О интернету не учите ноћу

Интернет је свуда око вас, свакодневно га користите. Логично је да знате принципе како функционише.

Како да користите „Гугл” претрагу, да се пријавите и одјавите са мејлинг листе, како да дођете до информација, да пронађете радно време и рецензије неког локала, да контактирате продавницу преко „Фејсбука” или „Инстаграма”, да не изгубите три сата гледајући „Тикток” или „Јутјуб” видеа, већ да одмах нађете оно што вас занима.

Где и како да учите о интернету? Које је најбоље време за едукацију? Колико често треба да учите и који су најбољи извори?

Најпре, да разјаснимо. Интернет се мења неописивом брзином. Човек на интернету за један дан види више информација него што је човек с почетка 19. века за цео живот.

Треба да се едукујете свакодневно, не смете пропустити ни један једини дан.

Како ћете то постићи? Тако што ћете одредити најмањи могући временски период који ћете сваки дан посветити учењу. Нека то у почетку буде барем петнаест или двадесет минута, сасвим је довољно. То ће бити време које ћете ви обавезно у току дана издвојити за учење, било да сте болесни, било да сте на путу или да имате некакве друге обавезе.

Дакле, издвојите то минимално време, јако је битан континуитет, континуитет доноси резултат, континуитет вам омогућава да на најбољи начин надоградите знање. Немојте бити кампањац, учите у континуитету.

Да видимо који су то извори из којих можете учити о интернету.

Први су књиге. Књиге вам могу помоћи много да научите принципе. О актуелним стварима из, рецимо, програмирања, маркетинга и интернета не можете учити из књига, посебно оних старијих, међутим неки принципи су актуелни и после педесет, па и сто година.

Даћу вам пример, рецимо оно што је о копирајтингу записивао Дејвид Огилви, пре више од педесет година, сјајна је основа за учење.

Проблем код књига је што могу да имају застареле информације и о томе водите рачуна, дигиталне технологије и све што их прати мења се невероватном брзином и морате да будете у току.

Ако је нека књига писана о дигиталном маркетингу пре десет година, она можда има неке добре принципе које можете да примените, али ако пише нешто о оглашавању или какве објаве пролазе или како ради алгоритам, то се све драстично изменило у периоду од десет година.

Књиге такође имају предност у односу на учење на интернету зато што можете да прочитате веће количине текста без много умарања, односно лакше је читати са папира него са екрана, а добро је и направити паузу од технолошких уређаја.

Други начин је учење на интернету, где постоји много текстова из којих можете да учите и главна предност интернета је то обиље информација, а главна мана је исто то, јер вам је јако тешко да одвојите релевантне од нерелевантних информација.

Најбитније је да за едукативне текстове проверите ко их је писао, да ли је извор релевантан. Едукативни текстови су највише на енглеском језику, тако да је предуслов да добро знате овај језик.

Такође, ако купујете неки курс на платформама, обратите пажњу на релевантност тих аутора и платформи. Најпознатије су „Јудеми”, „Линкедин леарнинг”, „Хабспот академија”... они имају заиста добре предаваче и занимљиве модуле, тако да можете много да научите из ових извора.

Неке од њих функционишу по принципу месечне претплате, а на неким можете да купите појединачни курс или више њих.

Проверите обавезно релевантност аутора и најбоље да ипак бирате ауторе са енглеског говорног подручја, јер без обзира на то што је неко експерт, уколико не прича добро енглески, тешко га је испратити, посебно уколико сте почетник.

Но, уколико желите да учите на матерњем, српском језику и то бесплатно, постоји платформа „ГоСтади”, где имате 180 лекција и 15 сати материјала о дигиталном предузетништву.

Уколико сте почетник ово је најбољи начин да почнете едукацију о интернету, иновацијама, дигиталном маркетингу, друштвеним мрежама, интернет продаји...

Курсеви и радионице су још један извор учења. За разлику од извора са интернета и књига ви можете да осетите неку енергију између полазника курса и предавача, интеракција је већа.

Ту су и семинари и конференције, што такође препоручујем, јер поред учења, постоји сјајна прилика за повезивање са људима сличних или истих интересовања.

Ту срећете људе које већ познајете од раније, можете са њима да размените мишљење о пројектима на којима радите, а оно што је велика вредност је да увек упознајете неке нове људе, а упознавање нових људи вам доноси неку нову вредности, јер од свакога можете нешто да научите.

Често на семинарима и конференцијама долазе неки предавачи који нису из тих бранши, али имају неку добру причу, добру студију случаја и увек је добро то чути.

Наравно, увек проверите која је релевантности предавача и колико вам он одговара у енергетском смислу, колико можете од њега да научите у тој области.

Оно што желим да нагласим на крају и да заокружим ову причу је да ви треба у идеалном сценарију да комбинујете све ове методе учења, и књиге, и семинаре, и конференције, и курсеве, и радионице и наравно самостално учење на интернету.

Када учити?

Идеално време за едукацију је у јутарњим часовима, након што устанете. Уколико можете да издвојите себи двадесет минута или пола сата у јутарњим часовима пре посла или школе, то би било идеално и тада ће мозак најлакше упити информације.

Друга варијанта је да време за учење искористите у паузама када нешто радите, па желите да се одморите од тог посла.

Трећа варијанта, она најлошија је ноћу. Нажалост и ја некад то практикујем због дневних обавеза, међутим, мозак је тада најуморнији и највише времена вам треба да обрадите информације.

Стручњак за дигитални маркетинг