Паника у Америци да „Тикток” превише зна

„Тикток” је с више од милијарду корисника очарао многе широм света, јер користи алгоритам који успешно „погађа” жеље своје публике. Али, у САД расте број владиних званичника и политичара који упозоравају да ова забавна платформа за размену кратког видео-садржаја у кинеском власништву можда ипак зна превише и да угрожава националну безбедност.

Републикански сенатор са Флориде Марко Рубио предложио је двопартијски закон за забрану апликације коју користи више од сто милиона Американаца. Предлог долази пошто су гувернери појединих америчких савезних држава, међу којима су Јута, Мериленд и Тексас, запосленима у администрацији наложили да са службених телефона уклоне спорну апликацију.

Пропис за који се претпоставља да би могао да добије већину у Представничком дому Конгреса, у којем републиканци имају већину, али не и Сенату, под сугестивним насловом „Антисошал КПК акт”, иза којег се крије рогобатни назив Закон о спречавању националне претње интернетског надзора, опресивне цензуре и утицаја и алгоритамског учења од стране Комунистичке партије Кине, захтева од председника Џозефа Бајдена да блокира све америчке трансакције с кинеском компанијом „Бајт денс”, која је власник ове платформе.

На удару аутора овог предлога закона није само „Тикток”. Пропис би забраном „заштитио” Американце и од осталих друштвених мрежа за које се утврди да су под утицајем власти у Кини и Русији.

На покушај да прогурају овај закон у кључном тренутку вишегодишњих преговора између власника ове друштвене мреже и америчке владе о потенцијалном договору који би решио проблем складиштења података, портпаролка „Тиктока” Хилари Маквејд је поручила: „Забрињавајуће је што су неки чланови Конгреса одлучили да се залажу за политички мотивисану забрану ’Тиктока’, која неће учинити ништа да унапреди националну безбедност САД.”

Како преноси Си-Ен-Ен, један од људи блиских „Тиктоку” незванично је рекао како је поменути закон покушај да се угоди гледаоцима Фокс њуза. Иронично је додао да амерички законодавци своја осећања забринутости због све већег утицаја Кине деле преко мобилних телефона „Ајфон”, произведених у Кини.

О забрани „Тиктока” већ дуго се прича у Вашингтону. Бивши председник Доналд Трамп покушао је да забрани рад ове апликације ако не буде продата америчким компанијама. Да би преокренула негативно политичко расположење према оспораваној апликацији, кинеска компанија „Бајт денс”, како открива „Волстрит џорнал”, у последње две године потрошила је око девет милиона долара на лобирање у Вашингтону.

Иако је Бајден укинуо забране његовог претходника у Белој кући које се односе на „Тикток”, високи званичници његове администрације изразили су забринутост. Тако је министарка финансија Џенет Јелен поручила да апликација представља „легитимни проблем за националну безбедност САД”. Половином новембра, на саслушању у Конгресу, директор ФБИ Кристофер Реј рекао је да постоји опасност да ова друштвена мрежа, коју контролише кинеска влада, буде искоришћена „за операције утицаја”.

Репортер технолошког портала „Гизмондо” Томас Герман објаснио је за Си-Би-Ес њуз које личне податке прикупља кинеска апликација:

„Прегледају све моје контакте да виде да ли су ти људи на ’Тиктоку’. Они дефинитивно прате све што је унутра, без обзира на то да ли су ти људи на ’Тиктоку’ или не. Занимљиво је што моји пријатељи нису пристали да се њихови бројеви телефона и имејл адресе учитају у ’Тикток’”.

Џон Карлин, некадашњи шеф Одељења за националну безбедност министарства правде, каже да податке које ова платформа може да прикупи већ зову „новом нафтом”. Како објашњава, проблем с „Тиктоком” није у крађи личних података: „Манипулише се садржајем који гледате преко ове апликације. А за стручњаке који се баве безбедношћу главно питање је да ли желимо да Кина одреди шта гледамо у Америци.”

Мајкл Бекерман, шеф јавне политике „Тиктока” за Америку, тврди да је забринутост пренаглашена, јер ова друштвена мрежа прикупља мање података од осталих апликација и ради на томе да се кориснички подаци из САД пребаце на сервере у САД како би били ван домашаја Кине.