Више од 11 и по милиона људи живи у затворима широм света

Иза решетака је укупно 740.000 жена, а више од четвртине утамничене су у САД. У Србији иза решетака је око 10.500 особа

Више од 11 и по милиона људи тренутно је у затворима и притворима широм света, показују подаци лондонског Института за истраживање криминала и правосудне политике, који води евиденцију на основу базе података затворских управа готово свих држава. Тренд пораста популације иза решетака наставља се већ деценијама, а земља рекордер по броју затвореника и даље је САД, са више од два милиона утамничених особа. Затим следи Кина, са 1,7 милиона затвореника, не рачунајући оне који су у истражним притворима, па Бразил са 811.000, Индија са 478.000 и Руска Федерација са 471.000.

САД су рекордер и по броју затвореника на 100.000 становника – 629. Од тог броја 10 одсто чине жене. Подаци откривају и много бржи раст броја затвореница него затвореника од 2000. године свуда у свету. Док је број жена и девојака у затвору порастао за скоро 60 одсто, мушка популација затвореника повећала се за око 22 одсто. Широм света у затворима је, према последњем издању Светске листе затвореника, укупно 740.000 жена и девојака, а више од четвртине, односно 200.000 утамничене су у САД.

Занимљиво је да у Камбоџи данас девет пута више жена у затвору него 2000. године. У афричким земљама удео затвореница је свега 3,3 процента, у поређењу са 5,9 у Европи, 14, 7 у Катару и скоро 20 одсто у Хонг Конгу. Финска, Исланд, Малта, Португалија, Андора, Чешка и Белорусија државе су са највећим бројем жена у затворима, односно више од седам одсто. Према подацима овог института, у Србији мање од пет одсто затворске популације чине жене. У нашој земљи, према подацима Савета Европе, укупан број затвореника и притвореника смањен је у последње две године са око 11.077 на око 10.540.

Савет Европе утврдио је да просечна затворска казна у Европи траје 8,9 месеци, а у Србији је 6,4 месеца. Најдужа просечна заводска санкција била је у Азербејџану – 35 месеци, затим у Португалији и Молдавији  –31 и у Русији – 29 месеци. У Европи се на сваког затвореника дневно потроши у просеку око 77 евра, а у Србији 28,27 евра.

Аутори истраживања лондонског института указују да је пренасељеност и даље један од највећих проблема у затворима, а посебно их забрињава непрестани пораст женске полулације иза решетака.

Жене и девојке чине 6,9 одсто глобалне затворске популације, а сталан и значајан пораст њиховог броја у затвору у већем делу света разлог је за дубоку забринутост. Одавно је познато да је већина затвореница изузетно рањива – са историјама сиромаштва, менталних болести и сексуалне и физичке виктимизације. Њихово затварање мало доприноси јавној безбедности, а намеће високе финансијске и социјалне трошкове.

„Надамо се да ће подаци јасно представљени у овој светској листи затвореника за жене подржати и ојачати позиве реформатора да се оконча непотребно и штетно затварање жена и девојчица”, наводи Хелен Фер, једна од ауторки истраживања.

Кетрин Херд, директорка Програма за истраживање светских затвора лондонског института, коментарише:

„Огроман пораст је примећен и у развијеним и у мање развијеним земљама, при чему су сиромаштво, структурна неједнакост и неуспели рат против дрога кључни фактори у позадини. Дуже затварање већег броја жена не доприноси решавању друштвене неправде, већ само наноси додатну штету затвореницима, њиховим породицама и заједницама”.