Социјалисти не мењају Дачића и тим који добија

Лидер Социјалистичке партије Србије Ивица Дачић биће највероватније једини кандидат за председника странке на 11. конгресу СПС-а 17. децембра у Београду. Према сазнањима „Политике”, најреалнији сценарио је да ниједан од високих функционера неће бити смењен или деградиран, иако се у неким медијима спекулише да би појединим функционерима могло да буде захваљено на сарадњи. То се не очекује ни у случају Душана Бајатовића, који је недавно изабран за председника Покрајинског одбора СПС-а. Циљ конгреса биће наставак реформи и даљег развоја партије, тј. припреме за предстојеће политичке задатке, као што је одржавање редовних локалних и покрајинских избора 2024. године.

Упркос томе што нема најава да би неко био стављен на клупу за резервне играче, може се очекивати да Ивица Дачић своје најближе сараднике изабере средином 2023. године. То ће највероватније бити досадашњи најближи сарадници који вредно раде на терену и не учествују у сплеткама против Дачића и СПС-а. Први пут у историји партије конгрес неће бити одржан у Сава центру, због реновирања зграде, али ће социјалисти ипак заседати у главном граду. Уочи конгреса одржани су избори у партији, на различитим нивоима.

Председник социјалиста Ивица Дачић наводи да је циљ СПС-а да буде све бољи и јачи из дана у дан, па да је неопходно да буде јединствен и да искористи сав потенцијал којим располаже. Према његовим речима, конгрес ће бити потврда снаге СПС-а, наставка реформи и промена у СПС-у у сусрет будућности и изазовима у вези с локалним изборима који се очекују за нешто мање од две године. Какве се промене очекују у СПС-у, да ли је и колико заиста странка одмакла од наслеђа деведесетих година прошлог века, да ли су социјалисти постали модерна европска левица, која је у коалицији с Јединственом Србијом, а после избора са Српском напредном странком?

Политички аналитичар Дејан Вук Станковић каже да је очигледно реч о странци која има политичку виталност и способност да учи из својих грешака и да се прилагођава различитим прокламованим циљевима. За „Политику” каже да је странка врло вешта када је реч о вођењу државе и у вођењу изборних кампања. „Треба посебно истаћи да они имају флексибилну политичку платформу која одолева различитим изазовима и која негде иде у сусрет ономе што су вредности једног дела бирачког тела, а с друге стране очекивања истог тог бирачког тела. Постоји предзнак да социјалистичка увек означава социјалну правду, једнакост и борбу за једнаке животне шансе, ма колико учествовали у неким владама после 5. октобра 2000. године, социјалисти никада нису били означени као протагонисти суровог либералног капитализма који је створио велике социјалне разлике у друштву”, каже Дејан Вук Станковић.

Социјалистичка партија Србије није странка која је склона брзим и радикалним променама, поготово ако за таквим потезима нема велике и хитне потребе као што је то, рецимо, био случај после пада Слободана Милошевића. Или када је 2008. донета врло важна и стратешка одлука о сарадњи с Демократском странком због чега их нико није, као што је то био случај деведесетих година прошлог века, оптужио да раде против интереса и будућности своје земље.

Спекулације у појединим медијима који најављују ломове у СПС-у нико и не узима озбиљно, јер су на априлским изборима социјалисти остварили веома добар изборни резултат. И уместо политичке пензије, социјалисти су попут птице феникс узлетели на друго место политичке лествице у Србији. Освојених 100.000 гласова више је капитал због којег је тешко очекивати резове у редовима социјалиста, јер тим који побеђује не мења се. „Увек су били фактор стабилности чији кадрови имају искуства и рутину у вођењу државних послова и имиџа који је прихватљив у делу бирачког тела који врло постојано гласа за њих, из изборног циклуса у изборни циклус. Не постоји странка, осим СНС-а, која има тако стабилно бирачко тело као социјалисти”, каже Дејан Вук Станковић.

Ко има највеће заслуге за одржање социјалиста на врху политичке популарности? Несумњиво, то је лидер Ивица Дачић, који својим политичким талентом држи социјалисте изнад воде. „Ивица Дачић је сигурно најбољи портпарол у историји нашег вишепартијског система и уједно и човек који се трансформисао у политичара од значаја и утицаја у Србији. Има способност и убеђивања бирачког тела и једне креативне акумулације на увек промењиве услове на политичком тржишту. Уме да буде веома добар и захвалан коалициони партнер, није им тешко да буду и мањински партнер и, ако хоћете, умеју да контролишу штету од неких политичких потеза који можда нису најближи њиховој политичкој агенди. Једном речју, то је странка људи који су овладали политичком вештином”, истиче Дејан Вук Станковић и додаје да је све то разлог дуговечности која ће још дуго трајати на политичкој сцени Србије. Антрфиле

Време када је била храброст признати да си социјалиста

Социјалистичка партија Србије основана је 1990. године, када је почео рат у бившој Југославији. Њен председник, Слободан Милошевић, завршио је у Хагу под оптужбама за ратне злочине. Међутим, преминуо је пре изрицања пресуде. Ивица Дачић је преузео руководство странком након смрти Милошевића, 2006. године. После петооктобарских промена, социјалисти су били на мети не само разних кризних штабова већ и врло осветољубивих људи који су неретко желели да узму правду у своје руке. Тада је признати да си социјалиста била храброст и вероватно би СПС нестао с политичке сцене да није дошао Ивица Дачић. У врху СПС-а наводе да је Дачић „одбранио идеју социјализма у једном тренутку када је она пробала да се од неких за шаку долара прикаже као погрешна и превазиђена”. Некако у то време је била тежња да се демократија представи као једино спасење за српски народ. СПС је био предвиђен за тотално уништење и сви они који су били чланови били су обележени за линч. То што су се социјалисти вратили у политичку игру и фокус велика је заслуга Ивице Дачића. Тај политички таленат му не оспорава ни опозиција.