Убијен кум Јоце Амстердама

Угљеша Аранитовић (42) звани Уго, родом из Сарајева, вођа једне од шабачких криминалних група, убијен је јуче, 50 минута после поноћи у Ломиној улици испред броја 35 у Београду, потврђено је „Политици” у полицији.

Аранитовић, који је познат не само српској већ и полицијама држава у региону, убијен је са више хитаца из аутоматског оружја из аутомобила у покрету. Тешко повређен, преминуо је после пријема у Ургентни центар у Београду.

Према за сада расположивим подацима са места догађаја, у Аранитовића је пуцано у тренутку док је седео у аутомобилу „пежо 407”, који је био паркиран у Ломиној улици. Више пројектила у правцу Аранитовића испаљено је из „аудија А4” црне боје, италијанске регистрације у којем се налазило неколико особа.

Да је реч о професионално изведеној ликвидацији говори податак да је „ауди”, убрзо после убиства, нађен запаљен у улици Цветанова ћуприја, испред бројашест у Београду, што веома личи на „сценарио” за убиства по коме су били препознатљиви припадници „земунског клана”. Станаре ове улице пробудила је детонација, после које су видели огроман пламен и позвали ватрогасце. Полиција је утврдила да је возило поливено бензином и запаљено, чиме је уклоњена већина трагова које су могле да оставе убице.

Мотиви убиства Аранитовића, судећи по његовом криминалном досијеу почев од разбојништава, туча, изнуда, уцена, трговине наркотицима па до убистава, могу да буду разнолики. Полиција испитује све његове везе са криминалом, као и особе са којима је „пословао”.

Како незванично сазнајемо од саговорника блиског истрази, приоритет полицијебиће да испита Аранитовићев сукоб са Небојшом Сувајџићем, вођом супарничког шабачког клана. У дискотеци „Див” у центру Шапца, 31. марта 2002. године у ноге су рањени Небојша Сувајџић звани Неле и његов брат Драган. Тада је ударцима пиштољем у главу тешко повређен и Аранитовић. Небојша Сувајџић касније је тврдио да је Аранитовић почео сукоб, тражећи „рекет” од 600.000 тадашњих марака његовом куму.

После шест месеци, Небојша је тешко рањен у пуцњави у центру Шапца, а тада је убијена Данијела Недић, девојка која је била са њим у аутомобилу. Његов брат Драган убијен је 27. октобра 2003. године, док је паркирао аутомобил.

Поводом овог убиства разговарали смо јуче са Милорадом Пањовићем и Зденком Томановићем, Аранитовићевим адвокатима који су га заступали у појединим поступцима. Обојица су нам рекла да су за убиство сазнали из медија. Они тврде да немају информације о томе са ким је Аранитовић био у сукобу, да ли му је прећено, нити знају којим се пословима бавио.

Аранитовић је почетком деведесетих година прошлог века у Србију дошао из БиХ, тако да је имао и босанско и српско држављанство. Последњих година живео је у Шапцу, а према нашим информацијама имао је стан у Београду.

Угљеша Аранитовић веома је добро познат у подземљу. За његово име везивана су разбојништва, изнуде, трговина дрогом, али и убиства.

Он је био у аутомобилу „мерцедес”на Аутокоманди, 7. новембра 2002. године, када су припадници „земунског клана” Ђорђе Славковић и Милан Глишовић хицима из ватреног оружја изрешетали његовог кума Ивицу Јовановића који је како је утврђено био мета напада.

Угљеша Аранитовић ухапшен је за време полицијске акције „Сабља” и био је у притвору 10 месеци. Касније је оптужен у процесу против „крушевачке групе”. Тужилац га је теретио да је учествовао и у „рекетирању”.

Аранитовић је 2006. године поново ухапшен. Против њега је поведен поступак због двоструког убиства у Сарајеву и изречена му је ослобађајућа пресуда. Како нам је рекао адвокат Зденко Томановић, на ту одлуку жалио се тужилац и предмет је у Врховном суду, где траје жалбени поступак.

