Развојни војвођански буџет

Одборници Скупштине аутономне покрајине Војводине у четвртак, 22. децембра расправљаће о буџету за 2023. годину. Предлогом покрајинске владе, обим војвођанског буџета износио би 108,5 милијарди динара. Предложени буџет већи је за 20,1 милијарду, односно за 22,7 одсто у односу на овогодишњи. Фискални дефицит пројектован је у износу од 9,3 милијарде динара или 9,5 одсто укупних прихода. Капитални део буџета је 34,5 милијарди динара, готово 32 одсто од укупног буџета.

Најзначајнија улагања за 2023. годину јесу изградња новог објекта ОШ „Милош Црњански” и фискултурне сале у Гимназији „Лаза Костић“ у Новом Саду, наставак изградње спортске сале у Новом Кнежевцу и реконструкције стадиона у Зрењанину. Покрајинска влада ће финансирати реконструкцију „Каменице 1”, реконструкцију Клинике за урологију, Клинике за офталмологију, Клинике за максилофацијалну хирургију, Клинике за оториноларингологију и Клинике за пластичну хирургију у оквиру Универзитетског клиничког центра Војводине, затим Јединице интензивне неге и кардиохирургије на Институту за кардиоваскуларне болести Војводине у Сремској Каменици и Специјалне болнице за психијатријске болести „Свети Врачи“ у Новом Кнежевцу. Новац је обезбеђен и за припрему техничке документације за доградњу Научно-технолошког парка и објекта студентског ресторана. Обезбеђена су средства за почетак радова на уређењу и ревитализацији Алмашког краја, које заједнички финансирају Покрајинска влада и Град Нови Сад. Наставиће се улагање у реконструкцију Студија М и изградњу „Музеја 20 21“ у Новом Саду, а издвојен је и новац за завршетак Дома културе у Врбасу. Биће финансирана изградња фабрике воде у Темерину и реконструкција постојећих постројења у Беочину и Оџацима, као и изградња постројења за пречишћавање отпадних вода у Врднику. За обнову локалне путне мреже у АП Војводини планирано је улагање од две милијарде динара.

Говорећи о буџету Покрајине, председник Скупштине АП Војводине Иштван Пастор је навео да ће се о томе одлучивати на седници која је заказана за 22. децембар. За „Политику” каже да је предлог буџета за наредну годину номинално 22 или 23 одсто виши од овогодишњег и да то повећање није изазвано инфлацијом, већ чињеницом да у Војводини неколико веома успешних предузећа имају седиште, те да својим активностима остварују озбиљан профит, што се кроз порезе одразило и на обим буџета.

„Око 33 или 34 одсто буџета је у служби развоја, а приоритети су остали исти као и из претходних година. Имамо велико заостајање у области образовања, потребно је улагати у школе, имамо заостајање и у здравству где нам је у првом реду важна обнова института Каменица 1, његово опремање и уређивање”, навео је Пастор. Он се осврнуо се и на ситуацију са мигрантима у пограничним местима дуж северне границе и поводом последњих акција полиције оценио да је држава почела да се понаша као одговорна држава на читавој својој територији.

Коментаришући коалициони споразум између Српске напредне странке и Савеза војвођанских Мађара, Иштван Пастор је навео да он садржи дугу листу договорених приоритета и има велики број елемената.

„Уверили смо се да пројекти на које се фокусирамо и за које аргументовано можемо да кажемо да су важни, за њих се може обезбедити новац”, казао је Пастор.

Српски покрет Двери оценио је да буџетом Аутономне покрајине Војводине за наредну годину „ниједан круцијалан проблем грађана није обухваћен, али коруптивни послови власти итекако јесу”.„Овој власти Војводина је, нажалост, само бескрајан ресурс за лично богаћање”, новоде Двери за наш листи, напомињући да власт тако „понижава грађане”.

„Иако је предвиђен номинално већи буџет и дефицит од 9,5 милијарди (динара), у капиталним улагањима предвиђена је изградња само једне школе и једне фискултурне сале. По угледу на републички буџет, у времену огромне кризе, реконструисаће се стадион у Зрењанину. Још више плаши ставка буџета 'ревитализација Алмашког краја', јер се под таквим називима обично крије урбицид и даље уништавање Новог Сада”, саопштиле су Двери.

Наводећи примедбе, Двери истичу да у буџету нема решења за загађење Великог бачког канала, водоснадбевање, пречишћавање отпадних вода иако је обећано пре 20 године. Такође, како је наведено, нема средстава да би се „зауставиле погубне економске миграције и ојачале домаћу привреду и пољопривреду”.

„За чувене атарске путеве и ове године опредељено је 400 милиона динара. Ако би се сабрало колико је за 20 година уложено у атарске путеве и отресишта, дошли би до тога да су могли бити поплочани златом али то је просто модел за велику корупцију, радови без пројекта и икакве контроле”, навеле су Двери.