Рекордери поскупљења млеко, сир и јаја

Иако држава ограничава цене неких од основних намирница, велики број производа који неизоставно улазе у потрошачку корпу, очигледно измиче контроли. Истраживање „Политике” показују да на тржишту има доста нелогичности и неоправданог подизања цена управо код производа који су нам потребни али их не купујемо баш свакога дана. Међу егзистенцијалним намирницама највише су поскупели: месо, јаја, млеко, сунцокретово уље мада се ипак издвајају поједини млечни производи чије су цене, од почетка године, повећане и до 50 одсто – попут јогурта, павлаке и неких врста сирева.

Увидом у анализе које спроводи Министарство унутрашње и спољне трговине, пратећи кретања цена хране готово 200 различитих артикала, приметно је да је огроман раст цена забележен и код увозног воћа (банане, лимун, грејпфрут, киви...), што је све донедавно могло да правда високим трошковима транспорта који су у међувремену драстично пали. Из ових извештаја види се да су драстично поскупели и свињска маст ( готово за 50 процената), увозна конзервирана риба, пекарски производи али и неопходне потрепштине попут алкохолног сирћета, чаја, кухињске, соли, сенфа, кечапа... Практично, на овој листи није могуће наћи производ чија цена није увећана од почетка године до октобра. Недавно је и НБС саопштила да су, уз енергенте, инфлацију управо највише убрзале цене хране – посебно млечних производа. У првој половини године тај утицај имала је генерално прерађена храна која је у мају, у односу на исти период прошле године, била скупља за 13,5 одсто.

– Сви примећујемо поскупљења и очекујемо да се, због раста цена енергената, тај талас настави и у следећој години. Већ смо навикли да у време кризе и трговци и произвођачи увек пребаце терет на леђа потрошача. Многи трговци злоупотребљавају овакву ситуацију и повећавају цене чак и ако нема основе и аргумената за то – рекао је за „Политику” Младен Алфировић из Националне организације за заштиту потрошача НОПС.

Из ове организације су недавно опет апеловали да се у оваквој ситуацији помогне најугроженијим потрошачима и да се неке погодности које постоје за кориснике електричне енергије прошире и за гас, како би најсиромашнији могли да плате те рачуне.

– Зато су важне социјалне карте како би помоћ, каква год била, могла равноправно да се расподели. Иначе, има разлога за поскупљење и то нико не оспорава, али је већи проблем када цене расту без реалног основа. Зато је важно да се јача и тржишни надзор како би се спречиле малверзације – каже наш Алфировић и додаје да се као и у свакој кризи и сада примећује јачање црног тржишта, па се на пијацама у Суботици и Новом Саду све више нуди храна, што је питање и безбедности, будући да је то роба којој се не зна порекло. Из ове потрошачке организације кажу да купцима препоручују паметну, а не импулсивну куповину, као и да прате тржишне подстицаје попут снижења која, по закону, могу да трају до 31 дан.

Да је ситуација критична и да се купује само неопходно, види се и из недавно објављеног извештаја Система тржишних информација Србије (СТИПС). Истраживачи који прате понуду и кретање цена на велетржницама и зеленим пијацама у Србији наводе да је у последњој недељи новембра доминирала понуда јужног воћа и јабука на кванташкој пијаци у Београду. Међутим, произвођачи су се жалили на врло слаб промет пољопривредних производа.

– Упркос солидној понуди повртарских култура током протекле седмице продаја је била доста слаба – наводи се у извештају. Трговинске компаније нерадо званично говоре о поскупљењима и томе да ли је приметан пад куповне моћи. Међутим, према незваничним информацијама, потрошачи у Србији окренули су се јефтинијим производима трговинске робне марке, који у појединим великим трговинским ланцима сада већ достиже и до 30 одсто укупног асортимана.

Према званичној статистици, последњи подаци из октобра ове године показују да су потрошачке цене у односу на исти месец 2021. увећане за 15 процената. Храна и пиће поскупели су у просеку за 20,6 одсто у односу на децембар прошле године, а само намирнице 21,8. Месо је било скупље за 18,5, хлеб за 17,5 одсто док су цене млека, сира и јаја веће за 35,2 одсто. Цена воћа увећана је за 28,8, поврћа 18,9 одсто.

Алкохолна пића и дуван скупљи за 6,6 одсто

Алкохолна пића и дуван су за годину дана поскупели 6,6 одсто. Цене вина увећане су за 11,7 одсто, пива 5,6 а жестоких алкохолних пића 10,1, док су цигарете скупље за 5,8 одсто.

Интересантно је и то да су цене популарних безалкохолна пића мултинационалних компанија практично симболично увећане. Рецимо, по подацима Министарства трговине, „кока-кола” у боци од два литра поскупела је мање од 10 процената.