Саборнa црквa у Мостару јача од мржње и вандала

Од нашег сталног дописника

Бањалука – Пљачка православне цркве у Мостару, из које је украдена електрична опрема, унела је приличну нервозу у политички и друштвени живот у БиХ. Након што је старешина цркве Душко Којић посумњао да крађа електро-кабла можда има и скривену поруку – да ова богомоља не треба да светли и да из ње не треба да се чују звона – посебан немир унела је информација да је ова светиња, чију обнову је издашно помогла Србија, већ десети пут на мети напада. Новинарка пореклом из Мостара Мирела Савић за „Политику” каже да је ионако уплашене житеље и вернике у Мостару потресла вест о девастацији цркве.

„Није ово само напад на нашу цркву и српску повратничку заједницу, већ напад на сваког Мостарца и на здрав разум. Понавља се континуирано, а санкционисаних нема. Мислим да треба да буду забринути сви грађани БиХ. Искрено се надам да ће разум победити, да ће они који бришу историју, или барем то покушавају, завршити на сметлишту свог примитивизма и национализма. Ми ћемо цркву обновити и обнављати, то је завет. С Бјелушина нас опомиње Шантић, а из Фејићеве улице у срцу Мостара опомиње нас Осман Ђикић”, рекла је Мирела Савић за наш лист.

Саборна црква у Мостару саграђена је у 19. веку и тренутно се реновира након што је минирана и запаљена 1992. године, током грађанског рата у БиХ. Обнова је почела 2010. године, а у протеклих 12 година завршени су спољни радови. Ова богомоља првобитно је изграђена 1873. године, новац за њену изградњу дали су житељи Мостара и околине. Део средстава дошао је из Русије, али и од султана. Градитељи цркве били су Херцеговац Спасоје Вулић и познати неимар Андреја Дамјанов.

Цркву су у току грађанског рата у БиХ порушили Бошњаци из састава Хрватских оружаних снага (ХОС). Интересантно сведочење о рушењу Саборне цркве у Мостару записао је бивши владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије у својој књизи „Преко прага”.

Наиме, владици и мостарским свештеницима о рушењу цркве је говорио извесни Сакиб, кога су, како се наводи у књизи, свештеници упознали крајем 2009. Тражио је помоћ и храну и помогли су му. Од тада је редовно долазио, да би након петог или шестог пута, почетком новембра 2010. затражио да разговара са свештеником. Могло би се рећи да је то била Сакибова покајна исповест. Наиме, током рата он је био у редовима ХОС-а. Учествовао је у борбама у Мостару које описује као не толико жестоке, јер су се војска и Срби, из ко зна којег разлога, повлачили скоро без икаквог отпора. Палили су, рушили и пљачкали српске куће. Кад су муслиманско-хрватске снаге у потпуности овладале левом обалом Неретве, он је био присутан при паљењу Саборног храма, старе школе и старе цркве. Саборна црква је запаљена и горела је цео дан. Све је ово причао с великим узбуђењем и осећањем кривице што је у свему лично учествовао. Црква је затим минирана, у чему Сакиб није учествовао.

После садашњег насртаја на Саборну цркву, забележене су бројне реакције и осуде овог чина, а напад је осудио и СДП Нермина Никшића, који слови за будућег премијера Федерације БиХ и предводника будуће власти у том ентитету.

„Овакви напади угрожавају суживот у Мостару јер шаљу поруку Србима да за њих нема живота у федерацији”, реаговао је и Милорад Додик на „Твитеру”. Председавајућа Председништва БиХ Жељка Цвијановић најоштрије је осудила „варварски чин који је изазвао оправдан страх и забринутост свештенства и целе српске заједнице у Мостару”. „Згрожена сам вандализмом у Мостару и безочним нападом на Саборну цркву Свете Тројице, која је симбол верског, културног и националног идентитета мостарских Срба”, навела је она.

Главни имам Исламске заједнице Мостар Дино Максумић осудио је девастацију и пљачкање Саборне цркве у Мостару, што је окарактерисао као нецивилизацијски чин, а српским повратницима и православним верницима упутио најискреније речи саосећања.