Памфлет амбасадорске тројке у Србији

Као припадник српског рода, по рођењу метохијски Црногорац, имам обавезу да се огласим поводом ауторског текста амбасадорске тројке у Србији, јер се он тиче и постојећег статуса јужне српске покрајине Метохије и Косова.

Највећу почаст коју може да приреди уредништво једног дневног листа, притом најстаријег и најугледнијег на Балкану, јесте када на својој првој страници, црвеним словима најави а потом на следећој и настави, као што је то урадила „Политика” од 17. новембра 2022, објави ауторски текст амбасадора Канаде, Пољске и Уједињеног Краљевства под насловом: „Мудрост, поверење и сећање”.

Сам наслов као и почетак текста плени пажњу, улива наду, а и указује на нужност исказивања хришћанске племенитости, разборитости и опроста.

Нажалост, већ након неколико реченица амбасадорска тројка констатује: „Покретање нелегалне, ничим испровоциране инвазије, испредање опне лажи како би се претварали да држава није у рату...”, на самом почетку представља аутодисквалификацију и читав текст приказује као типичан памфлет, чија је сврха да некоме (Путину и Србији) нанесе увреду или љагу.

Без намере да пребирамо по биографијама амбасадорске тројке, логична је претпоставка да припадају елити високих интелектуалаца, а самим тим следи и закључак да су и познаваоци глобалних историјских збивања, нарочито након последњег светског рата па до данашњих дана. Да би, не само лидери, већ и сви учесници у креирању националних политика били компетентни неопходно је да буду упознати са политикама и намерама држава из ближег и ширег окружења, а нарочито са намерама великих сила.

А, шта то у ствари хоће Америка, као послератни светски хегемон, упознао нас је један од најугледнијих америчких интелектуалаца Аврам Ноам Чомски.

Истина је да су САД још за време трајања Другог светског рата задужиле радне групе у Стејт департменту и Савету за међународне односе да раде на креирању послератног света у виду плана „Велика област”, која би била потчињена потребама америчке привреде.

Одмах по формалном окончању светског рата, Америка доследно креће у фазну реализацију овог пакленог плана, јер има за циљ потчињавање, снагом пропаганде, долара и оружја, по могућности читавог света, ради пљачке, а уз помоћ „легалних алатки”, као што су: ММФ, Светска банка, који представљају мекшу силу, и НАТО-ом, као батином.

Велика област је обухватала: Западну хемисферу, Западну Европу, Далеки исток, земље бивше британске империје, највеће изворе енергије на Блиском истоку (које прелазе у америчке руке након истеривања ривала, Француске и Британије), остале неразвијене земље, а по могућству и цео свет. Овај план је спровођен у границама својих могућности. Индустријске земље требало је да следе две „велике радионице”, Немачку и Јапан и њих две би наставиле са радом под америчком присмотром.

Американцима се на путу према Источној Европи, при реализацији овога плана, испречио моћни СССР и њен лидер Јосиф Висаријонович Џугашвили Стаљин, водећи светски државник у време Другог светског рата и након тога, све до смрти 1953.

Упркос свим отпорима, Америка упорно истрајава на његовој реализацији, па је након три и по деценије од Стаљинове смрти, извела одлучујући потез 1989. рушећи Берлински зид, чиме отвара пут за коначан обрачун са главним ривалом – противником униполарног света, Руском Федерацијом, на челу са њеним лидером Владимиром Владимировичем Путином.

Друга каменчина на путу Америке ка ширењу њене хегемоније била је СФРЈ са Јосипом Брозом Титом на челу, једним од оснивача покрета несврстаних земаља, која је међу првима у свету увела самоуправни социјализам, најсавршенији и најхуманији привредни и друштвени поредак, са високим степеном запослености, бесплатним додељивањем станова у друштвеном власништву, најбоље организовану и бесплатну здравствену заштиту, бесплатно школовање и потпуно искорењивање сиромаштва.

Физичким нестанком ова два лидера социјалистичког блока, Јосифа и Јосипа, отворен је пут за даље поробљавање и пљачку остатка света у складу са америчким планом „Велика област”.

Да су Сједињене Америчке Државе кренуле ка уклањању и последње препреке са свога пута, односно распарчавање Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и њено потчињавање потребама америчке привреде, указују и активности ММФ-а још за време владе Милке Планинц од 1982. до 1986, које означавају почетак рецесије која се манифестовала у доношењу познатог закона о девизној партиципацији намењеног унутрашњем, односно југословенском тржишту. Сва мудрост је садржана у предметном плану, јер су Сједињене Америчке Државе упорне у својој одлуци да план „Велика област” реализују по сваку цену, па је зато сав напор домаћих и светских стручњака и аналитичара (укључујући и извесног Гордона Бардоша) на идентификовању и лоцирању њених појединачних виталних интереса, узалудан. Јер се овај план односи на читаву, по могућству, планету Земљу. Очигледно да је политика САД у потпуности подређена америчкој привреди и зато је свих ових година то што јесте.

Толико о мудрости и поверењу.

А што се тиче сећања, сва је прилика да амбасадорској тројци у Србији ни ова општа вредност није јача страна, јер ово што следи није се давно десило.

Наиме, прошло је тек нешто више од две деценије од удруженог злочиначког подухвата Америке и њених вазала, сабраних у војни НАТО савез, ради нелегалног и ничим испровоцираног бомбардовања Савезне Републике Југославије, суверене државе, чланице УН, притом кршећи основно међународно право, и покушаја отимања скоро једне петине њене територије, јужне српске покрајине Метохије и Косова, у чему су нажалост учествовале и земље дотичне амбасадорске тројке, која овом приликом безуспешно покушава да „соли памет” широким слојевима углавном необавештеног становништва Србије, па и целе планете Земље.

И коначно, једно је ипак сасвим сигурно да је Владимир Владимирович Путин својом одлуком од 24. фебруара 2022. ставио тачку на неограничено господарство, односно хегемонизам САД и означио крај досадашњег, неолибералног такозваног демократског поретка.

Генерални директор Трепче у последњој деценији 20. века