Амбалажни отпад врло користан као нова сировина

Највећа количина амбалаже која је прошле године лансирана на тржиште Србије и збринута је од стране оператера, показао је извештај о управљању амбалажом и амбалажним отпадом Агенције за заштиту животне средине. Представљено бројкама, укупна количина пласиране амбалаже је 389.955 тона, док је 247.633 тоне предато на поновно коришћење. Управљање овим отпадом има велики еколошки значај у смислу заштите ваздуха, површинских и подземних вода, као и земљишта од загађења.

Значај који збрињавање амбалаже има за заштиту животне средине најбоље илуструје податак да је за разградњу једне алуминијумске конзерве потребно око 500 година, а прерадом једне тоне алуминијумских лименки уштеда енергије се креће од 90 до 95 одсто у односу на добијање ове амбалаже из природних сировина. При том, број циклуса рециклаже је неограничен. Писци извештаја истичу и пример ПЕТ амбалаже, чији је период распада 100 година.

– Пластичне флаше на депонији представљају девет одсто од укупне тежине отпада, али запремински заузимају 32 одсто простора. Рециклажом једног тона старог папира сачува се 17 стабала у природи, а рециклажом исте количине канцеларијског папира сачува се 24 стабла. Уз то, штеди се и 4.200 киловата електричне енергије и 32.000 литара воде. Такође, за процес рециклаже потребно је 40 одсто мање енергије. Количина загађујућих материја ваздуха је за око 75 одсто мања у односу на производњу хартије од сировог материјала. Стакло бачено на депоније никада се неће разградити, а може да се рециклира небројено пута у уделу од 100 одсто – илустровали су аутори извештаја значај прикупљања и рециклаже амбалажног отпада.

Ови примери показују да овде суштински и није реч о отпаду, већ о новим ресурсима. Примери земаља ЕУ показују да се кроз различите подстицајне мере и накнаде субвенционише прерада амбалажног отпада, али и његова примена у производњи нових производа. То доводи до снижења цена новодобијених производа и повећања конкурентности произвођача на тржишту. У исто време су додатно опорезована предузећа која могу, а не користе рециклабилне амбалажне материјале у производњи.

У Србији је одговорност и брига за амбалажни отпад на онима који га лансирају на тржиште. Односно, њихова обавеза је да трошак сакупљања своје амбалаже, која ће уместо у парковима или на тротоарима завршити у фабрикама за прераду отпада, уграде у цену производа коју плаћа крајњи купац. Она правна лица или предузетници који на тржиште лансирају више од једне тоне амбалаже, дужни су да Министарству заштите животне средине плате накнаду за управљање отпадом. Најчешће замерке које износе борци за животну средину јесу следеће: извештаји које привреда шаље надлежнима су дотерани, а значајан је и број оних који игноришу ову обавезу, па самим тим и ове цифре треба узети са резервом.

Према извештају Агенције за заштиту животне средине, током 2021. године, седам оператера се бавило амбалажним отпадом за 1.924 правна лица или предузетника који стављају производе у амбалажи на тржиште наше земље. Још 247 извештаја на адресу ове агенције стигло је од стране оних који нису пренели своју обавезу на оператере.