„Путинов адвокат” на челу БИА

Током недавног обележавања Дан обавештајне агенције, председник Србије је упозорио на појачане шпијунске активности страних земаља, а Београд упоредио са Казабланком из времена Другог светског рата.

„Када имамо госте из Русије, откривамо оне из западних служби који их прате у стопу, када имамо госте са Запада, онда оне друге који их прате у стопу”, изјавио је Александар Вучић.

Ништа у томе не би било необично у временима конфликта у Украјини, да за новог директора Безбедносно-информативне агенције (БИА) Влада Србије није именовала Александра Вулина који је своје милитантно русофилство поносно подигао на ниво директног огађивања чланства у Европској унији.

Србији прети да Вулин отвореном блискошћу са Кремљом озбиљно угрози осетљиве балансе и омогући Москви обавештајну предност у односу на конкуренте са Запада. Владимир Путин је добио човека који је у центру одлучивања, а начином руковођења БИА и усмеравањем њене активности може Русији да омогући да преко Србије и Републике Српске лакше дестабилизује западни Балкан.

Вулин, бивши директор Канцеларије за Косово, министар рада, одбране и унутрашњих послова, крајем јула је, без доказа, тврдио да га је „једна од највећих обавештајних служби на свету, ако не и највећа” обавестила да су његови политички ставови неприхватљиви и да ако их не промени или не почне да ради за њих неће бити члан владе.

„Нећу по цену главе, лако је изгубити фотељу, главу могу да изгубим, али нећу да будем шпијун ниједне обавештајне организације, радим само за српски народ и српску државу. Лојалан сам председнику свих Срба Вучићу”, навео је Вулин.

Потом је, из идеолошког убеђења, вазалне понизности или нечег трећег, издекламовао епохално објашњење: они који нису бомбардовали Србију (Русија) немају жељу да управљају српском владом. Потврдиће то и дан пре свечаног преузимања дужности 2. децембра:

„Мој избор за директора БИА је доказ да Александар Вучић не попушта под притисцима и да странци у овој земљи не одлучују”, изјавио је Вулин који је на место директора БИА дошао после Вучићеве рокаде у којој је досадашњег директора Братислава Гашића поставио на претходну Вулинову позицију министра унутрашњих послова.

Вулин је шеф минорне странке Покрет социјалиста која је Вучићев коалициони партнер. Био је један од оснивача партије Југословенска левица (ЈУЛ) на чијем је челу била супруга тадашњег председника СР Југославије Слободана Милошевића, српска лејди Магбет, Мира Марковић.

Давно је Вулин почео да негује свој надмени цинизам. Прославио се у време када је полиција демонстрације против Милошевићевог режима зиме 1996–1997. разбијала воденим топовима. „Зар је требало да их поливају топлом водом?”, рекао је тада. Резултат његовог прегалаштва су санкције, ратови, бомбардовања, али он и даље успаљено тврди да Србија није крива ни за један рат. Данас је један од оних на власти у Србији који 5. октобар 2000. проглашавају за „најгори датум српске историје”.

Посвећен је завади са суседима. Албанце са Косова и данас погрдно назива Шиптари, а Хрватску „искомплексираном усташком државом”. „Министар за свађе” је творац тезе да је „задатак ове генерације политичара стварање српског света, да обједине Србе где год они буду живели”. Био је први српски политичар који је добио судску забрану уласка на Косово, а забрањен му је улазак у Хрватску.

Испод његовог особеног и деструктивног талента непатвореног полтронизма крије се разбарушени левичар, колумниста и министар војни са квалификацијама две недеље обуке. Док је био министар полиције бавио се повртарством обилазећи огледно добро у Јовањици за коју се касније испоставило да је највећа фарма за узгајање марихуане у Европи. Полицајце који су то открили почео је да прогања, што ће несумњиво наставити и као директор БИА.

Вулинове амбиције – због којих је пред ТВ камерама отварао лифт у Дому за старе и пензионере у Апатину – нису прошле незапажено код његових руских пријатеља. У Москви су давно у пасионираном говорнику препознали таленат усмерен против Запада. Кремљ је добио ВКВ минера европске будућности Србије.

„Нећемо да признамо такозвано Косово, нећемо да напустимо Републику Српску, нећемо да уведемо санкције Русији, нећемо, све док нас води последњи слободни лидер у Европи, председник свих Срба Александар Вучић”, каже Вулин.

Шта ће нам систем када имамо Вучића, говорио је Вулин, што мора да се јако допало руским аутократама који понављају слично: шта ће нам систем кад имамо Путина.

Русија је, ослањајући се на „меку моћ”, пансловенство, православље и на разне Вулине остварила огроман утицај који данас Србији прави проблеме у комуникацији са номинално одабраним геостратешким партнером – Западом.

Док је упорно популарисао тезу да је ЕУ „савез прошлости” и да је за Србију боље да што пре схвати да јој није место у унији, Вулин је прошле године заједно са Николајем Патрушевом, секретаром руског Савета за безбедност, формирао радну групу како би две земље координирале безбедносне активности против „обојених револуција”.

Медији у Србији који нису под Вучићевом контролом јавили су крајем 2021. да је током посете Москви Патрушеву предао тајне снимке сусрета руских опозиционара у Београду. Убрзо потом, неки од учесника су ухапшени у Русији.

Прошле године се у својству министра унутрашњих послова састао и са руским министром одбране Сергејем Шојгуом, а шеф руске дипломатије Сергеј Лавров примио га је у августу, ван свих ресорних резона и у време када су сасвим ретки европски званичници одлазили у Москву.

Све су то признања осведоченом и поузданом савезнику који је знао да захвали понављајући да је Србија једина у Европи која одбија да следи западне санкције и да није подлегла „антируској хистерији”. Понавља да ризикујемо „физички опстанак Србије” ако останемо без пријатељства са Русијом и усуђује се да тврди да у Србији сигурно нема руске пропаганде.

Именовање „Путиновог адвоката” у Србији је још један прст у око Западу који очекује да Србија са ЕУ усклади своју спољну политику и придружи се санкцијама Русији.

Можда је „највећа” тајна служба на свету успела да Вулин остане ван владе, али је њему пријатељска служба успела да га изгура на једну од најосетљивијих позиција у земљи са које може значајно да утиче да се спољна политика удаљи од Запада, док Вулинова БИА прети да постане тајна политичка полиција јер њен директор у опозицији виде само „непријатеље”.

Утицајан контролор тајних служби постаје човек који воли да војне униформе замењује полицијским комбинезонима, али није у стању да утегне своју реторику. Или то пак ради по задатку. Вучића? Путина? Или обојице заједно?