Игра у којој два тела плешу као једно

И пре него што је 2009. године танго уписан у Унескову листу светске културне баштине, овај загонетни плес из Јужне Америке стигао је у Европу, одакле је освајао свет. Академија танга у Буенос Ајресу озбиљно се бави проучавањем овог плеса који је од настанка крајем 19. и почетком 20. века до Другог светског рата ширио загрљаје, а онда је интересовање за танго ритам утихнуло због политичке ситуације и утицаја поп културе из Америке. После Другог светског рата и даље је трајало „златно доба” танга. Седамдесетих година прошлог века догодио се препород попут оног који се данас огледа у невероватном броју танго школа, фестивала, танго маратона, свакодневних милонги (плесних вечери) у градовима широм света.

Светски дан танга, 11. децембар, рођендан је једне од најзначајнијих личности аргентинског танга Карлоса Гардела, певача и композитора који је својим изузетним гласом изазвао револуцију у танго музици.

Већина сматра да је настао у Буенос Ајресу и Монтевидеу, у долини реке Рио де ла Плата, одакле је кренуо у освајање света. Плесачи сиромашних градских четврти временом су обликовали танго. Њихова имена нису запамћена, али сећања на њих оживљавају при сваком плесном кораку на свим меридијанима.

Развијајући се танго је објединио афричке, кубанске и европске утицаје и прихватао неке елементе балета. Његова отвореност омогућила је и утицај савременог покрета, јоге, медитације... Данас, танго обухвата милонгу, танго (у ужем смислу) и танго валс.

Танго је неодвојив од бандонеона, инструмента јединственог звука, који су у Буенос Ајресу највероватније донели немачки имигранти или морнари. Већ у првој деценији 20. века постао је главни танго инструмент, а са Астором Пијацолом и његовом екстраваганцијом наставио је живот у модерним композицијама.

Танго је у Београду непрестано присутан више од две деценије. Последњих четрнаест година, са средиштем у Београду и огранцима у Бањалуци и Колашину, ради највећа танго организација у Европи Институт „Танго натурал”, који организује међународне фестивале и више од сто локалних плесних догађаја годишње. Подучава све генерације заљубљеника у један од најромантичнијих плесова.

 Танго је све више присутан у клубовима, кафеима, дворанама за игру, на трговима… Све је већи број оних који желе свој танго доживљај уз ружичасто осветљење карактеристично за плесне вечери.

Мистерија танга дешава се у загрљају играча који тренутке плеса описују као измештеност из реалности, као доживљај узбуђења и смирења у исто време. Посматрачи танго виде као префињен, елегантан, страствен плес или као страст тела и душе. Учитељи плеса о њему говоре као о игри у којој два тела плешу као једно. Танго јесте све то. И управо ту можемо пронаћи одговор на то због чега је танго и даље тако популаран и изазован за све већи број заљубљеника у овај плес.

Филмови „Танго” и „Часови танга”, бродвејски хитови „Forever Tango” и „Chicago”, не престају да инспиришу и заводе будуће играче овог тајновитог, опчињујућег плеса који се данас све чешће игра уз танго новог доба, попут композиција бендова „Gotan Project”, „Otros Aires”, „Narcotango”.

На милонгама се углавном плеше уз традиционалну музику, али ту су и плесне вечери на којима се игра уз модерне танго композиције, као и уз нетанго музику.

Београдска и светска публика плеше и уз живе наступе оркестара „Белтанго квинтет”, „Тангуанго квинтет” и „Танго џез квартет”.

Изазовна лепота танго хемије нарочито је видљива на фестивалима који се организују широм света и окупљају плесаче са готово свих континената. Тако ће бити и на мајском фестивалу „Belgrade Tango Encuentro” у Хали 3 на Београдском сајму. Међународни загрљаји и прилика за ново одгонетање отмене меланхолије аргентинског плеса.