обезбеђује новац за путеве и мостове”, док је опозиција, пре свих Велимир Илић, шеф посланичке групе Нова Србија и бивши министар инфраструктуре, рекао да он жели да ти споразуми буду ратификовани: „То су моји закони, ја сам потписао те споразуме, али они никако нису били увршћивани у дневни ред седнице, неко их је саботирао”.

Споразум о зајму („Додатно финансирање пројекта реконструкције саобраћаја”) између Србије и Међународне банке за обнову и развој, који чека ратификацију, предвиђа задужење код Светске банке у износу од 36,8 милиона евра. Овај новац намењен је, између осталог, „реконструкцији додатних 113 километара примарне и секундарне путне мреже, продужетку и проширењу уговора за текуће и зимско одржавање путне мреже у два пилот региона (Мачва и Колубара) којим је обухваћено око 660 километара главних и 517 километара регионалних путева за додатне три године, мерама побољшања сигурности у саобраћају.

Потврђивање Уговора о гаранцији између Србије и Европске инвестиционе банке Рехабилитација путева и мостова Б-2, услов је за повлачење средстава у износу од 33 милиона евра намењених за рехабилитацију око сто мостова на магистралним и регионалним путевима. Иначе, укупна вредност пројекта Рехабилитација путева и мостова Б-2 износи 66 милиона евра, а предвиђено је да другу половину новца обезбеди ЈП „Путеви Србије”.

Потврђивањем Уговора о гаранцији између Србије и Европске инвестиционе банке „Санација моста Газела”, омогућило би се повлачење средстава зајма у износу од 33 милиона евра намењених санацији београдског моста „Газела”.

За потврђивање „кредитних споразума” гласаће, сасвим сигурно, поред посланика владајуће коалиције и опозиционари из ДСС-а и НС-а, али да би се уопште стигло до гласања потребно је да власт и опозиција седну, разговарају и договоре се о раду парламента, уместо што „летњу паузу” користе за „доливање уља на ватру”.

М. Чекеревац