Болт: Ја сам број 1

Од нашег специјалног извештача

Пекинг, 20. августа – „Срећан рођендан” орило се „Птичијим гнездом” у част Јусијана Болта, који ће сутра прославити 22-рођендан, а олимпијски протокол нарушен је у славу најбржег човека света свих времена, спринтера који је у Пекингу објединио титуле олимпијског шампиона на 100 и 200 метара (први после Карла Луиса 1984), који је у обе трке поставио нове светске рекорде и разрешио могуће дилеме ко је најбржи човек света.

Учинио је то мимо прогноза великих асова и великих стручњака, учинио је то иако су говорили да је сувише лен, да је комедијаш, да не зна да трчи у кривини, да нема брзинску издржљивост.

Јусијан Болт је и вечерас, 20. августа 2008. као и пре четири дана показао да му не смета оно што му приговарају, да техничке мане којим га часте не значе ништа, јер је једноставно најбржи.

– Ја сам број 1. Ја сам број 1, понављао је Јамајчанин уносећи се у очи камера на „Птичијем гнезду” после финалне трке на 200 метара у којој је „Омегин” уређај за електронско мерење резултата зауставио на 19,30 секунди, 37 мање него што је дотад најбрже трчао, а две стотинке брже од Американца Мајкла Џонсона који је 1. августа 1996. поставио један од највећих светских рекорда.

Још у полуфиналу, док се поигравао са браниоцем титуле олимпијског шампиона Американцем Шоном Крафордом Јусијан Болт је најављивао ново невероватно достигнуће на стази од 200 метара, али мало ко је заиста могао да поверује да ће оно бити тако блиставо као његов светски рекорд на 100 метара (9,69).

Вечерас у финалу Болт се озбиљно бацио на посао. Пошто је, приликом представљања, гестовима руку „пустио две стреле” или два грома ка препуним трибинама посветио се стази под собом и сопственој концентрацији. На знак стартера полетео је брзо за своју кошаркашку висину (1,96 м; 86 кг) али тек са петим временом реакције, али брзо је успео да се исправи до пуне висине и већ од првих метара прешао у вођство. Можда у кривини није био елегантан као његов претходник на трону светског рекордера Мајкл Џонсон, али био је брз, још бржи од њега, а у циљној равнини одмицао је ривалима све више и више да би циљем прошао са пет-шест метара предности и 52 стотинке испред другопласираног Чурандија Мартине из Холандских Антила.

– То је сјајно. Остварио сам сан. Нисам очекивао светски рекорд, али мало сам се уплашио тога после полуфинала. Међутим рекао сам себи да морам да све оставим за собом кад изађем на стазу и то сам урадио. И толико сам задовољан собом. Никад то нисам очекивао. Знао сам да је стаза брза али нисам очекивао да ћу остварити светски рекорд. Нисам веровао да је то могуће и заиста сам се шокирао. Још сам шокиран. Трудио сам се посебно у кривини и да бих држао правац говорио сам себи „држи се, немој да ми умреш сада” – објашњавао је лево десно око себе Јусијан Болт кад су га најзад пустили да изађе са стадиона и дође у близак контакт са новинарима.

Никада победник на 200 м на олимпијским играма није имао такву предност над другопласираним, а највећа била је баш 1996. када је Џонсон поставивши светски рекорд имао предност над Френкијем Фредериксом из Намибије од 34 стотинке.

Уствари, Мартина је тек трећи прошао циљем, али су судије дисквалификовале Американца Валаса Спирмона, који је три пута заредом газио линију суседне стазе, па је човек који је после трке подигао увис Болта, одајући му признање за несвакидашње остварење остао без медаље и пласмана, а то је донело бронзу његовом сународнику Шону Крафорду, олимпијском победнику из Атине.

Мартина је још једном у Пекингу поправио рекорд Холандских Антила, овог пута на вредних 19,82, а Крафорд је до бронзе дошао са 19,96 секунди. Трећи Американац у трци Волтер Дикс био је тек четврти, и он бржи од двадесет секунди 19,98...

Али вратимо се Болту и његовом подвигу. Он је други Јамајчанин који је постао олимпијски шампион на 200 метара. Први, био је легендарни Доналд Квори, победник из Монтреала 1976. човек због којег су многи Јамајчани седамдесетих и осамдесетих година почели да се баве атлетиком. А пекиншка прича Јусијана Болта не завршава се ове вечери. Сутра, на његов рођендан почеће такмичење штафета 4 х 100 метара, а дан касније трчаће за треће злато на 29. летњим олимпијским играма и, можда, за још један светски рекорд...

Живко Баљкас

-----------------------------------------------------------

Болт не зна да трчи у кривини

Од нашег специјалног извештача

Пекинг, 20. августа – Амбасадор Светске атлетске федерације (ИААФ) светски рекордер на 200 и 400 метара Мајкл Џонсон, заједно са својим колегама по „амбасадорским акредитивима” и светским рекордерима Мајком Пауелом (даљ) и Вилсоном Кипкетером (800 м) одржао је јуче конференцију за новинаре и био у центру пажње, умногоме захваљујући томе што је пет часова касније требало да почне финална трка на 200 метара у којој је главна звезда Јусијан Болт, најбржи човек света.

