Лагодан живот само на филму

У животу просечног Немца добар посао често не подразумева само новац већ и услове и количину рада које уложи да би стигао до одређеног стандарда. А стандард је висок, што захтева максималан напор да би се потребе за становањем, школовањем деце, одморима или квалитетом живота испратиле зарадом.

Количина рада потребна за добар живот одговара потребама, што показује пример једне немачке породице где је обоје супружника запослено.

Херман има 35 година, возач је у слободној асоцијацији превозника и на располагању им је 24 часа дневно. Има три године млађу жену и двоје деце. Живе на 17 километара од Манхајма у малом месту и плаћају изнајмљени стан од 90 квадрата у мирном породичном крају око 700 евра месечно. Још немају свој стан јер отплаћују кредит за аутомобил којим Херман ради, најновији „мерцедес”. Херман ради месечно око 260 часова и заради плату од 1.700 до 2.000 евра. Жена, фризерка, шеф салона са пет радница, месечно проведе на послу од 180 до 200 радних часова. Уз шефовски додатак (око 250 евра), плата је 1.450 евра, али без бенефиција и напојница јер је то забранио власник.

Поред станарине, комуналне услуге, грејање, електрична енергија, вода коштају још око 300 евра, тако да рачун за стан износи месечно око 1.000 евра. Снабдевају се у јефтиним тржним центрима и купују свежу али и конзервирану храну (јефтинија и до 40 одсто) за шта је потребно до 500 евра. Рата кредита за ново возило је 500 евра на рок од седам година, уз услов куповине новог аутомобила сваке три године.

Школарина, курсеви језика, цртања, спортски тренинзи и реквизити или књиге за обуку посебно се плаћају, што знатно утиче на њихов породични буџет. Уз куповину одеће и обуће, не преостане превише новца за позориште, концерте, изложбе или биоскопе. За летњи одмор на Медитерану додатно раде, а узимају и туристичке кредите. На екстравагантне одморе по јужним морима или скупим острвима Грчке и Шпаније и не помишљају. Ако успеју да купе стан са гаражом у истом крају коштаће их до 180.000 евра, уз банкарске кредите са четири посто камате на 25 или 30 година.

Оваква су месечна примања, али и обавезе радника или мајстора на грађевини, док врхунски менаџери или директори зарађују и по 15-16 хиљада евра месечно па се њихов живот не да ни упоредити са животом просечног човека.

Ингрид Брунет и муж раде у истој асоцијацији и не искључују аутомобил 24 часа, јер она ради од јутра, а муж преузима возило око 17 часова и таксира читаве ноћи: недавно су купили за сина и ћерку станове у овом крају па су принуђени да раде нон-стоп.

Они који немају посао и стан добијају социјалну помоћ, мање у новцу а више у храни и одећи, најдуже две године, а држава им плаћа стан. Дакле, нема превише уживања и лако зарађеног новца, а висок стандард и благостање могући су само уз напоран рад и уступке читаве породице.