Црна Гора (ни)је спремна за ЕУ

Подгорица – Црногорску јавност протеклих дана додатно су поделили ставови политичке и интелектуалне елите о томе да ли ова држава у догледно време може постати чланица Европске уније.

Интересантно је да се примарна унутрашњополитичка питања у протеклих петнаестак дана повремено склањају у страну како би се у јавности оставило довољно простора за расправе о европским интеграцијама и спољнополитичкој оријентацији Црне Горе.

О томе да ли је Црна Гора заиста спремна да уреди своје унутрашње прилике и усагласи их са европским, односно како ће то конкретно урадити, те да ли за то постоји довољно политичке воље, у овом тренутку се ништа не зна. Све релевантне политичке изјаве базирају се, углавном, на добро усклађеним унутарпартијским реторикама из којих се врло мало или готово ништа не види.

Председник Националног савета за европске интеграције Срђан Милић, који је иначе и председник опозиционе Социјалистичке народне партије, сматра да Црној Гори на путу ка Европи стоји снажан антиевропски лоби, али он „не зна ко су носиоци те приче, зато што се не примењују усвојени закони”.

„На антиевропски лоби ће се ударити када се покаже да Црна Гора може бити држава једнаких шанси за све њене грађане, борбом против свих облика дискриминације”, истакао је Милић јуче за „Глас Америке”. „ Када покажемо да за све грађане Црне Горе, па и оне који су победници процеса транзиције важи закон”.

Црногорску расправу о њеном европском путу додатно је подгрејала и изјава Кристине Нађ, портпарола европског комесара за проширење Олија Рена, која је пре два дана саопштила да ЕУ није променила политику проширења на западни Балкан, те да ће свака земља тог региона у Унију ући „у складу са својим достигнућима”.

„Сваку земљу воде реформе. Услови придруживања и даље остају исти за све, јер је ЕУ своју политику проширења дефинисала крајем 2006. и тада јасно ставила до знања да проширење укључује западни Балкан и Турску – објаснила је Нађ.

Потпредседник владе Гордана Ђуровић сматра да Црна Гора, ипак, има са чиме да изађе пред ЕУ, „у тренутку када на јесен буде слала захтев за чланство”.

„У последњој години потписан је Споразум о стабилизацији и придруживању, усвојен Устав, на снагу су ступили Привремени споразум, као и споразуми о визним олакшицама и реадмисији, основани су сви заједнички одбори за праћење спровођења Споразума, усвојили смо Национални програм за интеграције и сачинили први извештај о његовој реализацији – саопштила је Ђуровићева јуче новинарима. Она сматра да у Бриселу Црну Гору тренутно виде као позитиван пример и друштво које подржава интеграциони процес и постепено усваја европске стандарде.

За председника Покрета за промјене Небојшу Медојевића нема дилеме да ће све државе западног Балкана у пакету ући и ЕУ и да ће на том путу морати да подржавају једна другу. Он, међутим, у саопштењу за медије тврди да је „за разлику од бившег премијера Жељка Штурановића, актуелни председник владе Мило Ђукановић изузетно необавештен о том процесу”.

„Спорно је то што антиевропски лоби предвођен Ђукановићем и његовим пословним партнерима и неким људима из академске заједнице, желе да направе од Црне Горе оно што већина угледних међународних организација примећује – да реторички буде за Европу, а да у суштини Црну Гору држи подаље од ње и да направи заштићену зону за власнике прљавог новца – оценио је Медојевић. – Сваки европски документ говори да Црна Гора није направила никакав искорак у борби против корупције и организованог криминала”.

За приступање Црне Горе Европској унији, у суштини, потребна је само једна ствар – воља политичког руководства да се крене у те процесе и да на известан начин уђе у обрачуне са девијантним појавама у друштву – оцене су професора црногорског универзитета др Ђорђа Блажића. Он је у изјави подгоричким медијима оценио да Црна Гора „са постојећим стањем и односима у друштву тешко може да буде озбиљнији кандидат за чланство у ЕУ у наредном периоду”.

„У ЕУ симулације не помажу. Исувише је наивно да политичко руководство приказује стање, јер у Унији имају много боље информације о томе шта се дешава, него црногорски грађани – истиче Блажић. – Не може држава бити толико неозбиљна да у континуитету саопштава информације да је све у реду и да се постиже напредак, јер није она једина која то оцењује. Та оцена јесте релевантна али завршну оцену даје ЕУ”.