– Наравно очекивао сам да победи на 100 метара. Али не могу да кажем да сам очекивао да ће да трчи толико брзо и да ће имати толику предност. То је најимпресивнији атлетски догађај који сам видео у животу. Чињеница да може да трчи још брже невероватна је – рекао је Мајкл Џонсон који је и сам истрчао многе невероватне трке и чији су рекорди на 200 и 400 м сматрани недодирљивим читаву деценију.

Светски рекорд на краћој стази, од Болтовог блеска ове сезоне, а поготово од његових 9,69 у Пекингу, више се не сматра недодирљивим. А ево шта мисли Мајкл Џонсон који током каријере, на светским првенствима и олимпијским играма никада није освојио ни сребрну ни бронзану медаљу, већ само златне:

– Не верујем да ће Болт овде да обори мој рекорд. Био бих шокиран. Да би трчао 19,30 морао би боље да трчи у кривинама и да много дуже одржава своју брзину. Нисам мислио да може да постигне 9,69, али сада мислим да је могао да претрчи стазу и за 9,62 да је трчао до циља. Такође, не верујем да му тренинг даје довољно брзинске издржљивости, али ако је има, онда сам спреман да пољубим свој рекорд за растанак.

Наравно, Мајкл Џонсон је је похвалио свог наследника на 400 м Џеремија Воринера и рекао да од њега очекује да једном сруши његов рекорд на 400 метара, а Мајк Пауел, који је пролетос био гост Београда као промотор „Београдског Банка интеза маратона”, похвалио је новог олимпијског шампиона Ирвинга Саладина из Панаме и рекао да је помало разочаран што је у Пекингу скочио удаљ само 8,34 м с обзиром да је отворио сезону са 8,73 метра.

Вилсон Кипкетер, Кенијац који се прославио са данским пасошем похвалио је Памелу Џелимо и Џенет Џепкосгеи, које су на 800 м (у дисциплини у којој је он светски рекордер) освојиле злато и сребро:

– Лепо је видети Кенијке како освајају медаље и многе су стварно јако брзе. Џелимо, као и Бусинеи, из мог су села, а то је као да су ми сестре.

На питање шта очекује од финала на 800 м у мушкој конкуренцији Кипкетер је одговорио да долази нова генерација, коју предводи Суданац Абдубакер Каки и да ће финална трка бити брза.

– Желео бих да не буде много брза, јер би тако мој олимпијски рекорд опстао још четири године – нашалио се на крају Вилсон Кипкетер.

Ж. Б.

-----------------------------------------------------------

Вокерова употпунила „дане Јамајке у Пекингу”

Златну медаљу на 400 м са препонама освојила је Мелани Вокер, Болтова сународница и тиме употпунила атлетске „дане Јамајке у Пекингу”. До победе дошла је новим националним и олимпијским рекордом – 52,64. Американке су морале да се задовоље сребром Шине Тосте (53,70), а Британка Таша Денверс освојила је треће место (53,84). Бранилац шампионске титуле из Атине Гркиња Фани Халкија није трчала у Пекингу. Избачена је са игара због допинга. Нова олимпијска шампионка у бацању кладива је 24-годишња Белорускиња Аксана Мианкова, којој је олимпијски тријумф уједно и једини значајнији пласман у досадашњој каријери. Никада није била финалисткиња европског ни светског првенства, а до олимпијске титуле дошла је хицем од 76,34 метара што је и нови олимпијски рекорд.

– Ово је моја прва златна медаља и осећам се изузетно успешном вечерас – рекла је Мианкова, а изјава указује на неке губитке у преводу...

Друго место претпоследњим хицем освојила је Кубанка Јипси Морено (75,20 м), свакако најзвучније име у финалу, и сребрну медаљу је посветила је мајци која је ових дана имала рођендан. Сада Кубанка има два узастопна олимпијска сребра и три медаље на светским шампионатима – златну из Париза 2003. и сребрне из Хелсинкија 2005. и Осаке 2007. А бацачица коју је потиснула на треће место је љубимица домаће публике Венксију Жанг чији је најбољи хитац износио 74,32 м.

Трагичарка финала је Пољакиња Камила Сколимовска, прва олимпијска шампионка у бацању кладива, које је на олимпијски атлетски програм уврштено 2000. у Сиднеју. Сколимовска је преступила три пута и остала без пласмана...

-----------------------------------------------------------

Спортски град „Ирвинг Саладино”

Председник Панаме Мартин Торихос изјавио је јуче, а вест је одмах стигла у Пекинг, да ће спортски град који се гради недалеко од Панама Ситија добити име Ирвинга Саладина, олимпијског победника у скоку удаљ и првог олимпијског шампиона којег је дала ова земља. Данас ће у Панама Ситију бити организован свечани дочек шампиона који је, како је председник рекао, пружио нацији радост и учинио је поносном.