Bolt: Ja sam broj 1

Od našeg specijalnog izveštača

Peking, 20. avgusta – „Srećan rođendan” orilo se „Ptičijim gnezdom” u čast Jusijana Bolta, koji će sutra proslaviti 22-rođendan, a olimpijski protokol narušen je u slavu najbržeg čoveka sveta svih vremena, sprintera koji je u Pekingu objedinio titule olimpijskog šampiona na 100 i 200 metara (prvi posle Karla Luisa 1984), koji je u obe trke postavio nove svetske rekorde i razrešio moguće dileme ko je najbrži čovek sveta.

Učinio je to mimo prognoza velikih asova i velikih stručnjaka, učinio je to iako su govorili da je suviše len, da je komedijaš, da ne zna da trči u krivini, da nema brzinsku izdržljivost.

Jusijan Bolt je i večeras, 20. avgusta 2008. kao i pre četiri dana pokazao da mu ne smeta ono što mu prigovaraju, da tehničke mane kojim ga časte ne znače ništa, jer je jednostavno najbrži.

– Ja sam broj 1. Ja sam broj 1, ponavljao je Jamajčanin unoseći se u oči kamera na „Ptičijem gnezdu” posle finalne trke na 200 metara u kojoj je „Omegin” uređaj za elektronsko merenje rezultata zaustavio na 19,30 sekundi, 37 manje nego što je dotad najbrže trčao, a dve stotinke brže od Amerikanca Majkla Džonsona koji je 1. avgusta 1996. postavio jedan od najvećih svetskih rekorda.

Još u polufinalu, dok se poigravao sa braniocem titule olimpijskog šampiona Amerikancem Šonom Krafordom Jusijan Bolt je najavljivao novo neverovatno dostignuće na stazi od 200 metara, ali malo ko je zaista mogao da poveruje da će ono biti tako blistavo kao njegov svetski rekord na 100 metara (9,69).

Večeras u finalu Bolt se ozbiljno bacio na posao. Pošto je, prilikom predstavljanja, gestovima ruku „pustio dve strele” ili dva groma ka prepunim tribinama posvetio se stazi pod sobom i sopstvenoj koncentraciji. Na znak startera poleteo je brzo za svoju košarkašku visinu (1,96 m; 86 kg) ali tek sa petim vremenom reakcije, ali brzo je uspeo da se ispravi do pune visine i već od prvih metara prešao u vođstvo. Možda u krivini nije bio elegantan kao njegov prethodnik na tronu svetskog rekordera Majkl Džonson, ali bio je brz, još brži od njega, a u ciljnoj ravnini odmicao je rivalima sve više i više da bi ciljem prošao sa pet-šest metara prednosti i 52 stotinke ispred drugoplasiranog Čurandija Martine iz Holandskih Antila.

– To je sjajno. Ostvario sam san. Nisam očekivao svetski rekord, ali malo sam se uplašio toga posle polufinala. Međutim rekao sam sebi da moram da sve ostavim za sobom kad izađem na stazu i to sam uradio. I toliko sam zadovoljan sobom. Nikad to nisam očekivao. Znao sam da je staza brza ali nisam očekivao da ću ostvariti svetski rekord. Nisam verovao da je to moguće i zaista sam se šokirao. Još sam šokiran. Trudio sam se posebno u krivini i da bih držao pravac govorio sam sebi „drži se, nemoj da mi umreš sada” – objašnjavao je levo desno oko sebe Jusijan Bolt kad su ga najzad pustili da izađe sa stadiona i dođe u blizak kontakt sa novinarima.

Nikada pobednik na 200 m na olimpijskim igrama nije imao takvu prednost nad drugoplasiranim, a najveća bila je baš 1996. kada je Džonson postavivši svetski rekord imao prednost nad Frenkijem Frederiksom iz Namibije od 34 stotinke.

Ustvari, Martina je tek treći prošao ciljem, ali su sudije diskvalifikovale Amerikanca Valasa Spirmona, koji je tri puta zaredom gazio liniju susedne staze, pa je čovek koji je posle trke podigao uvis Bolta, odajući mu priznanje za nesvakidašnje ostvarenje ostao bez medalje i plasmana, a to je donelo bronzu njegovom sunarodniku Šonu Krafordu, olimpijskom pobedniku iz Atine.

Martina je još jednom u Pekingu popravio rekord Holandskih Antila, ovog puta na vrednih 19,82, a Kraford je do bronze došao sa 19,96 sekundi. Treći Amerikanac u trci Volter Diks bio je tek četvrti, i on brži od dvadeset sekundi 19,98...

Ali vratimo se Boltu i njegovom podvigu. On je drugi Jamajčanin koji je postao olimpijski šampion na 200 metara. Prvi, bio je legendarni Donald Kvori, pobednik iz Montreala 1976. čovek zbog kojeg su mnogi Jamajčani sedamdesetih i osamdesetih godina počeli da se bave atletikom. A pekinška priča Jusijana Bolta ne završava se ove večeri. Sutra, na njegov rođendan počeće takmičenje štafeta 4 h 100 metara, a dan kasnije trčaće za treće zlato na 29. letnjim olimpijskim igrama i, možda, za još jedan svetski rekord...

Živko Baljkas

-----------------------------------------------------------

Bolt ne zna da trči u krivini

Od našeg specijalnog izveštača

Peking, 20. avgusta – Ambasador Svetske atletske federacije (IAAF) svetski rekorder na 200 i 400 metara Majkl Džonson, zajedno sa svojim kolegama po „ambasadorskim akreditivima” i svetskim rekorderima Majkom Pauelom (dalj) i Vilsonom Kipketerom (800 m) održao je juče konferenciju za novinare i bio u centru pažnje, umnogome zahvaljujući tome što je pet časova kasnije trebalo da počne finalna trka na 200 metara u kojoj je glavna zvezda Jusijan Bolt, najbrži čovek sveta.

