Tренутак за енергетску ефикасност

Потребно је повећати енергетску ефикасност у јавном сектору, привреди и домаћинствима, јер се у Србији троши четири пута више енергије од европског просека. Као резултат спровођења мера енергетске ефикасности требало би да се производња финалне енергије смањи за око 10 одсто, што је више од годишње производње термоелектране „Никола Тесла”, односно 12 терават-часова, казала је Дубравка Ђедовић, министарка енергетике и рударства на панелу о енергетској ефикасности на недавно одржаној „Лук aп” конференцији на Копаонику. Према њеним речима тренутно се припремају или реализују пројекти енергетске ефикасности у вредности од око 920 милиона евра и биће обухваћени јавни објети, вртићи, школе, локалне самоуправе и домаћинства. Када сви буду спроведени у наредне три до четири године, уштеда ће бити око 900 гигавата годишње.

Ђедовићева је прецизирала да ће 45 милиона евра бити усмерено као помоћ за енергетску санацију домова најсиромашнијих становника и још 50 милиона евра за увођење калориметара у зграде, како би власници станова плаћали топлотну енергију према потрошњи. Подсетила је да је већ уложено 2,6 милијарди динара субвенција за 20.000 домаћинстава, а да је у сарадњи са Светском банком у припреми наставак програма од 70 милиона евра за још 100.000 домаћинстава.

Жарко Петровић, представник Агенције за развој Уједињених нација (УНДП), изнео је рачуницу те организације да ако би се за 30 одсто побољшала енергетска ефикасност на 27 милиона квадратних метара зграда, то би донело уштеде од 2.500 гигават-часова годишње, што је производња костолачке термоелектране и „Колубаре”.

Према његовим речима енергетска ефикасност треба да пређе у приватан сектор. Такође важно је да постоји стручност и знање у земљи да се направе ефикасни модели и уговори са приватним сектором, да приватни сектор може да преузме део тог великог важног посла на себе.

Никола Рајаковић, професор Електротехничког факултета у Београду, сматра да је ово одличан тренутак за енергетску ефикасност јер су цене енергије драматично високе. Што се тиче потрошње у објектима добро изолована зграда троши четири пута мање енергије него лоше изолована. Зато предлаже да се кроз законску регулативе уведе обавеза да власник само три године може да држи зграду без фасаде, а после тога да плаћа пенале. Јер половина потрошње енергије иде на грејање и хлађење.

– Европска унија зацртала је циљ да за постојеће зграде уведе енергетске разреде у распону од „А” (зграде са нултом емисијом) до „Г” (објекти са најнижом енергетском ефикасношћу). Прве на удару биће јавне зграде. Од 2027. јавни објекти на територији ЕУ треба да пређу у разред „Е”, а до 2033. све приватне зграде требало би да прескоче два енергетска разреда – потврдила је и Зорана Петојевић, професорка на Грађевинском факултету.