Повећање броја психолога и педагога као један од предлога

Нови, други по реду, састанак недавно оформљеног тима Министарства просвете за превенцију и спречавање насиља у школама одржаће се у понедељак, 12. децембра, а окосница тог заседања биће разматрање приоритетних и најделотворнијих мера за искорењивање насилничког понашања из школског окружења, сазнаје „Политика”.

Пре само недељу дана на иницијативу министра просвете Бранка Ружића, формирана је Радна група за превенцију и спречавање насиља у школама. Тај тим за две седмице требало би да предложи конкретне мере којима ће се утегнути систем, осигурати доследно спровођење постојећих протокола, евентуално редефинисати правилници и казнена политика – да би се што је могуће више искоренило насилничко понашање у школском кругу.

Група коју сем најодговорнијих за образовање чине и делегати из министарстава надлежних за бригу о породици, полицију, правду, здравље, стручњаци за безбедност, педагози, психолози, директори школа и представници просветних синдиката састала се само једном, али то није био само конститутивни састанак. Чланови тима већ тада су изнели запажања, сучелили аргументе и идеје, предлагали измене прописа, па и пооштравање казнене политике, а добили су задатак да ставове које су изрекли у писаној форми доставе ресорном министарству, што су и учинили.

– Објединили смо све предлоге и јуче смо их послали свим члановима радне групе, са захтевом да се о збирно предоченим потенцијалним решењима писмено изјасне до петка 9. децембра, да би се на следећем заседању овог тима, у понедељак 12. децембра, разматрали приоритети – потврдили су сазнања „Политике” надлежни у Министарству просвете и прецизирали датуме предвиђене динамике рада.

Рад новоформиране групе за превенцију и сузбијање насиља у школама орочен је тако да, након анализе постојеће законске регулативе и њене примене, а узимајући у обзир све конструктивне идеје за унапређивање просветне праксе, најкасније 20. децембра предложи конкретне мере за бољу превенцију насиља, адекватнију примену прописа па и пооштравање одређених правила или санкција где је потребно, како би се унапредио систем одговора на насиље и заштите од насиља у образовању. Када тај део посла буде завршен, просветни врх ће одлучити да ли ће расформирати ову радну групу или не, али се према сазнањима „Политике” иде у смеру да недавно оформљени тим ипак остане у истом саставу да би пратио да ли се спроводе мере које ће донети.

Међу предлозима о којима се интензивно размишља јесте и кориговање критеријума финансирања рада основних и средњих школа у корист повећања броја запослених психолога и педагога. Такође, као идеја провејава и да се на нивоу система убудуће као правило уврежи да ђаци виновици насиља не могу да добију исписницу из школе пре него што се васпитно-дисциплински поступак који је покренут протов њих не заврши коначном одлуком директора школе и изрицањем прописане санкције. За тежу повреду обавезе ученика као и за повреду забране насиља и урушавања угледа просветних радника, наставници су захтевали да средњошколци обавезно буду искључени из школе, али и да подаци о изреченим мерама буду нужан део документације која ће ученика проблематичног понашања пратити у наставку школовања и бити основ за појачан надзор и васпитни рад с таквим ђацима. Једна од сугестија је и да у свим школама ђацима буде забрањено да користе мобилне телефоне у току наставе, мада је злоупотреба свих електронских и мобилних уређаја већ забрањена кровним законом о образовању.

Можда ће и директор који не поднесе прекршајну пријаву против ученика бити разрешен

Да се насиље под школским кровом не би заташкавало него решавало, кровним законом би ваљало прецизирати да разрешење дужности чека сваког директора школе уколико не поднесе захтев за покретање одговарајућег поступка пред надлежним правосудним органима ради утврђивања одговорности ученика, али и родитеља за изгреде које су у школи починили ђаци. То је једна у низу сугестија које је новој радној групи за превенцију и сузбијање насиља у школама предложила Весна Војводић Митровић, члан те радне групе као представник Гранског синдиката просветних радника „Независност”.

У том смеру, из овог репрезентативног синдиката указују и да би важећи проткол о поступању школа у одговору на насиље, у делу који се односи на заштиту запослених, требало да буде допуњен тако да прописује да: „Насилно понашање према запосленом третира се као кривично дело или прекршај с елементима кривичног дела. Када је ученик починилац насиља према запосленом директор је дужан да обавести полицију, родитеља и центар за социјални рад, да покрене васпитно-дисциплински поступак и оконча га изрицањем мере у складу са законом и одмах поднесе пријаву надлежном јавном тужилаштву, односно прекршајном суду. Непоступање директора у складу с наведеним разлог је за разрешење дужности одлуком министра.”

Синдикат „Независност” сматра да би и Кривични законик требало да се допуни одредбама у члановима који се односе на лаке телесне повреде, угрожавање сигурности и неовлашћено фотографисање и снимање, тако да убудуће ономе ко ова кривична дела почини, како наводе, „према лицу које обавља послове од јавног значаја”, а ту спадају просветни радници, следује новчана или казна затвором до две године.

М. С. М.