Светски првак против сензације

Француску, светског првака, у полуфиналу су видели сви, а Мароко нико. „Галским петловима” су пре Мундијала дате највеће шансе за тријумф, чак и пошто су због повреда голгетера Карима Бенземе остали без помоћи добитника „Златне лопте” у освит њиховог искушења да буду прва репрезентација са сачуваним престолом после тријумфа Бразила у Чилеу 1962 (и Италија двоструки узастопни освајач 1934. и 1938). Од тога их деле два корака. Вечерас (20 часова) играју са сензацијом у Катару.

Драж светског првенства јесте и у томе да и тимови из треће класе надахнутом игром, очврслим самопоуздањем и фамилијарном блискошћу између играча стекну симпатије вишемилионског аудиторијума док пред њима други падају као снопље. Без респекта према било коме Мароканци, који су у Мексику 1970. под селектором Благојем Видинићем донели Африци први бод, постали су и први полуфиналисти са свог континента.

До четвртфинала, исто као велика изненађења, долазили су Камерун 1990, Сенегал 2002. и Гана 2010. године. Њихови селектори увек су били странци: Камерунце је предводио совјетски тренер Валериј Непомњашчи, Сенегалце Француз Бруно Метси, а Гањане наш Милован Рајевац. Тек је Валид Реграги постао први Африканац међу осморицом, а сад и једини међу последњом четворицом. Као и Немпомњашчи 1990. и Метси 2002. имаће прилику да се надмудрује са селектором светског шампиона. Његова два претходника су били успешни, приређујући неочекиване победе на отварању мундијала: Камерун је савладао Аргентину, а Сенегал Француску, и једни и други са 1:0.

– Ми не само да желимо улазак у финале него бисмо и титулу да узмемо. Спремни смо на све због тог циља. Играћемо у полуфиналу с невероватном енергијом јер смо дошли у, сва је прилика, непоновљиву шансу да будемо светски прваци. И нисмо уморни. Видећете колико још можемо да трчимо – окуражен је Реграги, наследник некадашњег југословенског репрезентативца Вахида Халилхоџића, који је Мароканце успешно спровео кроз квалификације, али је одступио због непомирљивог сукоба с главним играчима, а њима је нови селектор дао пуну слободу.

Реграги је играо десног бека у неколико француских клубова за више од десет година каријере у Француској (1998–2009).

– Имам двојно држављанство. Играње против Француске за мене је велико задовољство, чак и част, али моја амбиција је увек победничка. Поготово кад је противник најбољи на свету.

Марокански селектор сматра да његова репрезентација доприноси да се измени менталитет Африке. Да је друкчије, он би већ био презадовољан уласком у полуфинале и са засићеним личним амбицијама, али жели да његов поглед буде узор за цео континент.

– Ако бисмо били срећни што смо играли у полуфиналу, не бих био задовољан. Хоћу у финале. Уочи Мундијала имали смо један одсто шанси за титулу, а сад већ 12 одсто. То је уочљив напредак. Надам се да ће нас Француска потценити. У супротном, биће нам врло тешко.

Кад је Мароко у осмини финала на пенале избацио Шпанију, њен Родри је критиковао неангажовану игру противника, тврдећи да афрички тим не чини ништа већ само чека грешку ривала.

– Играћемо и у полуфиналу најбоље што можемо. Шпанци су против нас процентуално имали огроман посед лопте, али то удаљава од стварности. Наравно да можеш да имаш контролу над лоптом са играчима који су одлични техничари, али то није делотворно без стварања шанси. Дешан је, рецимо, разумео шта треба радити с Француском 2018. године. Хајде да престанемо да обраћамо пажњу на статистику. Ако би то и даље било главно, замолићу председника Фифе Инфантина да дода бод сваком ко држи лопту у ногама најмање 60 одсто времена у утакмици – ироничан је Рeграги, чију је браву од пет супарника откључала само Канада.

Француски селектор Дидије Дешан има то у виду.

– Како дати гол Мароку? Потрудићемо се да пронађемо пут. Чињеница је да Мароко има играче који знају да се умешно бране и да рационално организују свој последњи бедем. Чудесног рецепта за сигурно победу нема. У својој каријери сам одавно схватио да је суштина прилагодити се што је боље могуће на околности с којима сам суочен. Ми свакако морамо, бранили се они и с десеторицом, да им створимо потешкоће. Моја философија је да увек мора да се буде опасан по гол противника – јасан је Дешан.

Њега не занима историја политичких односа две земље, с обзиром на то да је Мароко био под француском управом од 1912. до стицања независности 1956. године.

– То мора да остане фудбалска утакмица и ништа више. Ако и буде страсти, а биће их, нека буду у игри и због игре. Као спортиста волим да сам у границама спорта, а и моји играчи такође – рекао је Дешан, предочавајући да су Рабио и Упамекано пропустили последњи тренинг због болести.

Француски капитен голман Иго Лорис није равнодушан на резултате Марока.

– Човек не може а да се не диви репрезентацији која на светском првенству избаци и Шпанију и Португалију. То је тако и због тимског духа. Сигуран сам да ће атмосфера на стадиону бити наклоњена Мароку, јер долази из арапског света. Морамо да очувамо наш мир. Сигуран сам да ћемо и успети у томе јер имамо тренера с богатим искуством и велико поверење у њега. Надам се да идемо у финале.

Француска и Мароко се први пут састају у такмичарском мечу. Кад су се срели претходни пут, у пријатељској утакмици у Сен Денију пре 15 година, било је 2:2. Две репрезентације, по сили положаја њихових земаља на мапи света, имају и историју сусрета на Играма Средоземља, али тада тимови нису с главним репрезентативцима него с онима који би требало да се докажу пре него што пређу праг државног тима или чак с аматерима, као кад су долазили Французи.