Криза се још не види код отплате кредита

Криза се још не види код отплате кредита. Грађани и привреда и даље уредно измирују обавезе и кашњење у отплати зајмова још не постоји. Упркос расту камата и последично све већим месечним задужењима за отплату дуга.

Према подацима Удружења банака (УБС)на крају новембра учешће кашњења у дугу укупних банкарских кредита износило је само 2,8 одсто. Годину раније 3,1 одсто, а пре десетак година и преко 12 одсто.

Да би спречила раст кредита с проблемима у отплати Народна банка је прошле седмице пословним банкама и дужницима дала могућност да, онима који западну у тешкоће, обавезе буду пролонгиране, односно рефинансиране. У случају кеш зајмова добија се додатни рок од три године, колико и за ауто кредите, а у случају стамбених зајмова додатни рок од пет година. Пошто за сада нема већих проблема с отплатама потез Народне банке се тумачи као превентивна мера.

Банке су и до сада могле да изађу дужницима у сусрет и да „развуку“ отплату кредита у оквиру предвиђених рокова што у случају готовинских зајмова значи да се кредит може отплаћивати на највише шест година. Ради се о кредитима за рефинансирање, а у банкама кажу да, од како су камате почеле да расту, нема никаквог посебног већег интересовања за ту врсту зајмова у односу на ранији период.

Рефинансирање зајмова добра је опција за оне којима је дуг постао претежак, јер  с додатним роком отплате добијају мању месечну обавезу. Међутим, на крају ће банци платити више новца, јер на нови рок отплате тече камата.

Раст камата има и другу страну, а то је да су и грађани и привреда постали опрезнији  при задуживању. То се види из податка за новембар да кредитног раста није било. И да је кредитно задужење свих дужника готово у динар било исто и на крају новембра и на крају октобра. Наиме, грађани и привреда су банкама дуговали  готово 3.342 милијарде динара.

Незнатни пад задужења постоји код правних лица и предузетника од 0,3 и 0,5 одсто, док су у сличном проценту расли кредити становништва. Посматрано на годишњем ново приметан је раст кредита од 7,4 одсто, јер су у већем делу ове године камате и даље биле ниске и привлачне за задуживање.

Становништво дугује 1.421 милијарду динара, привреда 1.848 милијарди динара, а предузетници  71 милијарду динара.

Да су грађани „укочили“ са задуживањем види се и код појединачних врста кредита. Пад новоодобрених кредита види се и код готовинских, потрошачких, у категорији осталих, а то су претежно рефинансирајући. На месечном нивоу раст мањи од једног процента постоји само код стамбених зајмова и кредита за адаптацију. Банкари кажу да се ради о финализацији раније поднетих захтева, јер су код ових кредита процесуре дуже. Што се тиче нових захтева кажу да имају пад од чак 40 одсто  односу на исти период прошле године.