У једном дану 17 пацијената добило нове срчане залиске

После европског рекорда по броју операција на отвореном срцу професор др Милован Бојић, директор Института за кардиоваскуларне болести „Дедиње”, јуче je саопштио да је надмашен и један досадашњи светски подухват. ТАВИ методом изведено је 17 процедура уградње новог аортног залиска.

– Желео бих да истакнем велико задовољство тиме што смо прошлог понедељка оборили сопствени европски рекорд са 21 оперисаним пацијентом и повисили га на 25 захвата на отвореном срцу. То су, подсетио бих, биле велике операције у којима се, између осталог, користе машине за вантелесни крвоток, па бих зато поменуо радосну вест да смо све те пацијенте прекјуче отпратили кући у одличном стању. Лекари овог института не мирују и ево у години када је отворена нова зграда надмашили смо сопствене рекорде – истакао је професор Бојић.

– Јуче смо постигли светски рекорд у неоперативној замени аортног залиска такозваном ТАВИ методом, који смо ми држали, и до сада са 13 процедура у току једног дана. Јуче смо урадили 17, чиме смо претекли и Лос Анђелес, који је у томе једини био испред нас у свету. Задовољни смо због постигнутог светског рекорда, а још више због пацијената којима смо помогли, а којих је, нажалост, све више – напомиње директор „Дедиња”.

Да би истакао значај постигнутог додао је да је ТАВИ метода веома значајна за пацијенте са оштећеним аортним залиском. За почетак је описао њихово стање пре интервенције.

– Аортни залистак је, једноставно речено, нешто као врста вентила смештеног између леве срчане коморе и артерије аорте. Његовим оболевањем и оштећењем долази до аортне стенозе и тешке клиничке симптоматологије. Тада пацијенти почињу да тешко дишу, гуше се, имају болове у грудима, падају у несвест, после чега често наступа и напрасна срчана смрт. Ако бисмо оболелима класичном методом мењали аортни залистак то би подразумевало резање грудне кости, па онда стављање пацијента на вантелесни крвоток, заустављање срца на коме се спроводи таква процедура и онда поновно враћање на сопствени крвоток и тако редом. Укратко имали бисмо једну процедуру коју би пацијенти јако тешко поднели, а и када бисмо их „скинули са машине” исход би био неизвестан, а постоперативни ток би могао да има лоше прогнозе – каже професор Бојић.

– Захваљујући ТАВИ методу ми са катетерима улазимо кроз препонску артерију директно у срце. На врху катетера стављамо залистак од свињског или говеђег срчаног омотача у облику кишобрана да надоместимо оболели срчани залистак и на тај начин после два-три дана боравка на институту пацијент иде кући, избегавши све могуће ризике и уз то се фантастично осећа. Ова револуционарна метода у свету је почела да се ради још априла 2002. године, када ју је увео Француз Алан Креније. С обзиром на то да смо постали „број један” у примени ове методе у априлу ћемо имати симпозијум о њој. Стручњак који је увео тај оперативни захват, изненађен да смо за четири године овладали уградњом и техником толико да у току једног дана можемо да постигнемо светски рекорд, изразио је жељу да буде наш почасни гост на том скупу и ми ћемо га чекати – најављује професор Милован Бојић.

Подсетио је да су у јучерашњем подухвату учествовали многобројни стручњаци, специјалисти, интервентни кардиолози и радиолози, васкуларни хирурзи и анестезиолози, кардиографисти, трансфузиолози, техничари, лаборанти, перфузери.

– Свим тим пацијентима комисија Републичког фонда за здравствено осигурање је одобрила интервенцију јер је за њих овај метод једино решење. То значи да су скинути са листе чекања и омогућен им је нормалан живот. Иначе, овај метод сам посебно подржао од доласка на институт јер сам настојао да помогнемо пацијентима који су лечени по Европи, а и да нашим лекарима омогућимо рад и тренинг руку. У почетку је десетак пацијената прошло операције, а онда је РФЗО препознао њен значај и уврстио ТАВИ у захвате који иду на терет фонда. Држава нам је са своје стране помогла изградњом „Дедиња 2” и новим капацитетима, а наши лекари су као стручњаци сјајном организацијом посла успели да постану лидери у овом послу. Најлепше је заправо поделити радост са пацијентима који после операције и силних тегоба започињу један сасвим нови живот – уверава професор Милован Бојић.