– Naravno očekivao sam da pobedi na 100 metara. Ali ne mogu da kažem da sam očekivao da će da trči toliko brzo i da će imati toliku prednost. To je najimpresivniji atletski događaj koji sam video u životu. Činjenica da može da trči još brže neverovatna je – rekao je Majkl Džonson koji je i sam istrčao mnoge neverovatne trke i čiji su rekordi na 200 i 400 m smatrani nedodirljivim čitavu deceniju.

Svetski rekord na kraćoj stazi, od Boltovog bleska ove sezone, a pogotovo od njegovih 9,69 u Pekingu, više se ne smatra nedodirljivim. A evo šta misli Majkl Džonson koji tokom karijere, na svetskim prvenstvima i olimpijskim igrama nikada nije osvojio ni srebrnu ni bronzanu medalju, već samo zlatne:

– Ne verujem da će Bolt ovde da obori moj rekord. Bio bih šokiran. Da bi trčao 19,30 morao bi bolje da trči u krivinama i da mnogo duže održava svoju brzinu. Nisam mislio da može da postigne 9,69, ali sada mislim da je mogao da pretrči stazu i za 9,62 da je trčao do cilja. Takođe, ne verujem da mu trening daje dovoljno brzinske izdržljivosti, ali ako je ima, onda sam spreman da poljubim svoj rekord za rastanak.

Naravno, Majkl Džonson je je pohvalio svog naslednika na 400 m Džeremija Vorinera i rekao da od njega očekuje da jednom sruši njegov rekord na 400 metara, a Majk Pauel, koji je proletos bio gost Beograda kao promotor „Beogradskog Banka inteza maratona”, pohvalio je novog olimpijskog šampiona Irvinga Saladina iz Paname i rekao da je pomalo razočaran što je u Pekingu skočio udalj samo 8,34 m s obzirom da je otvorio sezonu sa 8,73 metra.

Vilson Kipketer, Kenijac koji se proslavio sa danskim pasošem pohvalio je Pamelu Dželimo i Dženet Džepkosgei, koje su na 800 m (u disciplini u kojoj je on svetski rekorder) osvojile zlato i srebro:

– Lepo je videti Kenijke kako osvajaju medalje i mnoge su stvarno jako brze. Dželimo, kao i Businei, iz mog su sela, a to je kao da su mi sestre.

Na pitanje šta očekuje od finala na 800 m u muškoj konkurenciji Kipketer je odgovorio da dolazi nova generacija, koju predvodi Sudanac Abdubaker Kaki i da će finalna trka biti brza.

– Želeo bih da ne bude mnogo brza, jer bi tako moj olimpijski rekord opstao još četiri godine – našalio se na kraju Vilson Kipketer.

Ž. B.

-----------------------------------------------------------

Vokerova upotpunila „dane Jamajke u Pekingu”

Zlatnu medalju na 400 m sa preponama osvojila je Melani Voker, Boltova sunarodnica i time upotpunila atletske „dane Jamajke u Pekingu”. Do pobede došla je novim nacionalnim i olimpijskim rekordom – 52,64. Amerikanke su morale da se zadovolje srebrom Šine Toste (53,70), a Britanka Taša Denvers osvojila je treće mesto (53,84). Branilac šampionske titule iz Atine Grkinja Fani Halkija nije trčala u Pekingu. Izbačena je sa igara zbog dopinga. Nova olimpijska šampionka u bacanju kladiva je 24-godišnja Beloruskinja Aksana Miankova, kojoj je olimpijski trijumf ujedno i jedini značajniji plasman u dosadašnjoj karijeri. Nikada nije bila finalistkinja evropskog ni svetskog prvenstva, a do olimpijske titule došla je hicem od 76,34 metara što je i novi olimpijski rekord.

– Ovo je moja prva zlatna medalja i osećam se izuzetno uspešnom večeras – rekla je Miankova, a izjava ukazuje na neke gubitke u prevodu...

Drugo mesto pretposlednjim hicem osvojila je Kubanka Jipsi Moreno (75,20 m), svakako najzvučnije ime u finalu, i srebrnu medalju je posvetila je majci koja je ovih dana imala rođendan. Sada Kubanka ima dva uzastopna olimpijska srebra i tri medalje na svetskim šampionatima – zlatnu iz Pariza 2003. i srebrne iz Helsinkija 2005. i Osake 2007. A bacačica koju je potisnula na treće mesto je ljubimica domaće publike Venksiju Žang čiji je najbolji hitac iznosio 74,32 m.

Tragičarka finala je Poljakinja Kamila Skolimovska, prva olimpijska šampionka u bacanju kladiva, koje je na olimpijski atletski program uvršteno 2000. u Sidneju. Skolimovska je prestupila tri puta i ostala bez plasmana...

-----------------------------------------------------------

Sportski grad „Irving Saladino”

Predsednik Paname Martin Torihos izjavio je juče, a vest je odmah stigla u Peking, da će sportski grad koji se gradi nedaleko od Panama Sitija dobiti ime Irvinga Saladina, olimpijskog pobednika u skoku udalj i prvog olimpijskog šampiona kojeg je dala ova zemlja. Danas će u Panama Sitiju biti organizovan svečani doček šampiona koji je, kako je predsednik rekao, pružio naciji radost i učinio je ponosnom.