Зима украјинског рата

Хладни рат улази у своју залеђену фазу, милиони Украјинаца су без струје и грејања, пред Европом су прохладни месеци неизвесности због енергетске кризе, а Русија и Украјина баве се стратешким анализама – метеoрологије.

Коме зима може да буде савезник у рату који нема изгледе да се прекине?

Наполеонова инвазија Русије умногоме је 1812. пропала због зиме. Ниске температуре допринеле су да Хитлерове трупе буду 1941. заустављене надомак Москве. Ако је зима помагала бранитељима, Владимир Путин би да окрене ток историје и да покуша да у овом рату хладноћа буде савезник агресору.

Русија од октобра ракетним и нападима дронова систематски разара украјинске електране, електро и гасну мрежу, као што су то Американци радили током рата у Кореји, а НАТО током агресије на СР Југославију. Милиони Украјинаца су без струје и грејања.

Како се појачава зима, Русија бомбардује украјинску енергетску структуру.

„Путин користи зиму као оружје. Покушава да смрзнe и изгладни Украјинце. Не смемо му дозволити да победи”, изјавио је генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг. Шеф британске дипломатије Џејмс Клеверли оптужује режим у Кремљу да покушава да „Украјинце смрзне до потчињавања”.

Историја показује да је тактика Кремља погрешна. Немци су бомбардовањем Енглеске на почетку Другог светског рата само оснажили британски отпор. Англоамериканци су последње две године тог рата непрестано бомбардовали Немачку, Британци ноћу, Американци дању, али нису сломили Рајх. Тако је и са Украјином. Једно што је Путин успео је да Украјинце претвори у огорчене непријатеље.

Патње становништва директно утичу на борбени морал украјинских војника на линијама фронта. Они знају да бране слободу, руски регрути не знају због кога и због чега могу да погину. Украјинске снаге су током готово девет месеци рата показале снажну вољу какву готово увек имају они који бране сопствену домовину, за разлику од освајача који су по правилу слабије мотивисани.

Зимски климатски услови доносе неке погодности ратовању. Ракетама, дроновима и хаубицама не смета снег. Тенкови и возила лако напредују преко залеђених, до јуче мочварних терена. Уколико се мање реке довољно заледе, срушени мостови више нису препрека.

Упркос томе, Украјина тешко да може да настави јесењу контраофанзиву чији је врхунац био повратак контроле над градом Херсоном прошлог месеца. Херсон, стратешки важан град на ушћу Дњепра у Црно море, био је једина регионална престоница Украјине коју су Руси заузели на почетку инвазије 24. фебруара. После фарсе од референдума у септембру, Херсон, његова околина и три региона – Лугањск, Доњецк и Запорожје – уписани су у руски Устав и припојени Руској Федерацији као територије за које Кремљ тврди да су „историјски руске”.

Како би избегле зимско заокружење и тешке губитке, руске трупе су се у новембру повукле са „руске територије” из Херсона и био је то највећи шамар Путину од почетка рата. Иако Руси и даље држе делове херсонске области, милитанти у Москви су повлачење назвали „издајом”.

Када је средином новембра тријумфално посетио Херсон, Володимир Зеленски је најавио „почетак краја рата” и потпуно ослобађање земље. Украјинци су решени да истерају окупаторе са петине територије коју и даље контролишу.

Кијев не жели да Русима отвори тактичку предност да зимски период искористе да стабилизују линије фронтова, попуне арсенале крстарећих ракета и дронова, прегрупишу и ојачају трупе, обуче 300.000 нових регрута, стабилизују контролу над анектираним и окупираним територијама и припреме се за пролеће.

То је један од мотива због којег Зеленски одбија притисак САД да покаже спремност за преговоре због страха америчког председника да би савезници могли да постану уморни од скупе подршке рату. У Кијеву је одбачена примедба начелника здруженог генералштаба, генерала Марка Милеја, који је сугерисао да би због долазеће зиме Украјина и Русија могле да отворе мировне преговоре.

Како год, велики снег и хладноће ће по свему судећи утицати на успоравање копнених операција на обе стране.

Кијев би то време желео да искористи да ојача дефанзивне системе противваздухопловне одбране активирајући нова офанзивна оружја која Запад намерава да испоручи и да се ослони на акције саботаже иза линија фронта, попут три недавна напада  на руске базе.

Многи предлажу да Украјинци узврате акцијама на градове и села у близини границе, да покушају да разоре електроструктуру како би руском народу показали шта значи бити у хладном мраку и како би Русе потиснули из урбаних средина где су последице зиме мање присутне. Руси ће могуће тада престати да дају подршку рату.

Али док најављује усвајање доктрине превентивног удара, Путин прети да ће на једну ракету која крене ка Русији узвратити симултаним ударом „стотина” пројектила. Опасност ескалације и отварања рата између НАТО-а и Русије далеко од тога да је отклоњена.

Русија по свему судећи не планира већа дејства, али ће наставити са ударима на енергетску инфраструктуру који тероришу цивилно становништво. Такви напади су „неопходни и неизбежни”, како је Путин рекао немачком канцелару Олафу Шолцу.

Сматра се да, сем вољног фактора, има и других предности које би зима могла да понуди Украјинцима. Финска, која је током зиме 1939–1940. поразила совјетску армију, придружила се земљама Запада које су Кијеву послале опрему за зимско ратовање. Процена је да су руски војници, за разлику од њихове технике, слабије опремљени да би се загрејали и остали суви. Многи делови територија које су Руси освојили су разорени. Нема склоништа. У рововима је хладно, а угрожене су и њихове дуге линије снабдевања.

Украјинско становништво по селима се лакше сналази у оштрим зимским условима без струје и грејања. Имају дрва, али онима по градовима је много теже. Генератори су од ограничене помоћи, посебно када нема струје. Зато се очекује да хладноће доведу до новог таласа избеглица, пре свега жена, деце и остарелих, према Пољској и даље ка Западу.

Нема сумње да ће зиму свако покушати да искористи као савезника.