Д. Чарнић - Д. Вукосављевић

------------------------------------------------------------

Уго – кум Јоце Амстердама

Шабац – Угљеша Аранитовић Уго, рођен у Сарајеву 30. марта 1966, последњих десетак година био је један од најпознатијих припадника шабачког подземља. У овом граду, према наводима такозване беле књиге МУП-а Србије, предводио је организовану групу за крађу аутомобила, изнуде и друга кривична дела. Група је имала разгранате везе са криминалцима у бившим републикама СФРЈ и била лака на обарачу.

Иако добро познат полицији, Аранитовић је први пут ухапшен тек у акцији „Сабља” 2003. године. Пред Специјалним судом, 11. августа исте године, против њега је подигнута оптужница због сарадње са такозваном Јоткином групом, али је поступак издвојен од главнине групе, јер је у међувремену пуштен на болничко лечење и постао недоступан правосудним органима.

Иза решетака Аранитовић је поново доспео тек 19. јула 2006. године, по потерници коју је Општински суд у Шапцу расписао пошто се није одазивао позивима на рочишта због обрачуна са члановима супротстављеног шабачког клана у дискотеци „Див”. Свађа, окончана пуцњавом са браћом Небојшом и Драганом Сувајџићем догодила се 30. марта 2002. године, приликом прославе Уговог рођендана, а случај је процесуиран тек четири године касније, и то као кривично дело изазивања опште опасности.

Према писању медија, полиција је 19. јула 2006. године Угљешу Аранитовића пpонашла у Београду, у друштву кума Сретена Јоцића – Јоце Амстердама и контроверзног црногорског држављанина Крста Станишића. Почетком новембра исте године у Окружни суд у Шапцу стигли су списи Кантоналног суда у Сарајеву, који су Уга теретили за убиство Предрага Половине и покушај убиства Борисава Радића 1990. године у Вогошћи.

Убиство у Вогошћи догодило се 11. септембра 1990. године око три часа ујутро у истоименом кафићу, власништву Браце Комада. Оптужница је теретила Аранитовића да је испалио пет хитаца из пиштоља калибра 7,65 милиметара, од којих је један погодио у груди и усмртио Предрага Половину, а други ранио у ногу Борисава Радића, у то време једног од шефова босанског подземља.

Пред шабачким судом продефиловало је 30 сведока са обе обале Дрине, али ниједан није упро прстом у Аранитовића. Уго се бранио да он није пуцао у Половину и Радића, већ да је то учинио извесни Жељко Благочанин, који је у међувремену страдао у неком од међусобних босанских окршаја.

Свој долазак у Комадов кафић Аранитовић је објаснио намером да прослави одлазак у Италију по задатку СДБ бивше СФРЈ, која му је више пута обезбеђивала путне исправе са лажним именом. Наводно, Радић и Благовчанин су такође радили за тајне службе полиције и војске, али о именима налогодаваца који су „живи, моћни и угледни”, Аранитовић није хтео да говори.

У јануару ове године, Велико кривично веће Окружног суда у Шапцу, којем је председавао судија Иван Лазаревић, ослободило је Угљешу Аранитовића оптужнице због недостатка доказа и укинуло му притвор.

Д.С.

--------------------------------------------------

Рукопис „земунског клана”

Убиство Угљеше Аранитовића веома личи на ликвидације које су својевремено починили чланови „земунског клана”. За њих је било препознатљиво то што су пуцали из „калашњикова”, из „аудија” у покрету, који је касније назван „ауди смрти”. Тај аутомобил, нађен је током акције „Сабља”, а припадници клана држали су га у једној новобеоградској гаражи.

На овај начин ликвидирани су браћа Средоје и Зоран Шљукић, Зоран Ускоковић Сколе и Јован Гузијан Цунер, као и још неколико мање „звучних” имена. Неки од починилаца тих убистава и даље су у бекству – Сретко Калинић, Милош Симовић и Владимир Милисављевић.